|
----------------------------------------------------------------------------------------------
Palačinka-party
Malo smo posidili (i na glavi i na katrigi), malo srknuli, malo se osladili palačinkama, malo ogovarali i keljili se i tako, lipo je bilo.
Odma na prvu uočljivo je da sve konzumiramo po malo, jelda. E u ovim godinama ne smije se jako niti udahnuti od straha da ne probode među rebrima ili božemiprosti na izričaju niti jako prdnit da se truba na razbuca, moraš sve po malo.
A rabljena tema je što drugo do…mladost. Slidi onaj čujni uzdah, mrdanje glavom pa pogled po zbilji…nekih više nema među nama a svi ondašnji klinci postali su ljudi i imaju svoje klince.
No dobro je. Među ostalim došla je Katica s mužem Vicom, doveza ih je sin Ante koji je tek prošo tridesetu pa se on udaljio u nepoznatom pravcu iz opravdanih razloga. Je, u pitanju je pidoća. Kasnije su mi priopćili da se namjerava ženiti pa su mi došli reć da ću se morat uvatit za kesu. - Evo odma ću da ne zaboravim. - Nee tu.- graknu uglas.
Već pogađate Ona i zakoniti će biti predmet podbadanja što je i normalno. Zadnji su se oženili i najmanje su bili u mlincu.
Inače da ne zaboravim kad sam već spomenio Antu. Ode je pa skoro svako drugo ime Ante a ja kako sam oduvik slabo pantio imena kad bi se s nekim trevio nakon nekog vrimena a isti me oslovi po imenu ja bi uzvratio. – E Ante…- i ono dalje što slidi.
Ae pogodio bi u 80% slučajeva ali kad falim…. Zbunjeni pogled i demanti.
- Nisan ja Ante.
- Nu, pa nije Ante ružno ime jeba ga, možda će ti se tako sin zvat šta ima veze.
- I zove se, kako znaš.
Tako bi se ja izvlačio iz nezgodnjaka. Di smo ono…
Neka, i to bilo zla ne bilo. Doduše mladiću je izmicala škola pa nije uspio svršiti ali snašo se a narodna veli: „sve je dobro kad se…!“
Katica je znala lipo i cijuknuti dok je bila cura, doduše i sad zna pustiti glas ali je teško nagnati za razliku od nekih vrimena kad je se nije moglo ištekat. Onda bi pustili palačinku da zagori samo da je uvati kašalj.
A ćakule ka ćakule, pa sićaš li se onoga, pa sićaš li se ono, a jesi zaboravio…i tako kako je kome ispadalo spominjali smo se vrimena i ludosti.
- A sićaš li se mog rođendana kad smo pišali od smija radi tvoje čarape a?- Pita Katica i fiksira me pogledom.
Ja stisnuo bore na čelu ali jok, ne dolazi. Onda je Ona nastavila.
- Kad ste se vi muški žalili kako vam žene nisu dobre, onome ne kuha dobro, onome drugome pun sudoper šporkog suđa, treći se žali kako je uvik boli glava a onda si ti učinio mot rukom da malo sačekamo. Odvezao si postolu i podignuo nogu povr stola a palac povirio iz čarape pari kumpir, a el se sićaš.
- Dakuću, hehe sve sam zakadio mirisom. A jel se ti sićaš kako smo se upoznali ja i tvoj muž a?
- Hahaha ae pričaj ae.
- Mi iz škvadre još nismo znali da imaš momka. Doduše svi smo se bili poženili i ženske poudavale a ti ostala stara cura. Koliko si ono imala…je dvaesdevet je. I sad kako je njiova kuća uza sami put sa dvorištem i vrtlom isprid, na sjevernoj strani do puta su prozorčići od zahoda i od kužine a bogati i sad je tako. I onda ste imali kat ka i sad.
E, ja sam išo doma, pjehe dakako jer onda i nisam imao auto, kad taman pored kuće meni nešto vruće pade na glavu. Blogtejeba je peklo i zalipilo se za kosu. Srića da nisan bio ćelav. Onako bisan uletija san na kapiju i trkom uzaskale, bubnem dva puta nogom u vrata i nije tribalo dugo čekat. Evo njega otvorio i kao čudi se šta je sad. A onda si se ti pojavila njemu iza leđa i uvatila se smijati, to ga je i spasilo.
I znaš šta si mi prvo rekla.
- Šta?
- Da nisi znala da sam šiptar, jer da samo oni nose takvu kapicu. E ka te onda nisam…
- Hahahaha.
- E smij se ti. Tako smo i doznali da ljubuješ sa Vicom. Onda je uslidilo skidanje „kape“ uz pomoć škara i rekla si kako ste mislili da je palačinka kad je zamanija poletila na viseću kredencu a ne kroz prozor ka leteći tanjur.
- A bogati miloga kako neće, zamanija je nebi reć da baca malter na zid. Ali zato je sad pravi majstor, jel mužu.
- Ae muči ae, morao sam učiti praviti palačinke jer si rekla das neš udat za mene, da kakvi je to muž koji ne zna palačinke napravit. Da ne bi palačinaka još bi bila stara cura.
- A je, što je je, ne moš se brale ženit a da ne znaš kuvat, prat, peglat, gatat na kavu…a znaš što mi je palo na pamet.
- A bi će nešto pametno, ae da čujemo.
- Nećete se ljutit?
- Ma je. Ae da čujemo čega si se to sitija.
- Ma…dašta. Sićate li se kad ste pričali da niste mogli probiti onaj komadić kožice.
- Ahahaha vraže…
- Da ne pričam.
- Ae ae.
- Ti si rekla da se kao vjernica ponosiš što si sačuvala nevinost za svoga zakonitog i onda si pričala kako je bilo problema to probiti.- ubaci se on.
- Da problema…nikako čoeče. Ostala je i noseća a ono još stoji. Pritiskan ja a ona jadna samo što ne plače, stenje i kuka da je boli a onda i ja velim da me boli kurac, e onda se ona naidila. Kaže: „Mene stvarno boli a tebe nije briga ka da sam beštija, kako moš bit tako bezosićajan ae smista slazi s mene ka te boli kurac za me“. Jedvo san je smirija, kažem joj da me stvarno boli puzdra o pritiskanja, čoeče zadebljalo, ne moš i gotovo. (ispovida se njezin muž)
- Cc, slabo si ti upirao to ti je.
- Ma kakvi slabo čoeče upirao sam ko sivonja ali je otvrdlo razumiš, skorilo se, zadebljalo, jebenti nećugospić došlo ki opanak, ne moš nema šanse.
- I? (onda se ona oglasila)
- Išla sam kod njega i On je to u čas posla.
- ?
- Ko doktora bogati da kod koga.
- A stvarno nikad te ne upitah, a sučin je On provalija?
- A šta misliš s čime!- drsko i mrsko ga je ošamarila pogledom.
- Hehehe, znaš što je zanimljivo.- ubacim ja skretnicu.
- Šta.
- Evo smo s palačinka došli na picologiju. O bilo čemu da se priča sve na koncu završi na seksu. Moš razgovarat o geologiji, teologiji, jadrologiji, završava na seksu, moš o nogometu i nogometašima opet završava na seksu, moš o glumcima i pivačima opet isto, moš razgovarat o politici i političarima opet...- tu me on prikine.
- Ček malo jebemunećugospić. Ae o nogometašima to stoji, mladi, zgodni, puni snage, puni para i normalno je da završi sa saksom. Pivači, zabavljači, glumci jel, isto tako, al političari…aim jebi mater.
- Eto viš a što ja zborim.
|
