fra gavun

Rupa u glavi

Na ulazu u dućan uvijek budu okačene neke cedulje s artiklima na akciji kao ješka za narod ali je reakcija slaba.
Jutros jedna plus. Gurnem teke klobuk ka zatiljku i pogledam. Račun preko 50,00kn dobiva zviždaljku s crveno bijelim 'kockicama'.

Kad sam ubacio u košaru ono što sam morao dolazim do blagajne i čekam da otpremi Antu ispred mene. Ante je kenjac mojih godina, ako je i koju ispod ma nije puno.
Na izlazu blagajne stoji momčić od oko desetak godina i gleda one zviždaljke na pultu.

- Teto, jel' mogu dobiti jednu zviždaljku?
- Ne možeš dušo to je poklon kupcima.- radeći usput odgovora blagajnica.
- A što će tebi zviždaljka?- pita Ante.
- Da navijam!
- Ne igraju tvoji vi'š da je ovo šahovnica.
- Ja navijam za Hrvatsku e.

Malac se pokunjeno okrenuo i koraknuo prema vratima. Ko zna koji put u svom mladom životu čuje istu ili sličnu zadjevicu i kakva se priča slaže u njegovom mladom mozgu.

- Malac… vrati se, čekaj tu dok mi napravi račun.- pozvao sam ga.

Ante je punio kesu i pogledao me s dozom gadljivosti. Nije mogao izdržati.

- Pameti u tebe, zato ti šešir ima rupu da ima kuda izać.
- Antiša, bolje je imati rupu u klobuku nego u glavi!

Malac je bio oduševljen kad sam mu pružio zviždaljku. Začuđeni pogled još više je istaknuo dva krupna oka.
- Hvala barba!- radosno reče i potrči vani!