Od kada je završila nastava, vrijeme sam posvetila odgovaranju maturalnih pitanja. U srijedu imam obranu maturalne radnje i toga me nije niti najmanje strah. Posvetila sam puno (čak i previše) vremena istražovanju različitih prastarih knjižurina u NSB-u i Arhivu. Nema što nisam pročitala o toj temi. Trebala bih danas skočiti u školu po neke papire iz engleskog i po raspored mature.

To bi bilo to što se škole tiče... ma je vraga! ima još toliko toga ali nimalo mi se ne sviđa osjećaj u želucu koji mi se nakupio dok sam istipkala ovih par redaka.

Nedavno sam upoznala jednu jako zanimljivu osobu. Nakon dužeg vremena sam upalila SoulSeek u potrazi za jednom audio-knjigom (zakačila sam se za to od kako imam ipod) i pošto sam zaboravila kako to sve ide na SOulSeeku, tražila sam pomoć od ljudi što su pričali i toj sobi. I tako sam se zapričala s Tonyjem iz Glasgowa.
U potpunosti se razlikujemo. On studira pravo i radi kao barmen u nekom klubu, voli izlaziti i ostajati vani do jutra. Gleda horor filmove, Sopranose, i svaku večer je zaljubljen u drugu curu.
Neki dan sam o tome pričala svojim prijateljicama. Sve su od reda počele govoriti:"pa tebi se on ssviđa! Jesi ti normalna? te veze preko interneta su virtualna preseravanja..." Tada sam odlučila da ovakve stvari više neću povjeravati nikome.
Blog ima poseban tretman.
One jednostavno ne razumiju. Nije mi baš niti jasno kako je to moguće. One me poznaju. ne doduše sve isto ali ipak... Nije uopće o privlačnosti riječ. Iako smo Tony i ja razmjenili fotke (što inače ne radim) niti ujednom trenutku nisam na umu imala neku ideju o nekoj vezi. Osim one platonske koja mi uvijek odgovara.

Činjenica jest da već jako dugo imam nekoliko veoma ugodnih poznanstava preko interneta.
Tu bih prevenstveno navela Adeliu iz Brazila. Nekoliko godina smo se znale preko jednog foruma gdje ona bas i nije bila omiljena, dok sam ja više bila promatrač s tek usputnim komentarima. Ozbiljnije smo počele komunicirati kada me je zec(toi bao bao) nagovorio da si nabavim MSN da možemo čavrljati u svako doba dana.

Adelia i ja se čujemo gotovo svaki dan. Nedavno mi je poslala jedan kratki video uradaka u kojem mi je predstavila svoj novi stan i ludnicu koja se odvija ovih dana u Brazilu oko nogometnog prvenstva. Kaže da je čaki hrana što se poslužuje u restoranima u bojama brazilske zastave i Ronaldinhove face, koja se smiješi sa gotovo svakog tanjura.

Pa ti onda reci da kod NAS vlada histerija oko nogometa.
Meni same utakmice nit najmanje ne smetaju ali one emisije koje vode ex manekenke su i više nego naporne. Kad je ono prije par godina Tanja vodila onu emisiju u EP u Portugalu - e to je bilo komično. Tresla se ko trstika s pogledom uhvaćene srne.