CHABLIS

Uzela sam gumene čizme i fotoaparat,
pletenicu češnjaka uplela s vlastitom kosom,
(da se nađe, nikad se ne zna),
popila štamprl gorkog pelinkovca
i izjurila potpuno spremna.

Na nebu sunce,
oblaci,
onako pariško plavi, primamljivi,
zvali su me k sebi.

Bila sam čvrsta u svom naumu
da uskočim u apokalipsu,
čim bude nadolazila,
da budem prva.

I tako čekajući jako sam ogladnjela.
Krulilo mi je u želucu,
pojela sam režanj češnjaka
s dlakom vlastite kose koja mi se lijepila po grlu.

Sunce je zašlo iza nekog brda,
ili se utopilo u moru,
svejedno.
Oblake je malo razmaknuo vjetar,
valjda da lakše nastupi tama .
I taman kad sam pomislila da stiže
nebeskim svodom rasule su se zvijezde.
Apokalipsa je po tko zna koji put
zajebala.