Sifra:"LUDI DUSKO"-"CETNIK JE OKRVAVLJENIM NOZEM JEO IZ KONZERVE"-1
Pred Ramazanski bajram,pocetkom aprila 1992.godine,sa muzem i starijim sinom,koji je imao 10 godina,otisla sam iz Vogosce u okolinu Foce po nase drugo dijete,koje je bilo kod moje majke na selu.U selo smo dosli sigurno,medjutim,za nekoliko dana nasli smo se u totalnom cetnickom okruzenju i nismo se mogli vratiti nazad u Vogoscu,niti igdje izbjeci.
Pucnjava na selo trajala je s prekidima 4.,5.i 6.aprila,a pocela je jos intenzivnije 7.aprila 1992.godine.
Skrivali smo se uglavnom po sumama...Skrivali smo se danju u sumi a vracali se nocu da iz kuca donosimo djeci i sebi nesto za jelo.U sumi smo uglavnom i spavali...Sve je trajalo danima.Tog aprila nekoliko puta padao je i snijeg,a ja sam stalno i danju i nocu u narucju drzala mladjeg sina koji tada nije imao ni dvije godine.
Jedno jutro,kad smo se vratili u selo,dosao je komsija iz susjednog sela i rekao nam da nas,Bosnjake,
cetnici pozivaju da predamo oruzje.Nasi muskarci su se dogovarali sta da urade.Posto nisu imali municije,
nisu imali drugog izbora nego da predaju oruzje.Otisli su u to selo,predali oruzje i vratili se.Obecano im je da nam niko nece nauditi.To je,medjutim,trajalo sam dva mjeseca jer su nas cetnici napali vec 4.jula 1992.godine.Poceli smo svi bjezati iz sela.VIDJELA SAM KAKO SU OD CETNICKIH KURSUMA BILI POKOSENI MNOGI CIVILI,ZENE,STARCI,DJECA.Kraj mene je poginuo moj komsija Salem...
Neko vrijeme smo se krili duboko u sumi,a onda sam rekla muzu da bjezi i da se bar on kao muskarac spasi.Prihvatio je jer sam bila u pravu.On se sa drugim muskarcima odvojio na jednu,a ja sam,s djecom,krenula na drugu stranu...Cetnici su poceli pucati na nas.Bjezeci sa djecom,jednom sam se okrenula i vidjela kako je smrtno pogodjena i moja komsinica Hatema...Nosila je u narucju sina Bahu koji je imao tek 2,5 godine.On se u sumi otkotrljao niza stranu i jedva ga je iz jaruge izvukla Selma...U svojoj neposrednoj blizini,odmah zatim,ugledala sam jednog cetnika,iz cije puske se razlegao pucanj.
Komsija Rasem je pao pokosen i na mjestu je ostao mrtav.Tu,u sumi,ubijena je i komsinica Fatima.
Mehmed i ja smo bili ranjeni.Pogodjena sam kursumom u glavu.Krv mi je sikljala iz rane.Osjetila sam
da cu iznemogla pasti.Zgrabila sam brzo svog sina Adnana i prislonila se uz jedno drvo kako bih njega zastitila.Cetnici su i dalje zestoko pucali po nama i urlajuci divljacki trazili da se predamo...
Uvidjevsi da nemamo drugog izbora,rijesili smo da se predamo...Sacekali smo u sumi i oni su nas brzo stigli.Sve su nas zbili na jedno mjesto.Muskarce su odmah poceli tuci kundacima,nogama,rukama,cim god su stigli...Odvajali su jednog po jednog i ispitivali ih.Jedan Bosnjak je bio jako ranjen u nogu i uopce nije mogao hodati...Cetnik mu je ljutito opsovao majku i zaurlao:"Kako ne mozes?Hoces li da ti prebijem i tu drugu nogu?"Jednog mladica od 24 godine najvise su udarali.TUKAO GA JE KRVNICKI CETNIK,
NJEGOV SKOLSKI DRUG,tankom cjepanicom.Govorio mu je:"A,jesi,dobro si ucio".Gasio mu je onda cigarete po ledjima...Prisli su zatim mom amidzi i nasli su kod njega cigarete.Jedan od njih je povikao:
"Gledaj Turcina,i on ima sta da pusi!"Osamario ga je nekoliko puta.Onda je otisao do Miralema i grubo mu strgao sat sa ruke...
Nakon tih maltretiranja i ponizavanja,odveli su nas na jednu livadu i naredili da se postrojimo.Tu,medju njima je bio neki Focak,SLAVKO,TAKSISTA.Nisam ga licno poznavala,ali sam od komsija cula da ga znaju.PRIVUKLA SAM UZ SEBE SVOJU PRESTRASENU DJECU.Niko nikome od nas Bosnjaka nije smio nista da kaze,ni da u koga pogleda.Jedan od cetnika je stajao pored nas sa puskom i punim redenicima municije.Molila sam Boga da me odmah ubiju,samo da me ne maltretiraju i da mi djecu ne zakolju preda mnom,da ih postede...Prisao nam je vrlo brzo CETNIK SLAVKO,TAKSISTA,i rekao da zene,starci i djeca mogu da idu,a muskarci da ostanu...
