CHABLIS

25.10.2010., ponedjeljak

Je li taj? Je li taj? je li taj?

Majko, razbili su mi nos, nemoj se uplašiti. Ali sine, nos ti je poput krumpira, boli li te? Ma ne brini, pun je gaze, brzo će to proći. Pomakla se kost, valjda neće bit krivi kad zaraste. Ne bilo većeg zla, sinko. A on? On je u bolnici, nije dobro, kažu. Mlad je, oporavit će se. A oni? Pojma nemam, bili, prebili pa nestali. Ja se ničeg ne sjećam, on nešto malo.

Majko, ako je tako kako su mi upravo javili, nije dobro. A što to sine? Pa kažu da je umro. Nemoguće, ne vjerujem. To je neka neslana šala. Kako bi umro pa jučer ti je poslao poruku da je bolje nego što su doktori očekivali.

Majko, poslije sahrane ostat ću vani. Dobro, ali čuvaj se, molim te. I čuj, boje je da ne razgovaraš s novinarima.

Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? je li ovaj?
Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj? Je li ovaj?

Ja više ne mogu, meni je ovoga već dosta.
A da odemo par dana u Pariz? Onako, svi zajedno, da se odmorimo od svega.

Aaaaa, kad ćemo naći taj Morissonov grob, čovječe, nikad ga nećemo naći! A pogledaj ovaj red pred Eiffelovim tornjem. Zaboravi, pogledaj ga ovako i idemo na kavu.

Dobar dan, jesi se vratio? Danas ćemo te trebati.
Aha.

Hej, pa gdje si tako dugo, cijeli dan te nema. Našli smo ga. Idem spavati, umoran sam k'o pas.

Poziv za svjedočenje. Poziv za svjedočenje. Može li video link? Ne može. Pa čega se ti dijete bojiš? Pa ne trebaš se bojati, oni su se pokajali, njima je žao.

Svjedočenje. Svjedočenje.

Gospođo, pa vama treba biti svejedno je li on u Turopolju ili doma hekla. Halo? Što ste rekli, mislim da vas nisam vas dobro čula. Kažem da vam treba biti svejedno je li on u Turopolju ili doma hekla.
Meni nije svejedno. Hm, možda ja nisam normalna.

Vidi, vidi, „stari poznanik“ opet radi pizdarije. Opet je nekog premlatio. I? Kaj „i“? Nikom ništa.

Teče tako Sava, teče i vrijeme. Povratak u normalu.

Ovo bi mogla biti moja ulica. Ma mogu ja to, pogledat ću sutra.

Nepravomoćna presuda. Ma daj te novine da vidim. Pih. Pa nisam ništa ni očekivala.
Dobro, a zašto sad jecaš? Pa ne znam, kao da se opet dogodilo. Ne znam, stvarno. Ali, evo, ugrijala sam ti sarmu, pojedi, a mene će to proći, ma znaš ti mene… A u kazalište ću otići… drugi tjedan.









- 19:43 - Komentari (21) - Isprintaj - #

16.10.2010., subota

DNO

Bubnjalo mi je u ušima, nisam znala kako to zaustaviti. Bubnjalo mi je i u glavi. Andol. Drugi Andol. Mirsad je sjedio na stolcu. Drvo na drvu. Tišina, pravi muk. Muk nad mukovima. Nakon što se zadovoljio zabijajući se u moju utrobu, onako gol i znojan, smrdljiv, sjeo je na drveni stolac. Nigdje ogrtača, nigdje nikakvog ručnika.
Palačinke su ostale nepečene. Smjesa se žutila u posudi čekajući ulje koje sam htjela posuditi.
Hajde, uđi. Samo to je rekao. I ja sam ušla. S praznom plastičnom čašom u ruci. Otvorio je rasklimana vrata kredenca i posegnuo za uljem. Uzeo je masnu flašu i odložio je na stol.
Ne znam zašto sam šutjela. Ni on nije bio rječit. Privukao me k sebi , okrenuo prema stolu. Zašto se nisam opirala? Pitat ću se do kraja života. Jesu li mi vrane mozak popile? Jesu.
Uhvatila sam ga za dlakava ramena i prepustila se. Bez uživanja. Gledala sam u musavo staklo kuhinjskog prozora. Vidio se ritmički nijemi odraz. Svi odrazi su nijemi.
Uživao je bez glasa. Zgotovio. Izvukao. Sjeo.
Tada je počelo to nesnosno bubnjanje. Ili sam ga tek tada primijetila. Rukom je pokazao na ulje. Natočila sam pola čaše i bez riječi izašla.
Ušla sam. Djeca se još nisu vratila iz škole. Želim ih dočekati s mirisom palačinki. Nauljila sam tavu i stavila je na vatru. Prvo sam ulila tugu i nevolju. Da se sprže.
Cika me prenula iz nepostojanja. Kuhinja je bila mirisna, djeca na pragu.
Ostalo je još malo ulja, srećom. Inače bih već sutra morala kod Mirsada.

- 21:26 - Komentari (23) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< listopad, 2010 >
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Opis bloga

Linkovi