POLOŽIO JE! Mužić je položio!!!
Novost sam mu saopćila ja dok se oporavljao od groznog pijanstva nakon nekog poslovnog svečanog marendanja.
Iako ljuta na njega (svinja pijana), s radošću sam mu rekla da je broker!

Sutra ćemo proslaviti na klopi, možda odemo u makedonski restoran, svidio mi se...

Kako sam ja? Danas sam plakala jer me toliko ganuo Božo. Ja ga obožavam. Svaki dan je tu, ovaj tjedan je bio na godišnjem i potrošio ga je tako što je nama po stanu radio police, noćne ormariće... Toliko još posla ima, puna sam ideja, zamislila sam savršeni dom kad bebo dođe... Sve su to stvari koje su zaista potrebne, i za koje je krajnje vrijeme da se naprave, ali me jako grize što slabo u njima sudjelujem. Volim svog tatu, tako sam sretna jer nosim i njegovo prezime. I uvijek ću biti tatina curica, njegov car. Moj mužić je najbolji na svijetu (većinu vremena), i naše prezime je prezime naše obitelji, ali jednako sam ponosna kćer i žena. Jednako. Naravno da muža voliš najviše na svijetu, ali ionako kad se bebo rodi ode i mužić na drugo mjesto, bar privremeno... Pucaju me hormoni, ljudi moji, gadno je...

Mužić dolazi, idemo ručati. Pašta i fažol, ili što bi mi Slavonci rekli, grah. Rekao bi Božo gražol.

Bebo i dalje leži poprečno i svaki dan pričam s njim da se okrene kako treba da ga mogu prirodno roditi. Nadam se da će biti poslušan mali fetus i na sekirati svoju mamu.

Nemam vremena ići do vas, škicnem na sekundu do mojih najdražih vidjeti je li sve ok, ali ne komentiram.
Upravo sam se opet rasplakala gledajući one tri bebe iz Vrbnika, male slatke trojke. Ćaknuta sam i nisam sva svoja. Idem se sabrat...