Djordje Balasevic-COVEK SA MESECOM U OCIMA
Sumoran i nem,jablan gromom razvaljen,
zagledan u casu preduboku.
Bio mi je stran i na izgled normalan,
al`tad mu spazih odraz meseca u oku.
On me oslovi:"Pa,kako idu poslovi?"
"Ma,idu",progundjah,"u vrazjeg vraga!"
Na to on planu naprasno,odmeri me sablasno,
"Nemate vi pojma,braco draga.."
Ne znas ti sta znaci ubiti grad,
ne znas ti bauke kaljavih rovova.
Ne znas ti sta znaci spavati sad,
cim sklopim oci,nista osim tih krovova!
Kada sklopim oci nebom naidju mobe,
zamirisu gostinske sobe,nebom svadba odzvanja.
Kada sklopim oci nebom promicu lica,
zatreperi roj tamburica,Dunav sedef odranja...
Zverko ludila,sto si se probudila?
Crni ti je princ poljubac dao.
Al`necu se stideti,sto Boga necu videti,
jer to i nije Bog kojeg sam znao.
Ne znas ti,nema oslobodjenih,
svaku tisinu mi granata prosara.
Spasen je taj prvi pogodjeni,
a svi su drugi vecni taoci kosmara.
Kada sklopim oci nebom naidju ladje,
zvona,lavez,komsijske svadje,miris svezeg oranja.
Ali kada svane vetri s reke zacvile.
Znam,to tuze vodene vile,Dunav tamjan odranja.
|
