|
------------------------------------------------------------------------------------------
U san mi dolaze
Pojede te noć ili pojebe te moć, čini se na isto mu dođe! Moguće da je ovo drugo još i gore jer duže traje pa je patnja tim veća.
Neki dan, mislim u petak, biskupi se obukli u crveno, blagosivljaju oltar crkve u Udbini i Bozanić proziva vlast da ne radi dovoljno na procesuiranju zločina komunizma?
Kako besćutno a znaju da Premijerki smeta crvenilo.
Vatikan podignuo pet optužnica protiv RH?
Danas je Bozanić koji bi pomalo rezuckao državni teritorij naglasio: „Jadna je Crkva koju hvale oni koji su na drugoj strani“!?
Fra Jebo iz Prološca odmara unutar samostana u Zaostrogu i na brojanici broji njuferice.
A ne ne, ugasim i telku i jubito i komp i grah bublu na špakeru i u postelju na podnevni odmor.
Ma da! Probudio sam se u golu vodu a da je makar bilo koristi pa i nekako.
Naime došlo mi na san da sam u rodnom kraju i to u općini ne bih li riješio stari problem.
Još '66 g. (bogami se ni te godine nije ništa bolje živjelo nego danas) na otoku Sv. Marko naumila vlast stvoriti odmaralište „Klub Mediterane“. Kako su to bile parcele u privatnom vlasništvu a i mi smo imali dvije pod maslinama, došla je ponuda o prodaji sa konačnom cijenom.
„Tito i partija od vas traže da potpišete ove ugovore i odmah će te biti isplaćeni“!
Jadni ljudi, ustravljeni da ne svrše na onom drugom puno čuvenijem otoku, a i neimaština je potakla donošenje odluke, potpišu i dobiju neku siću.
Znam da su Mater i Ćaća onda kupili nešto robe, postelju i ormar i sredili još jednu sobu, vratili dugove i kupila se pentica Tomos 4 Lamo 06 N. E da i bicikla Rog i to je sve.
I sad ja sam kao u općini a kako je demokracija i vrši se povrat imovine ili se nadoknađuje u pravoj vrijednosti hrabro stupam u kancelariju.
Ja sam taj i taj i tako i tako pa…
- Gospodine javite se u sobu do nas.
Uglavnom tako sam se javljao u „sobu do nas“ cijelo prijepodne dok ne upadnem u kancelariju nekih mrguda. No nije me to pokolebalo i ja se hrabro predstavim:
- Ja sam zvani Fra gavun i nadam se budući kardinal u začetku a dođoh do vas…
I sve ja potanko ispričam i reknem svoje očekivanje da će mi to vratiti nazad i uplatiti na račun par milijuna jer su to koristili sve puste godine a koliko sam samo ulja mogao imati, eh.
Gledaju oni mene kao da sam Mr Bin u nekom tužnom skeču pa će jedan a očito je glavni, počeo postavljati nekakva pitanja svojim ortacima.
Vraga razumijem, nešto na ruski govori ali energično i odlučno dok su ostali samo klimali glavicama.
No pokretom ruke i su par rečenica smirio je glavnoga, očito glavni s ove druge strane a onda se obratio meni.
- Slušaj ti embrio od Kardinala, možda bi ti to i upalilo da nijesmo se spuštali mi pošteni ljudi s planina da sredimo situaciju ođe u primorje. Ajde jadan ne sprdaj se ka da ne znaš da je ođe sunce tako jako da se pocrni u par minuta.
- Lako je meni za sunce, mogu se ja sunčati di ja oću nego da mi riješimo problem, to je meni bitno.
I tako malo po malo, riječ po riječ, glas se povisivao, oni postajali crveniji u licu i počeli se vrtjeti na stolcima a onda se digoše i okružiše me pa se počeli dodavat samnom.
Darovaše me što s kruškama, što šljivama, što sa suncem, bogami počeo ja baveljat.
Onda prozbori neko od njih.
- Imaš li još koje pitanje gospodine embrio.
- Imam.- odtulim nekako.
- Ada reci čoče.
- Di su vrata?
Kad sam se pogledao u ogledalo trebala mi je osobna da se prepoznam. Bogami stvarno je jako sunce, sunce im njihovo i ja u auto pa prema granici.
Na granici me jedva pustili kao vele nisi ti crnac i spomenuše da se moram vratiti. Tek kad sam ublijedio od te pomisli rekoše da sad malo sličim na sebe i da mogu proć.
A onda sam im počeo suditi. Dobro je da nisu čuli što ih sve čeka.
- Sveti moj Ante koji si 13 šestoga sprži ih do temelja. Sveti moj Florijane glavni o vatrogasaca ne daj im ni kap vode kad budu gorjeli u paklu. Sveti moj Petre zaključaj ih zlatnim ključem a onda ga podaj zljataru da ga pretopi….
Ma nabrajao sam punih 50 km i bloga mi bolje im je da ne znaju u što su takli.
E onda sam se probudio kako rekoh u golu vodu i mislim se.
Bože moj, jeli moguće da Papa kao Tvoj namjesnik ovdje na zemlji više vjeruje šeksovim zakonima nego svojim nebeskim zaštitnicima kad su nas, RH, pošli tužit ovozemaljskom sudu. 'Ko tu kome ne vjeruje?
|
