|
|
četvrtak, 30.09.2004.
RODITELJSTVO – CHAPTER 1
Razmišljam si nešto o odgoju, prenošenju iskustava i slično… Ima roditelja koji su gori prema svojoj djeci nego… nego ne znam kaj. Životinje su bolje od nekih ljudi, bar se instiktivno brinu o svojoj dječici kak god to znaju.
Kao Mama trudim se odgojiti svoje Potomstvo na najbolji mogući način koji znam, isto kao što se i moja mama trudila sa mnom, tvoja s tobom i sve ostale majke sa svojom dječicom.
Problem je jedino u tome kaj niko ne zna kak, nema pravila, nema Uputstva za upotrebu kad ti utrpaju onaj mali zamotuljak u rodilištu (ideš, a uz toster ga dobiješ!!!)
Pitam se često kako to da za voziti auto trebaš:
1. Obaviti liječnički pregled,
2. ići u auto školu slušati predavanja,
3. položiti testove iz znakovlja i pravila
4. položiti ispit iz prve pomoći,
5. položiti test iz vožnje
i onda si spreman za sjest u auto, potrpat nekoliko živih bića unutra i uzeti njihov život u svoje ruke, te krenut bespućima sigurnih nam hrvatskih cesta…
Za ući u brak trebaš (po novome) proći tečaj za mladence. To nemam pojma kak izgleda jer nisam bila. A u braku sam. Hm.
Za napravit dijete ne trebaš nikakvu školu, nikakve testove, nikakve ispite – ništa… I niko te ne pita jel si ti baš pri zdravoj pameti ili nisi. Napraviš si dijete i uzmeš njegov život u svoje ruke, pa kak ispadne…
A ima budala kojima ne bi čovjek povjerio nacrtanu gusku čuvat, pa ima po 2,3,4… djece a nema pojma kaj radi, ostavlja ih na cesti, zlostavlja, tuče, maltretira…
Možda bi bilo dobro da svi koji bi htjeli imati dijete moraju:
1. proći zdravstveni pregled, (naročito psihički)
2. odslušati predavanja,
3. položiti testove,
4. položiti ispit iz prve pomoći
pa tek onda prionuti na izradu malih nam i dragih slinavaca…
U sljedećem nastavku čitajte : mentoriranje ilitiga štenga po štenga
|
srijeda, 29.09.2004.
berba
trenutak istine,za svakog vinogradara......jučer je došel čača i ko bez duše:idemo pobrati. Nismo ga uspjeli odgovoriti nikakvim argumentima.Jer,to smo danas vidjeli ,bezgranična je bestijalnost dokone školske dječice! Jutros dolazeči na vinograd(a vinograd imamo u zagrebu,blizu jedne osnovne škole) uočili smo tragove razmetnog ponašanja .Preko nekoliko desetaka kila grožđa razbacano uokolo,otrgnuto ne sa namjerom da se pojede(da dodje dijete ,ubere grozd i pojede ga;bog ga blagoslovio)nego da se vodi bitka među deranima.A moj stari smrknut ko ljutiti poreznik.Čudesno kako se koordiniraju svi vlasnici sa susjednim parcelama,naime dok smo još išli prema vinogradu ,organizirane su još dvije ekipe(u 8 ujutro!!!) A očito je kosa stršala ostalima kad su skužili da beremo.To mi nije bilo jasno, pa priupitam;zakaj??! E koka vi poberete a onda derlad nemaju di pa poberu naše vinograde, totalno! Dakle kaže čače :"Ti buš nosil" (vinograd je tak strm da se negdje oko polovice nađeš ,ničim izazvan htio ne htio četveronoške.) I cukam ja to cukam, kad dva klinca(valjda nisu skužili da smo u vinog.) "Dečki kaj trebate?" "Mi smo mislili malo grožđa natrgat "OK ,otrgnite si ". I vidim da se vrte ko pezdec u gačama,"Jel znate možda ko je ovu štetu napravil" "mi nismo"uglas ko najbolji crkveni zbor . Nestaše u roku odmah a mi dogotovismo tu prejadnu berbu.Do dva smo več zasjeli za ručak l,ali ne zato što je prepatuljasti vinograd več zato..a znate.Ma nema veze prešel bum u" berbu" na zelenu tak da dopunimo jer piti se mora!!( HEBO 0,0 PROMILA HEBO)..ovaj put žedna Bitanga
|
ponedjeljak, 27.09.2004.
