|
---------------------------------------------------------------------------------
Elektro šokovi 46%
Šest šaltera u elektri a rade samo dvije činovnice. Prije se tu i naplaćivalo ali nema više, samo obračun, mora i pošta zaraditi koju kunu.
Sparno, bespravno, besramno i besparno vrijeme, ljudi su neurozni i štufi jedino su sretni oni na Kvanju.
Naredalo nas se od koštele ispred zgrade a od mene do šaltera ima još četvero. Čekamo!
Sedamdesetogodišnjak fino skockan, pravi gospodin jedino što nikad nije mogao podnijeti umjetne zube, na redu je pred šalterom.
Znam ga. Zovemo ga dotur Mate još od vremena dok sam bio podstanar a on radio na željeznici kao pregledač kola. To je onaj uniformirani što nosi čekić dugačke drške i tuče po kotačima. Na osnovu zvuka koji proizvede procjenjuje da li je kotač puknut.
Kad je bio na pregledu između ostalog neurolog ga je udario s gumenim čekićem po koljenu onda je Mate rekao doktoru da su kolege jer rade isti posao, „Ti udaraš svoje pacijente a ja svoje, ti si doktor u svom poslu a ja u svom“ i tako Mate ostade dotur.
Mate je pružio papirić sa očitanim brojem mjerila i ženska mu obračunaje pa veli: „barba imate tisućušestotridesetidvi kune“.
Mate zinuo! Zubari najviše vole ovakva usta, nema troška za održavanje a ima ga na spisku.
- Šta je barba…oću li pisati uplatnicu?
- Puno je to ćerce moja, previše.
- E, a kako vam domaćica kuva?
- Dobro!
- Ne to nego na što kuva?
- Na špaker ćerce moja.
- Cc. Znate šta barba, recite vi ženi neka kuva na plin pa će biti manje struje.
- Nemam ja ženu.
- O Bože, oću li ja pisati uplatnicu ili ne.
- Ja ti stojim kod sina i neviste ćerce moja i rekli su mi da ne trebam njima ništa davati nega samo neka platim struju, vodu, telefon i smeće…kontaš, a piši mala što mogu.
Dok smo se zabavljali sa dijalogom između dotura i činovnice, čuje se od iza klapsko negodovanje: „diš diš, di ćeš, di ćeš ti… a što mi čekamo… brod za Zlarin možda“?
- Što mene briga što vi čekate ja sam invalid ja imam pravo ja ratovao ja stvarao državu ja….
Milina jedna, samo još da se nije i lancima vezao?
- Slušaj ti borac i ja imam karticu da sam invalid i ja sam stvarao državu pa čekam red, vrati se na kraj.- Oglasi se iz reda jedan muški.
- Šta mene briga što si ti ja znam što sam ja ja stvarao državu šest godina ratovao tuka četnike letao po čukama zdravlje gubio gladovao štaš ti meni…
- Jel' ti vidiš da o'de piše za teže invalide, jel' vidiš.- Primakne mu se muški.
Ts, poznanik Ante iz bodula sa kojim nikad nisam našao zajednički jezik. Tipa znam kao bahatog još iz vremena kad je oženio bodulicu i uselio se kod nje. Furao se na mišiće i nekakvu snagu, sad ima šesetipet i vozi veliku motorinu sa onim trakama i kožnim torbama na rebatine, glumi bajkera. U garaži đip u džepu ratna penzija a u kući turisti.
Veli ženska do mene: „neće se valjda potuć“. „Ma jok od velike grmljavine nema kiše“.
- A pogledaj kako se nakostrušio i viče, ja se grozim ovih tipova. Fuj kao da se meni čeka u redu ali moram.
- To su oni prekobrojni glumci što ih Jaca instalira, pravi invalid ima svoje dostojanstvo.
- Grozno, ovako galamiti, nećemo ga se riješiti danas.
- Oćemo oćemo, znate čega se najviše boje ovi sa „umjetnom dijagnozom“.
- Čega?
- Da im vozačku ne uzmu to bi bio dan D. Kad je za penziju onda je lud a kad je za vozački e onda je mudrac zato i zaziru od doktora kao od vraga.
- Jel vidiš, piše da teži invalidi imaju prednost a što tebi fali, štaka...
- Ne znaš ti s kim imaš posla. Meni je sin pravnik i predsjednik stranačke podružnice a mogu povući vezu kad god oću.
- Povuci povuci samo pazi da ti veza nije u Remetincu.
Ženska na šalteru čeka a muški što je u verbalnom klinču sa Antom zovne zaštitara i ovaj odmah dođe do Ante. Veli zaštitar Anti da ne može preko reda da mora čekati i dodirom ruke pokušava ga udaljiti.
Ali Ante srdit kao vrid, nervozno otrese ruku sa sebe i bleji li bleji no zaštitar ga mrko pogleda i Ante uzmakne ali i dalje stoji van reda uz viku i galamu kako je on stvarao državu, kako se njega maltretira, kako se on borio za ovo što danas imamo…
U toliko dotur Mate pokupi svoje papire i krene prema vratima. A ja da svi čuju sa naglaskom na dr.
- Dobar dan doture, kako je doture, šta velite na ovo a?
Nastade muk! Anti najednom kao da je nestalo struje. Neka se neobična tišina spustila. Okrene se na peti i zbriše vani. Ženska do mene se nasmijala a dotur Mate reče:
- E, vid' njega, šta mislim…a šta ću mislit samo se cijene dižu moj…
- Pere, Pere.
- Moj Pere ae sačekat ću te vani da me povezeš kad si već usput.
Ženska na šalteru gleda moje račune. Vruće joj je pa se požali.
- Vidite vi u kakvim mi uvjetima radimo, isključili su nam klimu, kao moramo štedjeti a disat se ne može.
- Kako to? Dok su Mravci i komarci nosali crne torbe u „centralu“ klime su vam radile, nama su računi bili manji a sad se torbe više kao ne nose a podigli ste nam cijenu struje i vi štedite na klimi? A di su pare? Oćete reć da je Murta isti kao Kurta.
- Neću ja ništa reć nego vi dođite sutra ranije pa ćemo vam ovo obračunati jer je kolega što očitaje brojila na terenu. Ako ste preplatili vratit ćemo vam novac ili će ići u sljedeći račun.
- Šta rekoste.
- Rekoh ako ste preplatili da ćemo vam vratiti novac…
- A oćete li mi vratiti i PDV?
- Koji PDV?
- Gledajte, primjera radi preplatio sam 2000,00kn i na taj iznos sam platio PDV, sad će te iste te novce prebaciti za plaćanje novih računa?
- Tako je.
- I jel' tada plaćam PDV?
- Normalno!
|
