Bubamara šarena

Gledam kroz prozor u drveće koje pruža svoje gole grane uvis. Jesen je. Nešto me smeta, neobično mi je. Kao da nešto fali, nije potpuno.

Tada vjetrom zaleprša smeđe lišće po ulici. Žaruljica mi se upali. Znam što mi nedostaje. Lišće pod drvećem. Onako zelena trava je nekako pusta. Tužno izgleda golo drvo na livadi, a još jučer je sve ispod njega bilo puno smeđeg šuškavog lišća. Tražim pogledom i na kraju livade ugledam ogromno brdo lišća koje su radnici "Zrinjevca" marljivo nagrabljali. Znam ja da je to njihov posao, grabljati lišće, da bi našem oku bio lijepši park.
Ja se ne slažem da je ljepši. Više se veselim šuškavom lišću ispod drveta, onako kad napravi puni krug oko debla. Izgleda kao tepih, veseli, šareni i topli tepih točno ispod krošnje.

U šumi nitko ne grablja lišće, ne više. Kada sam bila mala, kod bake na selu se u jesen grabljalo i sakupljalo lišće za podastrijeti ispod krava. Ali i kada smo pokupili koševe i koševe lišća ili lestine kako smo to zvali, lisnati tepih na šumskom tlu nije mi se činio ništa tanji.

Postoji razlog zašto lišće tako pada. Da, da, svi smo to učili u školi, jer drvo ne može prezimiti s lišćem, jer gubi previše vode kroz listove. Nisam na to mislila, nego zašto je važno da to lišće ostane tamo gdje je i palo.
Jednostavno drvo će to lišće ponovno iskoristiti. Nakon što gujavice marljivo pospreme većinu listova pod zemlju i horde bakterijskih razlagača naseli lišće, pod i nad zemljom, tokom vremena nastane hranjivi humus. Sjećate se, da se nekada po bogatu hranjivu zemlju za cvijeće išlo u šumu, a što je humus nego raspadnuto lanjsko lišće.

I što se dogodi kad se makne lišće ispod drveća.....uzmemo mu hranu, oduzmemo mu nešto što mu prirodno pripada, da iduće sezone bude još lijepše i raskošnije drvo i daje bolje plodove. Zemlja se tako crpi, jer se u nju ne vraćaju tvari koje je drvo uzelo da bi raslo.

Tako ide prirodni ciklus. Ciklus više nije, jer smo maknuli lišće. Nema više kruženja. Krug se prekinuo. Mi samo ga prekinuli. Zbog čega? Estetike možda?
Meni je i tako ljepše vidjeti lisnati tepih ispod drveća nego blatnu livadu.

Zato ostavimo drveću lišće i veselo šuškajmo njime u jesen.
I drveće će nam biti zahvalno...Kako?
E, za to treba biti strpljiv i pričekati iduće proljeće.