Strah? Ili... fascinancija?

Jučer sam sa svojma bila kod bake na selu... Vraćali smo se kuć za mraka, a ja sam, po običaju, zurila kroz prozor auta van, u noćnu tamu.

I u jednom trenutku tog mog besciljnog promatranja oranica obavijenih pomalo mističnim ogrtačem magle i noći, shvatila sam nešto što me u prvi mah malo užasnulo. Ja se ne bojim mraka. Ne bojim se noći, ne bojim se tame. Dapače. Tama me fascinira.

I to je ono što mene zapravo, u neku ruku, plaši. Činjenica da mi je zanimljivo i fascinantno nešto čega se većina svijeta (bilo svjesno ili nesvjesno) boji i pokušava to, na sve moguće načine, otjerati i umanjiti, iako je to dio svakodnevnog života, dio dana, na kraju krajeva. To je ono što mene plaši, ne mrak kao takav. Ne tama ni noć. Oni su mi zanimljivi. Volim ih. Ja se bojim toga što sam, po ovoj maloj činjenici, drugačija od drugih. I ne znam zašto je to tako, ali probat ću se toga riješiti.

Jer nema ništa lošeg u tome da si drugačiji fino

Voli vas
Bella

Oznake: strah, mrak, tama, noć

11.02.2013. u 16:16 · Penny for your thoughts? (5) · Isprintaj · #

');