Dobro jutro van svima želin,
ma evo mene već uru budne (a legla deboto u 2 ure) i bila napisala sve ča san tila,a ono mi se ištekalo sa mreže,ja zaboravila i kad san išla da ću objavit ...šipak...pa sad jovo nanovo.
A šta ćemo,nećemo se jidit najranije...evo jutro krmeljavo otvara oči,vanka još pomalo škuro,sivi neki oblaci i bura,lipo zafriškalo...
Čin san oči otvorila i skuvala kavicu,reko odma da van pišen i zafalin na lipin komentarima.
Bila san i nešto ka lamantirala o ovim proteklin misecima od kada san na bolovanju i to kako san se iz dna dubine popela se na vrh...iz onega mračnega tunela izišla na svitlo, iz mrtvila u Život.
I kako se sve lipo posložilo da nemože boje tako da mirno i sritno u ponediljak počinjen radit-ola ča ću ekipu počastit,jedva me čekaju.Prvima san njima jučer javila telefonom o RADOSNOJ VISTI (ovo ka božja objava),pa onda redom svima, a najzadnjoj mojoj sunčici jerbo ona tamo u Italiji dok dojde s posla...a doći će mi u 9-ti misec,hehehe,jedva čekam ka i ona...i more bit da to bude u novome stanu čak!!!
Ajme,gren sad oma sist na balkon,pijuckat kavicu,slušat ptičice i čekati da se jutro osvisti pa oma poć crtati tlocrt i razmištaj moda noveg doma (a to crtanje je inače moja manija i hobi,a bude mi ponekad i terapija-maštam dok tako crtam o životu u tom prostoru,svaku sitnicu vidim ka živu,zamišljan situacije,posjete...tako godinama).
Adio lipi moji!
|
