-asti sto, da na bokun karte ona nažvrlja obavijest!!! (kolap ga skoro strefija kad je ugleda ovu doli kartolinu) jel ti znaš koja je ovo važna stvar? ma jel ti uopće znaš ča je to promocija, a?
-e (sa sjetom na ovu veliku rič)
-e pa e...ti to mene malo oš ka ono...koja si mi ti prija pa ovako mižerasto odrađuješ... ccc, svadit ću se s tebon da znaš, malo mi fali!
-aj boga ti nije susvida, ne gori, polako...nije mi se radilo, ne radi mi se nikako, ništa, njente...basta...vruće je, sva san živčana
(nakon malo lađenja)
-i...jesi se oladila, oš sad popravit sranje?
-da oću li... ma sve za te dragi moj...sve po protokolu
Iz nepoznatog razloga nestade mi večerašnji post.
A bilo je to nekako ovako:
"Uzaludni su svjetionici u noći ako ih ne vidimo i ne poznamo puta."
Ova rečenica našeg Prangera me inspirirala za film kao i Koraljkin komentar :
"Praunuka sam svjetioničara, morsko dite, znan kako je na otočiću s lanternon. Izaći će 2009. knjiga, povijest naših svjetionika."
znan da če puno svita reč da san se pustija o'kraja i obuka u široke gače, jerbo se ne javjan i ne notajen ništa...
a stvari u stvari, stojidu skroz drugovačije...
uvalija san se u kašetu brokav ka'san počeja su onin ričnikom stari' spliskih riči...
zapeja ka sivonja, brzo, brzo, jerbo to ka' ono ne more čekat, to je, ka' ono, bit ol' ne bit'...
sve san bija zapustija...deboto san iša kvragu su možđaniman...
miljardu puti se je prigledava, nadontužava, dok me ni štufalo, i dok nisan reka da vaja jedanput i fermat...
ovi' dan' san deboto finija šnjin i sa' bi ga tribalo štampat...
naravski da če on prin tega, proč puste ispravke i da čedu je'ni edukani judi napisat dvi tri beside odisprid...
sa'je najprišnije nač pineze za sve oto...
zato me i nima...
trčen simo tamo...
ka' za se...
e...
A bome ni to štrc-brc posal. Tribalo je skupit svu tu ogromnu građu (a jezik je ka živa, uvik biži i ne da se ulovit nikad do kraja). Tribalo je označit sve one kuke, kvake, kose crte, ravne crte, lukove i svakojake monade da se dočara točno naglasak. Brez tega vi bi rekli-ajd pa znan ja tu rič, neš ti...e je-šipak! Splis'ki je drugovačiji od trogirskog recimo, od kaštelanskog, od omiškog, da ne spominjen ostale. Sve jest to dalmatinski, al svako misto jema baš svoje-tonalitet je svakomen drugovačiji. Jedni pivadu brzosilazno, drugi dugouzlazno, jedni se sporo penju, drugi brže padaju...Ma ni sam spli'ski ni svudi isti-ako ste recimo iz Varoša znaćete po govoru ko je iz Manuša.
Najavljivala san ga i lani, ali sudbina je grubo podmetnula nogu i za duže vrime iz igre izbacila oveg rasneg igrača spli'skin fetivin ričiman. Fala bogu, skupija je force i vratia se u igru. Pokaza da je bia i osta vrhunski.
Reka je da će bi na Sv. Duju -i evo ga!
Za sve vas koji ste u ovomen od početka moran reć da je promocija ovih dana, javiću navrime.
TURBOEKSLUZIVNO-sve o veslanju i veslačkon prigovaranju
7. MEĐUNARODNA VESLAČKA REGATA OSMERACA
Danas je u Split bia šušur međunarodni - osin naše ekipe iz Splita bile su još ekipe iz Oxforda i Cambridga. (Vidila san u filmovima da su oni infišani u oto veslanje puno više nego naš svit-mi volimo samo pobidnike i navijamo samo kad vodimo, ostalo se ne broji-zalud krv, znoj i suze...)
Iako je najvljeno da će bit u 11 uri, po nešen lipem običaju regata je kasnila deboto uru i po.To mi je dalo vrimena za popit kafu na (mrskoj mi od prevelikeg sjaja) novoj rivi. I još je priostalo vrimena za nadgledanje priprema.
Ubacila san se u prve redove među spliske legende da eventualno dan koji stručan savit. (Moje iskustvo u veslanju od prvog do prvog nije za bacilat...)
-Najprin moraš provirit jel sve dobro zavidano.-
-Jeste ponili svi patike.-
(Ma vid konkurencije dabogda pa u more!)