Poveli su nas kroz nase selo koje je vec bilo zapaljeno.Culi smo ubrzo da je iza nas,na toj livadi gdje smo bili zastali,zapucalo i dobro smo znali sta se desilo.Cetnici su nam rekli da se sagnemo jer to,kao,
nasi pucaju.Krenuli smo dalje.Cetnici su nam rekli da mi idemo na celu kolone,jer su nasi mozda postavili mine.Usput su ispitivali djecu.Jedan cetnik je ispitivao i mog starijeg sina.Pitao ga je da li mu je otac imao pusku i odakle je dosao.Dijete je reklo da nema i da on nista ne zna.
Krecuci se usiljeno,culi smo ubrzo pucnjavu u obliznjem selu.Znali smo da su se tamo krili Besari i Oragici i da su cetnici bili i njih napali.KAD SMO DOSLI U SELO,U NJEMU JE BILO SVE POPALJENO.Nas je sprovodilo 30 cetnika.Nikog od njih nisam poznavala.Komsije su govorile da znaju tog SLAVKA-TAKSISTU.Kad su nas izveli na cestu,tamo smo zatekli mnogo vise cetnika.Naredili su nam da svi,tu,uz cestu,posjedamo...Ovi cetnici sto su nas doveli,hvalili su se ovim drugima:"VIDITE NAM PLIJEN!"
Sjecam se da smo Hana,Selma i ja plakale.Sve tri smo bile ranjene...
"CETNIK JE OKRVAVLJENIM NOZEM JEO IZ KONZERVE"
Ubrzo su nas potjerali u jedno manje naselje.Tu sam vidjela komsiju Ismeta,njegovu zenu,zenu od mog amidzica i njeno dvoje djece.Rekla mi je da je njen muz,moj amidzic,poginuo.Ispricala mi je kako se to desilo.Moj amidzic je bio zajedno sa svojom djecom,zenom i sa komsijom Mujom,Ismetom i njegovom zenom.Bili su sakriveni u sumi,malo dalje od nas,tako da su ih cetnici pronasli sve,osim mog amidzica i Muje.Pitali su da li se jos neko krije i posto su ovi slagali da tu nema nikoga,oni su ispucali citav rafal u sikaru gdje su se oni krili.
Ismeta su poceli ispitivati.Pitali su ga gdje mu je sin.On je rekao da je u Stocu,da tamo stanuje i da je komandir policije.Cetnik ga je udario vicuci na njega:"Jesi li ga tamo poslao da bije nas srpski narod?!"
ODVELI SU GA ONDA ODATLE I MI SMO UBRZO CULI PUCANJ I VIDJELI POSLIJE CETNIKA KOJI SE VRACAO SA KRVAVIM NOZEM.Taj cetnik nam je prisao i rekao:"ETO,BALIJA POBJEZE,ALI NECE DALEKO!"Svi smo znali da ga je ubio.TAJ ISTI CETNIK JE SJEO TU PORED NAS,IZVADIO NOZ SAV OD KRVI,NJIME OTVORIO KONZERVU I POCEO MIRNO JESTI.
Djeca nisu nista pricala,bila su gotovo skamenjena.
Onda su Srbi poceli odvoditi jednu po jednu zenu.Nismo znali kuda ih vode i mislili smo da ce ih ubiti kao sto su i Ismeta.Zene su odvodili i nakon pola sata ih vracali.Odvodili su ih i silovali po barakama.Onda sam i ja dosla na red.Poceli su me ispitivati ko je od mojih imao oruzje.Rekla sam im da ranije nisam tu zivjela i da ne znam ko je sta imao.Pitali su me da li imam brace.Odgovorila sam im da imam jednog i da je on u Njemackoj,a ustvari je bio u Sarajevu.Ispitivali su me o svemu i o stvarima koje bih mogla znati,
ali su mi postavljali i potpuno besmislena pitanja.
Medju njima je sjedio jedan sredovjecan cetnik koji je na rukavima nosio neke oznake,kao neke oficirske cinove.Drzao je flasu alkohola u rukama i stalno iz nje"potezao"...Slusao je dok su me drugi ispitivali i gledao me,znacajno se cereci...Obracali su mu se neki od cetnika imenom RANKO...
Kada je vise popio,u njemu sam prepoznala CERANIC RANKA,NASTAVNIKA,koji je radio sa mojim rodjakom u skoli u Kalinovniku...
|
