..."GLEDAO ME JE JEDNO KRATKO VRIJEME,SAGNUO SE I POCEO DA MI GURA FLASU U VAGINU"...
"NA SVJETLU DANA SLIKA LJUDI PACENIKA JE IZGLEDALA JEZIVO..."
Ne znam koliko je proslo vremena dok sam lezala u besvjesnom stanju,kada sam cula buku lanaca na vratima sobe.Probudila sam se i pokusavala da se snadjem u mraku,kada su se vrata otvorila.Pomislila sam da to iz sobe odlazi Zoran Sikirica,ai sam pogrijesila,jer je na vrata usao neki drugi cetnik.To sam mogla uociti jer je vec pocelo da svice.Dugo me,nemocnu na podu,posmatrao taj covjek,a onda mi je rekao da ustanem i da se brzo obucem.Sva sam bila slomljena i od onih komadica odjece uspjela sam pokriti ono najnuznije.Niz noge mi je tekla krv.Kad sam se obukla,rekao mi je da podjem sa njim.
Sisli smo niz stepenice i,dolje u hodniku,zatekli puno cetnika koji su buljili u mene,izmorenu i krvavu.
Upravnik zatvora,ZORAN SIKIRICA,COVJEK-ZVIJER,upitao je cetnika koji me je vodio da li se
"POCASTIO TURKINJOM".On je sutio,na sto je upravnik poceo da urla,nazivajuci ga pogrdnim imenima,skocio je,zgrabio me je za ruku i ponovo,vukuci me,odveo u onu istu prostoriju.Vec je bilo svanulo i soba je bila ispreturana i sva uprskana krvlju.Sve je izgledalo uzasno.Ovoga puta nije zakljucao vrata.Rekao mi je da su mi i moji sinovi tu u logoru i ako budem neposlusna i pruzala otpor da ce ih ubiti.Znala sam da zlikovac govori istinu.Nisam se branila.Divljacki me ponovo silovao,izivljavao se na meni,psovao,vrijedjao me,pustao iz sebe neke neartikulirane glasove,ujedao,grizao...Kada vise nisam imala snage i kada sam gotovo potpuno klonula,naredio je da me vrate u veliku salu.
NA SVJETLU DANA SLIKA LJUDI PACENIKA JE IZGLEDALA JEZIVO.Amra je u jednom uglu plakala.I ona je bila sva modra i izujedana.U sali je bilo djece i staraca.Gledali su sutke sa beskrajnom tugom u svojim gotovo ugaslim ocima.Svi su me poznavali,a i ja njih.Sve su nam samo oci govorile.
Svako jutro u logoru je pocinjalo premlacivanjem,ubijanjem...Svuda su se culi jauci,rafali oruzja,skripa kocnica vozila.Nisam imala potpunu predstavu sta se sve napolju dogadja.Taj dan me nisu izvodili vani,a uvecer se sa mnom i Amrom sve isto ponovilo.Opet su nas silovali cetnici.
U salu su stalno dovodili nove ljude,a one,koje su iz logora izvodili,nisu vise vracali.
"UZELI SU KONOPCE I NJIMA ME VEZALI"
Cula sam jauke.Neki muskarac je ispred zgrade vikao,preklinjao da ga vise ne tuku vec da pucaju u njega i okoncaju mu muke.Bilo je jezivo to slusati.Nakon tri dana,Amru i mene su odvela tri policajca u jedan objekat i na kraju dugog hodnika naredili da stanemo.Tu su nam saopcili da su ustanovili da smo nas dvije Alijini spijuni,te da ce nas streljati.Vidjela sam sest vojnika koji su pripremili puske,a nama je naredjeno da stanemo uza zid i da stavimo ruke iznad glave,sto smo i ucinile.Odjednom su se zaculi koraci i psovka Zorana Sikirice,te njegovo naredjenje da se strijeljanje odlaze za neki drugi dan.
Nakon dva dana,pred vecer,po mene su dosla cetverica Srba u cetnickim uniformama i odveli su me u onu istu sobu u kojoj me je zlostavljao Zoran Sikirica.Kad su me uveli unutra,oborili su me na pod,
UZELI KONOPCE I NJIMA MI SVEZALI ruke iza ledja.Provjerili su da li su me dobro svezali i sjeli su u sobi pored mene,ne govoreci nista...