B(M)RAK
Eto me Rebel (fala mu) podsjetio na neke sentimentalne teme: Kad je sve to počelo?
Ima tome već 20-ak godinica kad sam se zagledala u najljepše plave oči jednog D.J.-ja…
Od tog trenutka za mene ne postoje ljepše plave oči (osim onih – istih – kad me Potomstvo pogleda) na svijetu. Još uvijek vidim istog onog Bitangu iz onih vremena kad me je pratio doma usred noći – pješke ili kad je gromoglasno vozeći motor prolazio ispred moje kuće, a ja bješ na prozor…
Bez obzira kaj nam se količina tijela povećala, smanjila se kvantiteta i kvaliteta pokrivala na glavi, promijenilo se dosta toga, a u stvari – nije se promijenilo ništa.
Još uvijek smo luuuudo zaljubljeni.
Naravno da je život donio svoje; problemi, dijete, posao, novac i ostale nam bogomdane svakodnevne bitke, ali uz ljubav koja nas veže, postali smo PRIJATELJI, što smatram da je najvažnija i najveća kvaliteta jedne veze. Isto tako mislim da u svakoj vezi komunikacija mora biti kao dvosmjerna ulica: malo simo, malo tamo.
Zajedno smo po cijele dane jer, pošto smo selfemplojd, radimo zajedno, živimo zajedno, Potomstvo odgajamo zajedno, (e, tu se znamo pokefati, al' to je priča za jedan drugi post) ljetujemo zajedno sa nadasve dragim nam prijateljima i godina po godina – tu smo gdje jesmo.
Baš mi je žao ljudi koji, eto, nema sreće proživjeti ovako kao što mi živimo. A naročito mi je žao dječice koja u takvom životu nemaju prilike naučiti što je sreća. (naravno, postoje i drugačiji životi i drugačija vrsta sreće, poštivam)
Svaki dan zahvaljujem Bogu što me je počastio ovakvim životom, jer ZDRAVLJE, LJUBAV I SLOGA je najveća vrijednost u svakoj kući…
Što i vama želimo.
|
nedjelja, 26.09.2004.
STRGANA? NE, NE, DAMA JE VESELA!
Istina živa, sve se tak dogodilo, osim kaj jedna dama ne loče nego samo malo srkne tu i tamo ilitiga namoči ćubice u gemištec. Samo ne shvaćam zašto su cijelu večer toj dječici govorili kak mi dame "volimo zaviriti u čašicu" a Nensi Dee, Plavuša i ja samo kapljice tu i tam poliznemo, a da ne govorim o hrani - pa mi samo mrvice pozobamo s tanjurića...
No dobro, kad smo rešili tu dilemu, evo još malo događanja.
Dječica su se izvrsno uklopila u naše društvo, naročito jedan dečko koji je (greškom, he,he) sjeo kraj Nensi Dee, ponosne majke osamnaestgodišnjakinje. Pa je bilo "živili , Tomica!" , pa je bilo "pa dobro jel buš ti majci natočio gemištec?" e, a onda "čuj, kaj buš ti ženil moju kćer?"
E, tu se dečko smrzo, naravno da TO nije taj, TAJ se ne vodi doma samo tak, ovo je frend. I na to Nensi Dee ničim izazvana izjavi kak je njoj dosta i da bi ona htela biti baka. I ak bu Tomica brzo nekakvo dete napravil, da bu ga ona posvojila (Tomicu) samo da bude baka.
