** Budan.blog.hr ** Alternativa, zen filozofija, duhovne teme, haiku, poezija, umjetnost, vizije, mudrosti, razmišljanja, priče

ZEMLJA ČUDA I ČUDESA



Sa smrću majke Juge, preko propasti „gusarskog“ broda i „DžUNGLE CRVENE“ stigosmo u zemlju čuda. Ne u onu u kojoj beše Alisa, nego u neku novu nama do tada nepoznatu.

Zemlja lepa, „bogata“, sa mnoštvo prelepih sela i gradova, širokih i uskih ulica, sa mnogo „ukrasa“ koje neki zovu kontejnerima, a neki, opet, „čarobnim“ kutijama spasa. Bilo kako bilo, i jedni i drugi se raduju tim kontejnerima, čarobnim kutijama, svaki zbog svojih razloga. Oni koji imaju „premalo“, u njih ostavljaju onima što imaju „previše“, a oni pre svitanja zore „pohlepno“ kupe i odnose, često se otimajući sa psima i mačkama.

U ovoj, kao i u svakoj zemlji čuda, radnici dobiše „krila“ iz rasprodatih preduzeća, penzioneri velikodušna obećanja, poljoprivrednici debela ulagivanja, a oni koji ne pripadaju ni jednima, ni drugima, ni trećima, besplatno gledanje cirkuskih predstava, ako ne računamo „dobrovoljno“ plaćanje televiziske pretplate.

U toj, novoj zemlji čuda, verovali ili ne, vlada „sreća“ i „zadovoljstvo“, a kako i ne bi kada svi imaju „sve“ što im je potrebno. Jedni fotelje i debele plate, drugi kontejnere, te čarobne kutije i u njima ono što im je neophodno da opstanu.

Treći, koji su trenutno ni na nebu ni na zemlji, svesni da se približavaju uličnim „čarobnim“ kutijama, bulje u ikone svemogućeg, moleći ga:

„Pokaži nam, Bože mili,

svojom rukom put u raj,

preko reda nas „srećnike“,

primi u svoj zagrljaj!



--------------


SVADBENA PRIČA



U proleće, leta gospodnjeg 2008-e, primetiše grašak, boranija i još neko „krupno“ povrće da su „omiljeni“ u narodu, pa se udružilo u papazjaniju. Mislilo je, a i želelo, da tako udruženi krajem maja pretegnu na narodnoj vagi.

Lutajući po raznoraznim seoskim i gradskim pijacama, obećavaše oni sve i svašta pa u svojim obećanjima daleko nadmašiše pisce bajki i lovačkih priča, uz put često spominjući vreme “veštica“, „baba-roga“ i novih „karakondžula.“

I dođe taj strahopoštovani majski dan, grašak, buranija i ostalo „krupno“ povrće zasede na jedan tas vage, „veštice,“ „baba-roge“ i nove „karakondžule“ na drugi tas, natezali se, natezali, ali avaj! I ako je povrća u papazijaniji bilo mnogo, ipak ga ne beše dovoljno da bi sasvim pretegli na svoju stranu. ”Ako se „veštice”, “baba-roge” i nove “karakondžule” udruže, eto prave propasti za nas“ – mislili su grašak i buranija, pa predložiše ostalom povrću u papazjaniji: „Veštice” i “karakondžule” nam ne trebaju, ali “baba-roge” bi mogli pripitomiti. S njima bi naša težina dobila na skupštinskoj vagi.“ Dok su oni većali, „veštice“, „baba-roge“ i nove „karakondžule“ se ozbiljno dogovaraše, i kada behu sasvim blizu dogovora, uznemireno povrće skupi hrabrost i „baba-rogama“ ponudi svadbu. „Baba-roge“ se pogledaše, uzeše sopstvenu vagu, izvagaše jedni drugima duše i želje pa rekoše: „Ako prihvatite venčanje Ivice i Marice, o mirazu ćemo naknadno razgovarati.“ Znajući da su brojniji, ali ipak nedovoljni, da bi pretegli na skupštinskoj vagi, nemajući kud, papazjanija prihvati bračnu ponudu i brak beše sklopljen. Na svadbi se dogovoriše o mirazu koji će „baba-roge“ bezuslovno dobiti.

I tako, Ivica dobi svoju željenu Maricu, papazjanija vlast, a narod, narod pun „sreće“ dobi novi samar.



------------------------





Zlatomir Borovnica je rođen 3. februara 1956. godine u selu Beška opština Inđija u ravnom Sremu.

Do penzionisanja je radio na mestu telefoniste u fabrici nameštaja „Srem“ u Inđiji, koje na žalost više nema, progutaše je krokodili.

Pisanjem poezije, proze i aforizama se bavi duži niz godina a aktivno od 1989. godine kada postaje član književnok kluba „Miroslav Mika Antić“ u Inđiji. Za sebe najradije kaže da je dečiji pisac jer najviše knjiga je napisao upravo za decu, mada mu ni drugi žanrovi nisu strani.

Od 2000-te godine je predsednik istog književnog kluba.

Utemeljivač je:

Međunarodne pesničke manifestacije „GARAVI SOKAK“,

manifestacije dece pesnika školskog uzrasta pod nazivom“PEVAJ RAVNICO“, za opštinu Inđija,

i susreta pesnika boema pod nazivom „NOĆ BOEMA“.

Sve navedene manifestacije su odavno postale tradicionalne. Za svaku od navedenih manifestacija se štampa zbornik.

Međunarodna pesnička manifestacija „GARAVI SOKAK“ je iz godine u godinu sve zanimljivija za pesnike širom sveta, što se može videti iz samog zbornika. U 2008-moj godini na konkurs „GARAVI SOKAK“ odazvalo se 702 autora.

Susret pesnika boema „NOĆ BOEMA“, takođe iz godine u godinu postaje sve zanimljivija za stvaraoce, a radi se u martu svake godine povodom rođendana prerano upokojenog pesnika Miroslava Mike Antića.

Učestvujući na konkursima Zlatomir je zastupljen u oko 50 zbornika poezije i proze, kako u Srbiji tako i van nje.

Za svoj dosadašnji književni rad, dobio je više vrednih priznanja.

Počasni je član:

Udruženja književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR) u Beogradu,

Udruženja srpskih pisaca Švajcarske,

književnog kluba „VIHOR“ iz Dervente (BIH)

književnog kluba „DUŠAN MATIĆ“ iz Ćuprije

Zlatomir je i član HKD. iz Rijeke (REPUBLIKA HRVATSKA)

Do sada je objavio 12 knjiga a u pripremi su mu još 3, za koje se iskreno nada da će ugledati svetlost dana do kraja marta 2009. godine.

Od 1975. godine živi u Inđiji na adresi:

ulica Kneza Lazara broj 14/25

22320 Inđija (srbija)

---------------------


Zdravo dragi prijatelju
Evo posle dužeg vremena da ti pošaljem jednu moju priču da se malo razonodiš.
Pročitaj i ako smatraš da je valjana, postavi je na svoj blog.
Danas sam dobio od HKD iz Rijeke časopis "Pero" što me je zaista bezgranično obradovalo. U njemu je i moja priča "Toplomer".
Srdačan pozdrav
Zlatomir, Inđija
-----------------------

Pozdrav pjesniku i prijatelju
Zlatomiru od Bore. Pozdrav
Inđiji i svim pjesnicima iz Srbije.