|
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Parnica
Bilo je to koncem devedesetih kad je mlađi imao nepunih 13 g.
Zajesenilo je i nosili su se dugi rukavi. Došao sam s posla oko dvaipo a kad sam o tamo dolazio uvijek sam bio 'narajcan' nekom negativnom vibrom. Naravno umoran i gladan tako da su ti čimbenici doprinosili slici realnog stanja.
Kad sam sjeo za stol i ubacio prvi zalogaj žena veli kako mi ima nešto reć. Žvakajući pitam šta je. Kaže Ona da je mještanin Šime izudarao maloga.
(Ajde ti sad jedi.)
Zastao zalogaj u grlu, odmaknem pjat, obrišem se i onda mi ispriča što se dogodilo.
Nisam mogao čekat i uzmem telefon, okrenem broj i dobijem Šimu. Nije bilo nikakvog uvoda niti ono dobar dan već direktno pitanje. Zašto? On je počeo nešto mrljavit i mucat pa sam ga prekinuo i rekao: 'ili ti dođi ovamo ili ću ja doći kod tebe da mi to objasniš'. Veli da će on doći ovamo jer se to i dogodilo blizu moje kuće.
I dođe on pravo u kuću. Sjeli smo a ja 'uključio rengen pa ga skeniram' dok on priča kako je mali bio s biciklom na putu te on nije mogao proći s autom.
Ali put je pet metara širok velim ja. 'Je ali ja nisam mogao proći pa sam stao izašao vani i rekao mu da se makne a on i njegovo društvo a bilo ih je desetak počeli su mi se smijati i ja sam ga malo čupnuo za kosu da se makne'.
Ajmo vani da mi pokažeš kako je bilo. Izašla je i žena pa susjed i njegova žena, oni su kao sigurnosne kamere, sve vide a pogotovo kad je po srijedi neka prepirka. Mlađi nije bio kući ali je bio mali od susjeda koji je također prisustvovao tom 'susretu'.
Mali je rekao da Šime laže što je Šimu snervalo i natjeralo da povisi decibele.
Zapravo zadnje kolo od bicikle na kojoj je mlađi sjedio i pričao sa svojim društvom bilo je pola metra na asfaltu a ostalo i ostali bili su van ceste.
Uz povišene tonove uz ono, pa je pa nije, nije tako nego ovako, stavi on desnu ruku iza leđa i meškolji se. Meni pukne film i ja puknem njega, klepio sam ga po bradi.
On zakovrlji očima i zabavelja a ja priskočim da ću ga dokrajčit baš sam se bio raspizdio ali su onda gledatelji priskočili i uvatili me za ruke a on se teturajući dignuo. Je da je mrvu šijao utreso no uspio je poći prema svojoj kući.
Odmah je alarmirao policiju i doktora no da skratim priču dođe policija na licu mjesta, zapišu, potpišem a nakon nekoliko dana dobijemo dvije prijave. Jednu sudcu za prekršaje zbog remećenja javnog reda i mira i drugu za krivični sud.
Jebiga šta je tu je. Sudac za prekršaje nas je opleo sa po sto maraka.
Za ovaj drugi sud nađem odvjetnika i u određeni dan pojavimo se na sud.
S njime je uz odvjetnika bila i njegova žena sa punom najlonskom vrećicom nečega. Pitao sam svog odvjetnika kako to da je ona prisutna a on je rekao da može biti prisutna ali ne smije ništa govoriti. No ona i nije došla da šuti pa je odmah iz najlonske vrećice počela izvlačit košulje, majice, hlače…uz poviku kako sam mu sve to pocijepao i…
Onda je sudac popizdio i izvikao se na nju. Zaprijetio je ako još jednom progovori da će je potjerat vani. Umukla je.
Odvjetnici su rekli svoj uvod a onda je na upit sudca on ispričao svoju verziju a potom i ja svoju.
Ja sam se branio time da kako je on imao ruku na leđima pa sam pomislio da ima nož ili pištolj te sam nagonski reagirao u samoobrani. Onda je sudac pitao njega jeli istina da je držao ruku iza leđa.
- Jesam gos'n sudija.
- Nisam sudija nego sudac! Reci zašto si držao ruku iza leđa?
- Gos'n sudi…sudac neugodno mi je to reć.
- Je li te svrbio čmar?
- Nije gos'n...
- Reci nam je li optuženi mogao pomisliti da si iza leđa imao neko oružje.
- Ali ja nisam imao oružje.
- Onda nam reci šta ti je to neugodno. Ovo je sud i kad te pitam ima da kažeš ma što god to bilo i ne treba ti biti neugodno.
- Ali…
- Da čujemo.
- A dobro kad moram. Znate gos'n sudac popustio mi je laštik na mudantama pa su mi stalno padale a to je jako ružno jer sam imao osjećaj da ću ostati gol. Onda bi ja svako malo zavlačio ruku pored kaiša, zakačio mudante s dva prsta i potegnuo prema gore pod kaiš pa bi to držalo jedno vrijeme.
Slušajući to žena mu se napuhala kao veliki bucanj i da je kogod bocnuo iglom ispuhala bi se i odletila kroz prozor kao štriga.
- Štaaaaa.- podviknula je a tlak joj je ušo u crveno da su ga mogli policajci s kobrom loviti. – ti ćeš mene sramotiti ode pred sudom da ja ne vodim o tebi računa..ja ću tebi sudit ja…
U to je priskočio njen odvjetnik da je smiri a sudac je opet popizdio i potjerao je van.
Kad se sudac malo smirio obratio nam se onako ljudski i rekao da bi bilo najbolje da prekinemo ovaj cirkus jer i nije bilo težih ozljeda te da se ja njemu ispričam pa nam to neće ući u dosje da smo krivično gonjeni. On je pristao da prihvati ispriku a onda sam ja uzdahnuo i rekao.
- Oprosti što sam te malo klepio.
Sudac i odvjetnici su me čudno pogledali no on je klimnuo glavom a onda je njegov odvjetnik najavio podizanje odštetne parnice za naplatu duševnih i svih ostalih boli.
To nije niti dan danas gotovo.
Poučak. Vodite računa o laštiku jer najlakše je dobiti po pički kad gaće padnu!
|
