E, prošli smo i ovi test o ćoroskopima…ka ča ste vidili ili nevidili, planete šetaju kroz kuće leva, leva…čine urnebes od života da ne bi bilo, nedajbože, dosadno…
Imaju potpuno pravo…ča bi ja sad tribala činit …
Kažu, ide Božić, Nova godina…znan, ja se u to vrime unervozin ka kokoš…obožavan svu tu atmosferu ka dite…sve one šarene ukrase, miris bora, svićice…mirise vanilije, cimeta, čokolade (jerbo se neko slatko počinje pripremati najranije, to gre ka prvo, da odstoji neko vrime…sićan se ditinjstva kad se pravilo miljun vrsta slatkoga…bila je to ka olimpijada domaćica koja će više vrsta napravit,e…pa bi se sve to stivavalo na vrj armeruna…moja susida i ja smo imali svakidašnje tajne degustacije …pa se je pisalo miljun čestitki… otac je bia ekonom za nabavu… prašćić se pomno izbrijava ka za svetu misu…kupus i ostala zimnica odavno spremni…špaker na drva je lipo grija , a iz teća se širija vonj od pustih miomirisa)…
A, da… pa ono pusto čišćenje, pranje, glancanje, svitlanje…svaki škafet, svaka polica dobili bi novu prisvlaku…ni jedan kantun ni bia zaboravjen…
Gospe moja, koji je to urlaub bia…
Odavno nima oca, matere, rodbine…braće i sestara ionako niman…juniorka u Frenci…prijateja niman…Njega niman…
Kuvat po cili dan sve ote obligance …osin mene, ko će to potaracat…niman inšpiracjun za sebe samu…dunkve, kuvatanje otpada…
Pisanje čestitki…ma to je vrimena od pet minuta za ono par…sve danas priko telefona oli interneta…
Čišćenje, spremanje…ura vrimena za usisat prašinu…ajde, dobro, oprat prozore (koltrine još niman)…robe za posprimati nima… di ča ostavin, tu i najden…je, ne grintan više ni za kin…
I…ča onda…bleji Kašeto u ovu kašetu isprid tebe, baljezgaj ča veselije, piši se sa virtualnin poznanicima…eventualno čekaj koji SMS pa pristojno odgovori…
Pa ja ću još zavolit moje lude planete ča mi činidu društvo…
P.S. A tila san zapravo pisat o nečen skroz drugon...o Pinokiu...o ton drugi put jerbo je stiga SMS pa se u roku hitno moran spremit...Saturn se pinku udobrovojia, he, he
|
