Champs-Elysees

Za jednog kozmetičkog freaka je prilično neobično da ne kupi ništa u slavnoj „Sephori“. Nemam pojma zašto , al' jednostavno nisam bila inspirirana . Dal' zato što se mužić motao po istoj ili zato kaj je bila skoro ponoć (a gotovo sve trgovine na Champs-Elyseeu otovorene) pa mi bioritam za shopingiranje nije bio naštelan, uglavnom ništa ne kupih. Ni u toj , ni u nekoj drugoj parfumeriji, što naravno ne znaći da sam se iz Pariza vratila praznih ruku/vrećica/kofera :-). Mužić mi je poklonio Guerlanov L'Instant i jedno prekrasno mlijeko za tijelo iz provansalskog dućana. To naravno ne računam pod kozmetiku nego pod poklone heheh. Dobih i dvije knjige , na francuskom , bien sur (o.p. naravno) koje ću nastojati pročitati preko ljeta. Mislim jednu, ne valjda obje, jer ipak ne mislim čitati samo na francuskom. Krenut ću sa lakšom tj. sa zbirkom pripovjedaka, a „Carmen“ ostaje za iduću godinu.

Nismo bili u Parizu da bi shopingirali al' stvarno ne možeš prolaziti kraj svih tih predivnih izloga koji mame , bez da se zaustaviš, uđeš, pa nešto i kupiš. A još u petak , taman dva dana prije odlaska krenule i rasprodaje ! Onak, poštene od 30-50% za početak, a onda valjda krenu i do 80%. I gdje bi žensko nego prvo u dućan cipela. Guuuuužva, žensko i muško premeće cipele, prodavačice samo trče i donose brojeve, svi kupuju po nekoliko pari. Ja našla ono što već mjesecima tražim u Zg, crvene sandale na punu petu, sa puno remenčića . Tamo crvenog koliko hoćeš, tak da sam mogla birati. Mužiću je žao kaj nisam kupila jedne stvarno prekrasne, elegantne crvene sandale, peta visoka i tanka , al' takvih za izlaske i specijalne prilike imam doma po kutija već ohohoho. I onak svako malo grinta da kaj si ne kupim neke cipele sa „normalnom“ petom, a kad kupim onda cvili za štiklom. Muškarci….
Nisam primjetila da mu je baš bila velika tlaka stajati u dućanu, jer su žene bez kompleksa sjele na štenge i raširenih nogu isprobavale cipele, sandale, natikače, japanke...pa se nagledalo svega :-).
Poslije toga se u vrećici našla (u drugom dućanu, tam nije bilo gužve) bijela torba sa rozim ručkama i kopčom . Baš mi je to trebalo uz jedne sandale koje su čekale pravu kombinaciju., a on je spazio i neke zgodne torbe za plažu, pa sam kupila jednu sa narančastim detaljima. I sad mi se sve nekak čini da bih „trebala“ narančaste japanke i neku štosnu ogrlicu…za savršenu kombinaciju naravno :-).
I nisam imala namjeru više ništa kupovati ALI na Montparnasu sam ušla u dućan u kojem ne samo da sam se oporavila od vrućine koja mi je izobličila lice, nego su mi odmah zasjale oke i sva sam bila u transu. Sve unutra prekrasno ali prilično skupo , pa sam se nećkala , premišljala , isprobavala i na kraju izašla sa svilenom (ma neee ona kineska svila), prozirnom, prozračnom bluzom, sa neobičnim rukavima i nekakvim vezicama sa strane. Ima užasno puno neočekivanih detalja ali kao cjelina djeluje prekrasno. Gospođa koja je bila iza mene na blagajni rekla je da je trčs chic. Na etiketi za održavanje sve interdit (zabranjeno) osim valjda pranja u hladnoj vodi i najnježnijem šamponu.
Sretna i zadovoljna sam objavila mužiću da sad više stvarno ništa ne smijem kupiti i nisam…do drugog dana. Al' on je kriv, naravno, kao i uvijek :-) . On je spazio badić i nagovorio me da ga probam i kako da ga ne kupim kad imaju tak dobra ogledala u kabinama da si zadovoljan sa svojim odrazom, a ne kod nas kad izađem sva frustrirana iz minijaturnih kabina sa odvratnim neonskim svijetlom koje taman fokusira sve što ne treba…

Uglavnom, bankrotirali smo, računi stižu na naplatu za 15 dana, a prije toga imamo registraciju auta…