-Nek van je Sv.Duje na pomoći sinko moj kad ste tako lipe ime dali svomen kajiću!-
-Da kajić...dug je oko 16 metri i težak deboto 100 kil!-
-Ma znan mali, ja to onako od dragosti...aj se ti dušo boje malo oladi, viš da je zagrijalo, moga bi te kolap trevit.-
-A vi drugi, jeste se snabdili vodon?-
-Jeeeeeeeeesmo teta!-
-Ma vid' ga, ne pipaj ga pederu!-
-To nije pipanje teta, to se zove provira fizičke kondicije.-
-An, bravo, ča ne kažeš, dobro da znan kad večeras Frane krene na pipa...ovaj proviru moje fizičke kondicije.-
-Vengo lipi moji glumci dosta je bilo slikavanja.-
-Vidite da je konkurencija sva na nogaman, a vi još sidite.-
-Ala brzo taj kajić u more!-
-Jen, dva , tri....oooooo-ruk!-
-A sad ga liiiiiipo, polaaaaaako spuščajte.-
-Ala, brzo ga sad molajte u more, ča morate uvik zanji!-
(Ma vid, ti te oksfordovce ča su se raširili ka pauni.)
-Polakše malo s otin vesliman! Oćete nekome glavu razbit!-
-Maliiii...e, ti crni dabome, pazi kako ulaziš da se ne prevrnete! Vidiš da se ovi isprid tebe usra od straja!-
-Jeste više gotovi za gospu, eno sudac već patrolira!-
(Hallo Cambridge are you ready?)
-Ajte dico moja nek van je sa srićon!
-Mali dušo, oš teti dat malo mista? Moran bit blizu da in dan kuraže. Aj nemoj da ti dva put govorin...-
(A je mi se ovi nasra gospe moja, podapet ću mu oti stalak pa nek je i od ha-ert-ea!)
-Čekaj, evo i, saće, saće...samo ča nisu...evo se poravnavadu na cilju. Dobro pa di si ti do sad? Jes kupija ča san ti rekla?-
-Evo iiiiiiiii, krenuli suuuuuuuuuu! Muči sad. Naprid našiiiiiiiiii!!!-
-Ovi naprid sa broj 2 su ti naši, ovi u sridu su kembriđanci, a oni blizu rive su oksfordovci...je, je, sigur, pa cilo vrime san s njima bila, samo ti javi na binu da su naši br.2...asti miša pa ča ne vozidu u stazi 2?!
-Joke daj požuri i odnesi ovin našin mulcima marendu. Slabo su izili jutros pa neka u pauzi do druge trke čagod iziju. Aj molin te učini mi tu jubav, jel oš? Ma baš si zlatan...i puno ti fala.
-E lipi moj galebe, jes vidia kako su naši prošli...Drugi, e... Ma to in je zato ča nisu marendali kako triba. Al sad kad se nakusaju u pauzi dobiće krila ka i ti pa ćedu letiti, letit, letit...Nadan se.
(Eno sad su lipo stali u svoju stazu broj 2. Sad bi in moglo krenit.)
- Ajmo našiiiiiiiii!!!-
-Pu pas mater...da opet drugi!!! E seren in se u posal! Vid ove kembriđance blidunjave...i ti odnili pobidu oba puta?! A oni naši glumci niti jednu...-
E neću i više svitovati, neću trkat s marednon...Jo koja san ja bena! A i oni Joke će me čut-ma ča da neće sad ist, pa mora in je nasilu davat, zapritit, ma činit čudesa. Vako ispade da su zbog gladi izgubili. Jadna ti san, ko će mi virovat kad to rečen...
A vama kembriđanci skidan kapu!
(Vi mulci moji morete se samo slikat...a ti srednji, e ti sa pinku kose, kako te ni sram plazit jezik! Dosta mi je sramote za danas!...Da zbog gladi...)
A jok, nećemo gangit ako ste po naslovu mislili...
Triba mi je neki naslov, a ne bi ponavljala čiovku (iako imamo par skoro istih slika). Skoro u isto vrime i na istome mistu nas dvi na radnom zadatku.
Kako me je kemija pukla u zadnje vrime, zgotovila san u svome labosu ovu deliciju sa puno prirodnih začina. Ovo "zgotovila" miriše po kužini u kojoj i jest labos...dok nadgledan teću i kušan toć. Nadan se da ćete guštat ka prajci...pardon, ka moj Frane kad se nakusa boba i biži i janjetine poza ove male đite uz Cetinu.
Kahva se najslađa sabahile iz male džezve pije,
a ni u deset, vala, mahane joj nikakve nije.
I popodne fildžan kahve kao naručen dodje.
Da kahve nije, ko bi pomislio da dan tako brzo može da prođe.
Kafa se pije u kući, kancelariji, kafani,
a kod nas, u Bosni, i u avliji, vani.
Kafa baš svakoga učini svojim robom.
Da kafe nije, zar bi insan znao kud bi serbez sa sobom.
Kava zbilja nikome ne oduzima vrijeme
pošto se uz nju premeću svakojake teme.
Srkajuć kavicu svako bi reći nešto htio.
Da kave nije, kako bi se pamtilo ko je sve tude i zašto bio.
Kahva je u isti mah ćejf, navika, čar
i bezbeli, povrh toga, ponešto ozbiljna stvar.
Ja sam s kafom čak duhovno srastao.
Da kave nije, bi li ovaj tekst u mojoj glavi uopće i nastao?
Alija Kapidžić
aj bujrum (dobrodošli po naški), guštajte (izvorno-ćejfite) u kavi (izvorno-kahvi) i sritan van 1.maja!