Champs-Elysees

Jučer sam podigla fotke iz Francuske . Da,da, mi smo još na staroj metodi , dakle klasičan fotić, digatalac nam nije ni u planu,jednostavno ni mužić ni ja nismo freakovi za tehnikalije, pa nam je važno samo da je nešto funkcionalno. A i meni ima nekog čara u tome da petljam sa filmovima, pa nosim na razvijanje, pa ne znam šta me čeka., pa sortiram, pa slažem u albume.

Naravno prije slaganja u album slike prođu strogu auto-cenzuru. Ovdje nije dobro ovo, ovdje nije dobro ono, ne mislim na kompoziciju i kvalitetu fotke, kaj god, samo gledam kak sam ja ispala , sujetna sam, priznajemmmmm :-) .

Na ovima sam mogla i bolje ispasti ! Za što je naravno kriv mužić, a tko drugi :-)))))))))). Mrzi poziranje, namještanje, traženje dobrog kadra itd, zapravo je nestrpljiv i najviše voli opaliti „spontane“ fotke koji samo ponekad ispadnu OK, a zapravo me uhvati u raskoračnom stavu u kojem svatko izgleda ko kreten ili iz nekog ugla gdje ne mogu vjerovati da sam to ja tj. moja figura. Ono, aaaaaaaaaaa, pa kaj stvarno tak izgledam ?!?!

Uglavnom, on je nakon razgledavanja zaključil da je debel , ma nije, samo mu se na nekim fotkama vidi trbuščić jer ga nije stigao uvući .
A moji su komentari bili - kak sam raščupana…joj ovdje sam užasna al' šteta krasnog ružičnjaka iza mene…ovu spašava dekolte itd.