CHABLIS

-Misliš da bih ti trebala dati jesti?
-
-Zar nisi jela maloprije?
-
-Hajde, makni se.
-
-Nećeš? Dobro. Budi onda tu kraj mene. Tako. Hoćeš se samo malo pomaknuti?
-
-Šta me dodiruješ? Ne znam šta hoćeš. Hajde reci!
-
-Joooj, nekad je tak' teško s tobom. Otvorit ću malo prozor. Dobro, kam vrit sad ideš?
-
-Kaj ima vani? Ha, lijepo vrijeme, daj se pomakni da i ja vidim. Tako. Gle, niknuli jaglaci. Brrr, daj, zima je, pomakni se da zatvorim prozor, ne mogu pisati kad su mi prsti hladni. Blago tebi, tebi to niš' ne smeta. A 'ko zna, da moraš držat olovku…?
-
- Kaj, nećeš mi odgovoriti?
-
- Kak' ti se čini ovo: «Volfgang je stajao pred baroknim obiteljskim ogledalom i namještao kravatu.» Ili da stavim da je stajao pred secesijskim ogledalom? Ha, misliš da je bolje pred secesijskim? Barok ili secesija u pitomom Zagorju, pitanje je sad! Cmok, bubica moja, tako lijepo ti budi tu kraj mene. No, da vidimo, kaj veliš, to s tim ogledalom?
-
-Naravno, ništa ne kažeš. Ufff, bole me leđa, malo ću se protegnuti, to sam naučila od tebe. Samo kaj se tebi to ne dešava, imaš više pameti od mene, ti se protegneš na vrijeme, a ja tek kad zaboli. Kaj me tak gledaš? Ne, ne padam ja na te tvoje zelene oke. 'Ajde, pomakni tu tvoju debelu dlakavu guzicu, moram završiti priču. Hoćeš li se maknuti?
-
- Daj ne žmirkaj! Zavodiš me? A-a, ne padam ja na te štoseve. Isuse, skoro si razbila vazu, daj malo pazi!
-
- Dosadna si k'o stjenica. U redu, u redu, dat ću ti jesti da te se riješim. Ma šta obilaziš oko mene k'o mačka oko vruće kaše? Pomakni se, ne mogu dohvatiti hranu ako se ne makneš. Hoćeš li?
-
- Taaaako. Draga moja, evo tebi papica, a meni malo mira da mogu raditi.
-Mijaaaaau.