DVIJE NOVE PJESME UZ USKRS
JEDAN MUŠKARAC U TRAMVAJU
Jedan muškarac u tramvaju, pramenom crne kose skriva lice
i tko zna što još. Možda razlog zbog kojega vadi nož i njime počinje guliti koru na prutiću.
Iverje pada na pod, gomila se, njušim dim vatre koja će uskoro planuti, vrata će se
zablokirati, neće se moći van.
Bit će to trenutak kada će muškarac završiti s guljenjem i naše
poglede s lakoćom spustiti do poda.
Možda je čovjek ipak drvo pa kad ga se ogoli
dršće
vlastitim znojem gasi požar
što samo što nije
SVE ŠTO SAM DOŠAO OPRATI
Od jutra joj oči vise, ne dižu se, nešto
pretražuju
dolje, ispod pulta, kamo mi ne dopire
pogled,
položene dolje, beznadno,
njima žena u kemijskoj čistioni
zaustavlja njihanje rublja, obješenih kaputa, zuj perilica,
prikuplja poglede što su ostali počivati na košuljama, kaputima
tuđi stid
i s njim sve što sam došao oprati
© m. kirin
|
