WHISPERING FOREST

mrzim kad je sve sjebano...kad se moram svadat s curom bez nekog razloga...i onda sam josh tvrdoglav i ne zelim priznat da sam kriv...ima i pravo kada kaze da sam u zadnje vrijeme neki sav bezosjechajan...dosadan....bojim se da se ponovno vracham na ono moje staro dosadno ja....uvucheno u sebe,bez osjechaja,bez identiteta...ona me je izvukla iz svih tih mojih govana i boli u zivotu i umjesto da joj zahvalim s mojim osjechajima i paznjom ja se ponovno povlachim nazad u sebe i to me malo izluduje...neznam sta da radim....dao bi sve za nju savrshena je...i sto je najvaznije voli me iskreno i to mi dokazuje iz dana u dan...ali ja konj to naravno nevidim...i stalno se bojim da je ne izgubim...a zapravo ju sam teram od sebe takvim ponashanjem...ja sam uspio samo zagrebati povrshinu ali ona me je izvukla iz svih sranja u ovom zivotu...volio bih da svi koji se osjechate kao ja i koji imate puno sranja u zhivotu da nadete nekog poput nje...a ja chu probat biti bolji prema njoj jer sad tek NADAM SE shvacham sto mi znachi....