Nakon dvadesetak minuta u prostoriju je usao ZORAN SIKIRICA i naredio svojim cetnicima da napuste prostoriju...Kada su izasli,zakljucao je vrata i poceo sa mene da skida suknju.Jako sam se uplasila i od straha sam dobila zenski odliv.Kada mi je svukao suknju i gacice,i sam se skinuo i bio spreman za novo seksualno orgijanje...Medjutim,blokirala ga je bila krv koju je osjetio,trgnuo se i podigao sa mene,zaurlavsi:"FUJ BALINKURO,GADIS MI SE",a onda se naglo okrenuo i posao prema stolu na kome je stajala flasa,koju je dohvatio i prisao mi.GLEDAO ME JE JEDNO KRATKO VRIJEME,SAGNUO SE
I POCEO DA MI GURA FLASU U VAGINU,VRISTECI POMAHNITALO PRI TOME.Flasu je gurao svom snagom nanoseci mi nesnosne bolove.Pocela sam vriskati dok se nisam potpuno onesvijestila...
Kad sam se onesvijestila bio je cik zore.Sva sam bila mokra i nepokretna.Od straha i spoznaje u kakvom sam se polozaju nalazila,ponovo sam se onesvijestila.
Probudila sam se kad je vec uveliko bilo jutro.Bila sam odvezana.Sva sam bila mokra od krvi i nisam se mogla ni pokrenuti.Pored mene je lezala i krvava flasa.Prostorija je bila otvorena,a cetnici su u grupama ulazili unutra da vide golu Bosnjakinju,ali su uzmicali nazad uz posovke,kao:"FUJ KRMACO,
GADIS NAM SE".Cuskali su me i pljuvali dok sam nepokretna lezala na podu.Poslije pola,sata poslali su cetiri nase zene da me iznesu i operu i odnesu na moj lezaj u uglu zajednicke zatocenicke prostorije.
"MEDJU MUCENICIMA SAM TRAZILA SVOJU DJECU"
Poslije tog uzasnog zlostavljanja,mene i Amru su odveli u logor OMARSKA.Nas dvije su doveli u prostoriju u kojoj je bilo zatoceno 28 zena.Sve smo se,uglavnom,poznavale.One su bile ranije dovedene.Izgledale su sablasno,mrsave,blijede i nijeme.Razgovarale smo pogledom punim straha,tuge i beznadja.Logorska slika je i ovdje bila stravicna.U Omarskoj je bilo zatoceno na hiljade Bosnjaka i Hrvata,zena,djece,staraca.OMARSKA JE BILA PRAVI DZEHENNEM-PAKAO.
Isti dan su nas odveli na prisilni rad.U logoru se radilo do iznemoglosti.Vidjela sam na radu mnogo,
mnogo zena,svojih sugradjanki.Radile smo u kuhinji,spremale njihove prostorije,cistile zahode,a medjusobno nismo smjele razgovarati.Najvise je bilo krvi od ubijanja koju smo morali stalno sapirati i cistiti.Morale smo posmatrati gotovo svako ubijanje i strijeljanje.U redovima tih mucenika trazila sam svoju djecu,ali ih srecom nisam vidjela.
Svako jutro je pocinjalo postrojavanjem i pozdravom"POMOZ`BOG TURCI!",na sta smo morali svi odgovarati:"BOG VAM POMOG`O SRBI".Hrane su nam davali toliko da bismo opstali u zivotu.Mi zene smo trazile u sebi dodatnu snagu i molile se Bogu da izdrzimo sve sto nam cine Milosevicevi i Karadzicevi Srbi.DRZALE SMO SE ZA RUKE I TIHO,SUZNIH OCIJU,PJEVALE NASE BOSANSKE PJESME SEVDALINKE...
Svaku vecer su zene odvodili na silovanje i njihovo divljacko izivljavanje,bez obzira na njihovu dob,
maloljetne,ali i starice.Nekada su ta izivljavanja trajala do same zore,a onda bi ujutro opet pocinjao
naporan dnevni rad...
Mnoge djevojke su jednostavno nestajale,ubijali su ih.
Jedno jutro mi je prisla poznanica Hajra i zamolila da joj dam svoju maramu.Pitala sam je zasto,a ona je onda podigla bluzu i pokazala mi svoj veliki trbuh,preko koga nije mogla da zakopca suknju,pa ju je vezala maramom.Jos sam je poslije toga nekoliko puta vidjela,jedva se kretala.Bila je pred porodom.
SRBI SU JE PRED SAMI POROD ODVELI U"BIJELU KUCU"I OD TADA JE VISE NIKO ZIVU NIJE VIDIO...
Saznali smo kasnije da su je Srbi trudnu ubili i zajedno sa ubijenim logorasima muskarcima zatrpali u neku od masovnih grobnica.
Jedna po jedna,njih pet trudnih zena je nestalo u kratkom roku.Vise ih nije bilo medju nama zivima...
Zivjele smo u stalnom strahu.Nismo znale koja je slijedeca od nas...
(Sifra:"KRKAN"-"OPSTALI SMO,POBIJEDILI SMO FASIZAM"-2)
|
