| < | srpanj, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
|
Na ovi post me natirala Bugenvilija svojon štorijom... Zapravo na seriju slika tu gore ča vidite. Dok se nediljni zvizdan širija na zeleni otočić Visovac, mama Kokoda se žurila povest svoju brojnu dičicu u bokun lada. Tražila ga ispod zelene ograde od šimšira. Čeprkala zemju da razladi misto za svoje Pijukavce. A oni su bižali čin bi se okrenula na drugu bandu. Bila pera su jon se tresla od nerava. -O Bože, ča san ti zgrišila! Svaki dan slušan mise. Odkokodačen sve zdravomarije. Brigam se o Pijukavcima...hranin ih...čistin ih...učin ih. Dobra san svome Kokolu...kad god oće. Ča više oćeš od mene?- Bog nije odgovara...ima je ti tren puno posla kod virnika ča su pobožno molili u crikvi. Mama Kokoda je čekala neko vrime odgovor...ne dugo jer su je Pijukavci opet zamantavali simo-tamo. Na rubu nerava odjuri svome Kokolu koji se raslađiva ispod visokih listova još više biljke.. Iskokodakala mu u hipu sve svoje jade. Kvocala je kako to samo žene znaju... Kokolo je paria da sluša pomno, čak je zatvoria oči. Kokoda je znala da se on sad uživia u njene muke, u njene jade i nevoje. Pognula je glavu u iščekivanju odgovora...kad već On ne odgovara. Uto je ošinu vihor. Podiže glavu. Problidi još bliđe od najbilije boje svoga najbilijeg repnog pera.  Kokolo je strašno izgleda. Napuva se ka pazinski tukac. Kresta mu se užareno crvenila. Kandže je zakopa u travu. Mamuze se nakostiješile. Razvuka bila krila, koja je oduvik obožavala najviše na njemu, u nebeske širine. Tresa je njima ka pomanita. Sve više. Brže. Jače. Orkan je ništa spram njegove siline. Poboja se da će je odnit tamo u neki daleki svit priko nepregledne rike. I da će tad Pijukavci ostat siročići. S visoke visine svoje napuvane veličine, Kokolo napokon prozbori: -Iman važnija posla. Oli ne vidiš. Siti se ča je sutra!- Kokoda prevrnu očima, krilima se lupnu po glavi... i pokunjeno vrati pod maleni komad lada kraj svojih Pijukavaca. -Oštja ča san glupa ka kokoš! Kako san samo zaboravila! Sutra Kokolo nastupa na bodi bildingu.- |
16.07.2005., subota
 |
12.07.2005., utorak
 Vidim da se divim Divim se kad vidim A vidik vas mi sad Sad u bojama sivim I ne znam tad da li da vid vidam Ili drukčije Neke vidike Da zidam? Mak Dizdar, Zapis o očima |
11.07.2005., ponedjeljak
 Onaj tko leti najviše vidi najdalje. Bach, Galeb J.L. |
 Vidjeti galeba - stiže vam neočekivano pismo iz daleka. Vidjeti galeba da leti - napustit će vas voljena osoba, a oženjenima slijedi rastanak uz suze. Uloviti galeba - sreća vam neće izmaknuti. (iz Sanjarice) |
10.07.2005., nedjelja
tamo me moja prija peška povela u petak nanoć a to je Zakučac…ma ne u hidrocentralu, zagospublaženu, ča ćemo u noći činit tamo… ako niste znali , Zakučac je i rodno misto našeg poznatog pisnika Jure Kaštelana … SAN U KAMENU Samo sunce, sunce, sunce i galebovi svrate u letu u tvoj san na kamenoj kosi Mosora. ….. al' Jure nije bija razlog ča smo išle tamo, vengo autorska večer Ljube Stipišića Delmate…nastupa je gradski zbor Brodosplit …prvo su čitavu uru izvodili Uskrnuće (dabome Isusovo) koje je napisa naš šjor Ljubo, a poslin još tri pisme od koje i najpoznatija van Dalmatino povišću pritrujena…  sve se to izvodilo u svetištu svetog (a da kako će bit ako je oto tamo svetište) Leopolda Bogdana Mandića (za kojeg ja tad i prvi put čula)… podno velike stine u kojoj je prokopano sklonište i uređeno svetište…  cilo vrime sa strane je grupa dice slikavala voden bojicama…evo kako su neki vidili sveca tj.njegov spomenik…  na povratku do auta, prelazimo neki mostić, a peška će meni-nu, vidi labudova!...oma vadin da uslikan i to čudo…kako je bija mrak, iz drugeg pokušaja palin blic i evo tih njenih labudova:  a tek smo nakon toga pošle na piće isprobat one katrige ča ih čuva za Vesnu i ekipu!!!  |
06.07.2005., srijeda
 |
04.07.2005., ponedjeljak
 s vama san bila deboto svaki dan u ovih 365 dan... nekad aktivna, nekad štufa-kako kad... upoznala san priko ovega čuda dragih osoba... hvala b(l)ogu na njima... ovu godinu svakakvih se stvari odigralo u mom životu... velikih, važnih, sudbonosnih...neke smo dilili skupa... fala na podršci u gruba vrimena... fala na dobroj zabavi... fala na ugodnom druženju... |
01.07.2005., petak
   |
