CHABLIS

-Haj'mo se igrati!
-Ne mogu, plačem!
-Pa prestani plakati, majku mu!
-Ne mogu, prije dvadeset godina si me natukla po guzici!
-I još pamtiš?
-Nego što!
-Pa zaboravi!
-Kako ću?
-Jednostavno izbriši.
-Ne mogu, još me boli.
-Dođi, mama će poljubiti.
-Pa što si čekala do sada?
-Kuhala sam ručak, nisam stigla.
-I kako si se sad sjetila?
-Poželjela sam se igrati.
-Sada, u tim godinama?
-Završila sam ručak, sad imam vremena.
-Za koga?
-Za oboje. Vratila sam se u djetinjstvo.
-Čije?
-Tvoje.
-A ja?
-Što ti?
-Gdje sam ja? Meni su dvadesetidvije!
-Onda si sada stariji od mene.
-To me i brine. Imaš li maramicu?
-Da. Obrisat ćeš suze?
-Nos. I suze. Poljubi me.
-Evo, ravno u taj tvoj balavi nos!
-Sad se mogu igrati s tobom.