| < | siječanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
|
Tja šta me Buge uvali u go…tovu nemoguću misiju (pisat ove godine sve postove u znaku broja sedan jerbo je to vrlo važan, gotovo mitski broj u našin životima još od prastarih vrimena)…daklen kako da pišen o sedan a da bude pet stvari koje niste znali o meni?! Ma nije to još ništa ka ča su muke moje dal da navučen prokletstvo na sebe i ne pišen uopće. Naime, kruži priča da ćete sustić sve neke nesriće ako prikineš ovi meme, a jedna od njih je i ta da će te dopast pet najgorih dana seksa! Čuj molin te, nudi mi se mogućnost pet dana ikakvog seksa -ma to ti je ka da pitaš žeđajućeg u pustinji oćel vode iz bare od koje se more otrovat il da putuje još puste dane do najbliže vode iz špine…o koja dilema majketibožje, cilu noć nisan spavala sve misleć o toj nenadanoj prilici…ma koji Amlet, koji tubi oli ne tubi !!! U ovin godinama se ne bira, daj šta daš… Kvraguc i ti meme, zar se i taj virus mora za me nakačit?! Ali… Kaše je stari drugar, ne bi ona da izda prijateje, neće ona da bude izdajica… nije nikad, pa neće ni sad pod stare dane sramotit obraz svoj, svoje ime, svoje pretke! Daklen, pet dana bez mmm (kako piše riba zvana Wanda) van prinosin ka žrtvu, zapametite to dobro! Sad još da osmislin kako da od zadatih pet elemenata napravin sedan pa da zadovoljin svoju ovogodišnju misiju… (dok ja smislin, poslušajte glazbu iz našeg studija) Evo meeeee… Napisat ću sedan stvari koje niste znali o meni- dvi stvari ćete sigur pripoznat ka svoje pa njih slobodno oduzmite jerbo onda i nisu samo moje…idemo! 1. Mrzin catu (dinju, milun, melone, pipun)- od nje mi se povraća. Ne vonja mi najboje ni banana, ma neću se baš izrigat ka od cate. Ima jedna riceta di se komadići cate omotaju pršuton i serviraju ka predjelo. Kad bi mi to servirali, ma ni opranu fetu pršuta ne bi mogla izist, nanjušila bi ja nju! 2. Obožavan msje Poaroa, ali samo u verziji sa onin smišnin brčićima, sitnin koračićima u uskin postolama, beskrajno pedantnog Belgijanca ča ga brkaju da je Francuz, onega pravog kavalira i bonkulovća. 3. Najdojmljivija knjiga moga ditinjstva bila je Belo ciganče…jo kako san je guštala čitat ka mala, maštala san da i mene cigani ukradi pa da s njima putujen svudi. Shodno gornjen maštan da oplovin svit jedrilicon. Obožavan moren brodit, mogla bi komotno stan zaminit brodon. Nabavit dobar motosajler tako da mogu jidrit kad je povoljan vitar, a kad ga nima upalit makinju-ne bi da me nedostatak vitra omete u naumu da vidin ča više mista na ovoj zemaljskoj baloti. To je nužno zlo jerbo nima ničeg lipšeg od šuma vitra između jidara, od zvuka zapinjenog mora dok ga čvrsta prova siče, od pogleda na beskrajno plavetnilo mora i neba…Znan, znan, rećete da ni uvik plavo i lipo. Ma prošla san i to, triba poštivat more, ne prkosit mu, sklanjaj se dok moreš, ako te pak safata, čini sve po zanatu i pripusti se milosti božjoj…ma jednom se mre, pa nek umren muški! 4. Ne znan kartat ni briškulu ni trešete ni belu ni skoro ništa. Malo san jednon kartala onu igru ča se ima pusto karat u rukam, ne moren se sitit kako se zove-gospe mojaod sedan žalosti, nisan znala di bi s otin pustin kartama, sve tribaju stat u jednu ruku-ma nemoj, ne bi da san oktopod! E, da, jednon san igrala poker na svlačenje…hehehe, ča sve mlada ženica ne čini radi mira u kući. 5. Iman na dnu leđa jedan mladež isti istijancati i na iston mistu ka i moja mater –e pa taki ne morete imat isti da se ubijete! Da mi je na oca, već bi se dalo mislit… 6. Bila san špikerica na radiju u četvrton gimnazije. Bilo je to vrime onih emisija (bože, čujen da ih i danas ima svuda, ma nisu one ni do pupka onim vrimenima) Čestitke, žeje, pozdravi…jo koje pizdarije smo Zeko i ja znali izvodit da ne umremo od dosade. Pa smo čitali i reklame koje smo opet malo pripravljali, a tu je valjalo dat malo glumačkog talenta. Sa vistima, nažalost, ni bilo zajebancije. 7. Za očekivat je da je drugarica Kašeta, koja se u komentarima ukazuje sa pionirskon kapicon, a ista proživila mlade dane u doba štafeta mladosti, dunkve, da je ista makar jedanput nosala tu štafetu…Ma je šipak! Ona nije mogla smislit nikakvo trkanje (danas bi rekla-odnia ti vrag prišu). Svako proliće, naime, u školi bi se organizira kros. Ma koji treninzi, koje zagrijavanje, jok bratac…Počelo bi rano ujutro. Trkali bi priko nasipa, pa s vanjske strane stadiona, pa opet na nasip. Drugarica Kašeta bi dobivala napade bolova u slezeni već nakon dvista metara. Okolo bi stajali goniči robova i ne bi ti dali ni da dahneš dušon, humniji bi ti samo prinosili bokun limuna pod nos da se ne složiš po tleju. Jo koje je to okrutno vrime bilo! Drugarica Kašeta bi stizala na cilj četveronoške dok po su joj suci skidali sve po spisku u smiraj dana…I eto- nije se naša niko ludo hrabar u to opasno vrime da takvoj osobi poviri trkat štafetu u koju je bila stivana sva jubav i sve najlipše žeje sve dice i sve mladosti cile cilcate Jugoslavije spram voljenog druga Tita. Eto svitu moj, pridajen ovu štafetu slidećoj ekipi koja nije, kolko znan, još zaražena: drugarica Zmanica drug Đo šjor Skroz šjora Domina šjora Jasna šinjorina Lanterna pionir Oceančić (vidite, iman sve strukture - drugove i gospodu, mlado i staro, muško i žensku...velika je to odgovornosti bit selektor) Po zadatku ide pet, ja dajen dva više da bude sedan…mora se imat zaminu, tako se i inače sastavja tim, zar ne muški? Od viška glava ne boli, zar ne ženske? |
