Nedjelja je ujutro, 9 sati, probudilo me Flekino siktanje.
"Što je bilo?"- pitala sam je i sneno okrenula glavu prema njoj, ona me gledala s vrha VELIKOG plišanog zeca kojeg sam joj stvorila još prije .
"Tjekom noći ti je ruka krvarila, pogledaj sama."- prosiktala je. Pogledala sam na pod, s lijeve strane mog kreveta se nalazila lokva zgrušane krvi. Uklonila sam je zamahom štapića kojeg sam uzela s noćnog ormarića. Pogledala sam dlan lijeve ruke, rana je bila inficirana, infekciju sam uklonila, ali rana nikako da nestane.
"Molim? Mogu zaliječiti rane od Sectumsempre, a nemogu ukloniti ranu od vučjeg ugriza? Ovo se meni ne događa."- rekla sam tiho. Ustala sam iz kreveta i obukla se. Nešto je kuckalo po mojim vratima, otišla sam otvoriti.
"Eol! Dobro jutro sovuljago moja."- rekla sam kad je Eol uletio u moj ured i sjeo na moj radni stol .
"Što to imaš?"- pitala sam ga dok sam mu s noge skidala pismo, on je tiho huknuo . Mama mi šalje pismo, mislila sam dajući Eolu par sovoslastica. Otvorila sam omotnicu i pogledala poruku.

Danas imam slobodno jutro, kako bi bilo da dođeš kod mene na doručak? Ako ikako možeš, čekam te.
Mama

Pa...mogu. Poruku sam tutnula u ladicu stola i krenula prema vratima.
"Fleka, čuvaj mi Hogwarts, idem posijetiti majku."- siknula sam Fleki na odlasku. Otišla sam na sedmi kat (Petra mi je rekla za sobu potrebe), prošla sam katom tri puta s mišlju "Trebam mjesto s kojeg se mogu aparatirati". U Zidu nasuprot tapiserije Barnabe Blesavog su se pojavila vrata, otvorila sam vrata i ušla u praznu, jednostavnu sobu. Stala sam na sredinu sobe i aparatirala se u kuhinju moje obiteljske kuće.
"Zdravo, kčeri. Znala sam da ćeš se nekako izvući."- pozdravila me mama koja je već sjedila za stolom.
"Ah, znaš mene..."- rekla sam joj uz smješak. Ona mi je dočarala slanina s jajima.
"Kako to da su ti dali slobodno jutro?"- pitala sam ju, ona je samo slegnula ramenima.
"Kad smo već kod tvog posla...ima jedna rana koja me zabrinjava, naime, radi se o vučjem ugrizu kojeg iz nekog razloga ne mogu ukloniti."- rekla sam pokazujući joj dlan lijeve ruke (ona je bila vidarica ). Uzela je štapić i jednostavno prešla njime preko mog dlana i rana je nestala.
"Sljedeći put pokušaj ne misliti na nešto drugo dok si liječiš male rane."- savjetovala mi je.
"Hvala, zapamtiti ću to."- rekla sam joj. Pričale smo nekih pola sata kad me znamen počeo peći. Već u sljedećem trenutku je s nama za stolom sjedio Voldy .
"Pred kraj božićnih praznika napadamo ministarstvo, a zatim i Hogwarts, trebam tebe da se pobrineš da u Hogwartsu sve teče uobičajenim tokom."- rekao je bez najave.
"Ali i ja hoću ići i nemožeš me zaustaviti TOMEK!"- rekla sam gotovo jednako hladnim glasom kakvim je on govorio.
"Da, mogu i NE ZOVI ME TOMEK!!!!"- prosiktao je i u hipu podigao štapić, zakrila sam oči lijevom rukom dok je prema meni letio mlaz srebrne svjetlosti. Prevrnula sam se zajedno sa stolcem.
"To je bilo upozorenje."- rekao je i dezaparatirao se. Na mojoj lijevoj podlaktici više nije bilo kože, jako sam krvarila . Skoncentrirala sam se i par puta prešla štapićem preko podlaktice i moja koža je opet bila tu, netaknuta. Moj znamen je nestao s nje , opet je izgledala kao prije nešto više od godinu dana (kad su mi ga utisnuli). Uspravila sam stolicu i sjela.
"Dobro sam, bilo bi bolje da se vratim u Hogwarts, da netko ne skuži da me nema, vidjet ćemo se za praznike."- rekla sam majci i mahnula prije nego sam se aparatirala nazad u Hogwarts.

Krenula sam nazad u ured, ali već na petom katu sam zapela, (nagađate) Peeves je opet polijevao tintom svakoga tko mu se našao na putu . Jedan mlaz je i mene strefio.
"Ovo ti stvarno nije trabalo, Peeves."- protisnula sam kroz zube i pretvorila Peevesa u duho-patkicu. On je zbunjeno prošao kroz zid kvačući kad se iza ugla stvorio Michael.
"Kasniš, Peeves je već otkvakao dalje."- rekla sam mu sa smiješkom od uha do uha. On mi je uzvratio na isti način.
"Jesi li za šetnju?"- pitao me.
"Može, idemo u perivoj."- rekla sam mu. Šetali smo i većinu vremena pričali, rekao mi je da je registrirani animagus (što sam ja naravno znala) . A kad sam čeznutljivo pogledala prema zabranjenoj mi je rekao da je kao učenik volio tamo zalaziti.
"Da i ja isto, ali još uvijek volim tamo zalaziti."- rekla sam.
"Pa možemo šetnju i tamo nastaviti."- predložio je, ja sam oduševljeno prihvatila. Kad smo zašli među prve redove drveća, povukla sam ga iza jednog stabla.
"Znaš li čuvati tajnu?"- pitala sam ga, on je kimnuo glavom.
"I ja sam animagus, ali nisam registrirana....isto se pretvaram u vuka, vučicu."- nastavila sam, on je izgledao iznenađeno, ali smo se onda oboje preobrazili i u šumu dublje otišli u tom liku.

Kad smo se oko 6 sati vratili u dvorac, on me otpratio do moje sobe, no nisam ga pozvala da uđe. Mučile su me mnogo stvari koje sam imala na pameti, pa sam ga samo poljubila i otišla u sobu.


P.S. Evo me ljudi, opet vam pišem. HVALA SVIMA NA KOMENTARIMA!!!!!

OBAVIJEST: Trebam predavače čarobnih napitaka i preobrazbe, dvojac koji ostavi najviše komentara će dobiti mjesto (ako žele, naravno) I MOLIM VAS DA NAKON SVAKOG KOMENTARA OSTAVITE BROJ, JER BI MI BILO PREVIŠE DA SAMA BROJIM. Hvala unaprijed.

I na kraju...VIDEO!!!!