Ajaja koliko mi godina prođe za nać prave očale…judi moji koja je to muka…
Em moran krozanj dobro vidit na daleko ( pa svaka pizda vidi na blizu-to je normalno, osin onih staraca, a oni i onako nisu baš normalni…pitajte svako dite u pubertetu)…em moran pazit da šesno izgledaju , da pušćaju pravu sliku i boju…samo još ča ne moradu pivat…
Konačno san našla jedne…uvik su mi pri ruci, oću reć očiman…
Tako vozin ja i gledan …vidin u nas proliće…procvitale grane, pare božićno drvce…ma judi moji, ča je ovo…okolo po Mosoru sniga, ovod fešta od ….ček',ček'…upade mi nešta u oko…skrenen ukraj, skidan očale, taren oko…auuu gospe od sedan žalosti…ovo kesetine vijore na granama, burin ih bacaka amo-tamo…
Brže vratin očale…gren daje kroza Kaštila…bome lipo se razvijadu…nikle lipe kuće- roza, žute, zelene-visoke ka da se takmičidu sa Kozjakon…ajme ča to lipo paše uz one obnovjene maslinike…ma bravo…pa pusta cakla na kojima se ogleda modro nebo bez oblačka, sunce u naponu snage…
Stanen na tren nedaleko magistrale da učinin malu potribicu iza nike stine…en ti miša koja pegula…padoše očale…ufff srića na travu…je šipak trava…iza dotične stine pusto robetine pobacano ča u kesaman ča mimo nji…špakeri i frižideri već ruzinavi…probužane gume…
Ajmeee, brže-boje kupin gaće i moje drage očale i bižin daje…
Cilin puten mislin se kako osigurat ote očale da ne padaju s očiju u nezgodnen momentu. Evo se i sad još mislin…ako ne smislin, kako ću više imat kuraža odit po ovomen svitu?
Upomoooć !!!
|
