CHABLIS

-Napiši nešto o meni.
-Nije mi na kraj pameti!
-Da? A zašto?
-Pišem samo o zanimljivim stvarima.
-Pa kad smo kod toga, ja zaista i nisam stvar.
-Okej, o zanimljivim stvarima i ljudima.
-A zašto ja nisam zanimljiva?
-Zato što te gledam svaki dan.
-Pa odvoji se od mene.
-Za to je potreban novac.
-Zaradi!
-A ti se ne želiš odvojiti od mene?
-Ne, meni je ovako dobro. Ali voljela bih da pišeš o meni.
-Ne mogu, stalno si mi za vratom.
-Rekoh ti, odvoji se. Zaradi i otiđi.
-Bi li mi pomogla?
-Možda. Imaš ideju?
-Zaradimo zajedno. Platimo i odvojimo se.
-Ali meni je dobro ovako. I…uostalom ne znam što bismo mogli raditi zajedno?
-Prati staklene stijene u nekom velikom stanu. Bili bismo najbrži perači prozora.
-Zaboravi, nešto bismo razbili. Ne mogu se sagnuti bez tebe.
-Rekao sam ti da si previše vezana za mene.
-Istina, ali meni to ne smeta, ti si taj koji rogobori.
-A ti si ta koja izgara od samoljublja, ti si ta koja želi da se svijet vrti oko nje! Ti si ta koja želi da pišem o njoj! A ja to ne mogu jer mi te je dosta, jer si se zalijepila za mene još u prenatalnoj fazi!
-Ti si bezobrazan!
-A ti si sebična i nerazumna! Mogao bih pisati samo ono što ti želiš da napišem o tebi!
-Zašto?
-Ne vuci me još i za jezik! Dosta što me natežeš kud god da krenuo. Uvijek mora biti ili po tvome ili te moram šlepati sa sobom!
-Je li, a ti mene kao ne natežeš? Pa se ne bunim.
Kad bih se ženio, ludog li prizora!, ti bi i dalje stajala poput mlade zalijepljena svojom lijevom rukom za moju desnu, a mlada bi vjerojatno poput djeveruše cupkala za nama u svadbenoj povorci!
-Kao da bi bilo drugačije da se ja udajem?!
-U pravu si, bilo bi potpuno isto.
-Dakle, nema ti druge nego zaraditi i razdvojiti se.
-Ali operacije sijamaca su skupe. I rizične.
-Još je rizičnije živjeti ovako s tobom, sestrice jednina. I ne, ne neeećuuuuuuuu pisati o tebi!