Tomica se oznojil, jadan, e a cijelo društvo je bolno zajaukalo kad smo izjavili da bi mi išli s njima u Studio 54, jer smo mi tak i tak generacija 80-ih, snašli bi se i sa 70-ima, e a ondak smo počeli to i dokazivati plesnim pokretima...
OK, ipak nismo tak okrutni.
Nešto smo sitno dokazivali i svoje pjevačke sposobnosti, preko 20-ak puta početak "Žena zna..." jer dalje ne znamo tekst, pa jedno 15-ak puta vježbanje za natjecanje Eurovizije "Neka mi ne svane..."
Inače, mogu vam reći da su ta današnja dječica vrlo otporna, sve su stoički izdržali, mora biti da je to od ove brze hrane...
Eto, i tu se oni dignuše ne bi li krenuli.
Tu krene pozdravljanje, savjeti, obećanja da ipak nećemo doći za njima, a Nensi Dee zaurla u posvemašnjoj gunguli : "Tomica, a mami pusa!?!"
E, to je bio vrhunac večeri...
Sad nas dva nagovaramo Potomstvo da i ona dofura svoje frendove kad ćemo imati bratić parti kod nas, ali ona se ne da...
Ja ne shvaćam zašto.... Čudno...
Princeza
|
kak sam se strgal..
dan je počeo uobičajeno. subota de lite,niš da bi čovek talafral i gubil vreme.A onda smo otišli u centar oko osmice na malo druženja . Lukavo sam se ukrcao imenjaku u prometalo imajuć na umu da čemo tamo nešto zasigurno popit, a pod izgovorom da je pronač parking jaaaake teeeeško.(nisam podlac,jer je imenjak morao u nedjelju raditi pa je najavio da če ostat suhina)HEHE. I tak mi upadnemo kod naše drage Nensi D. i zakonitog joj Rikija ,a kad tamo več se okupila mala grupica i ondak skužimo da joj deklica ima 18 g. ti bokca. A na stolu ni pet ni šest nego odojak i sva sila "nezdravih" djakonija .Lagano smo se počeli zagrijavat,kad netko zvoni: došli su frendovi i frendice od male i tu se mi zamešasmo. sukob generacija ;ma ne, više mirovna koegzinstencija. navodno im se žurilo nekam van ,medjutim su opazili nivo zafrkancije te se pridružiše povremeno revajuč sa nama. Mislil sam da bu to smetalo maloj i da če u tjednima koji dolaze njezin izlazak u grad obilježiti škrnicl na glavi :( znate kak deca reagiraju na starce i njihove frendove sa prepotopnim forama) ma kakvi(pametni mladi ljudi)skužili su da zaostaju pa se pridružiše ispijanju buteljki . Kad se frekva poklopila za stolom su sedeli sami osamnaestgodišnjaci. U jednom momentu sam skužil imenjaka kak sedi na trezno, je i on se zabavljal no videl sam mu na licu kak smo mu glupi tak podnapiti. Bi mi žo,pa velim :"udri , išli bumo taxijanom "."NE" veli"kaj briješ,baš mi je pet!" nismo se ni snašli več je bila ponoč i deca su lagano krenula u vrhunac izlaska, na čagu u tvornicu, mislim.Mi smo nastavili u revijalnom tonu, i tu gubim relevantnu vezu sa događajima koji su uslijedili. odlazak doma i to... znam da smo draga i ja pristigli netom prije nego što če naič potomstvo iz akvariusa . Mala je več vodootporna na ove naše bratič-partije,ničim isprovocirane.. Dok ovo pišem ,negdje je oko sedam a ja sam se digel zbog žeđi.Moram prijaviti da je gemišt bio vrlo kvalitetan,jerbo još sam nutra ali bulja ne boli..KAK SAM SE STRGAL...bitanga
|
petak, 24.09.2004.
STE VIDELI
Aha ste videli: malo se prašina slegla, došlo je ono jutro posle, pa su se olabavila i stajališta.
Europa se ritnula, vjerojatno su i veletrgovci zamjetili lagani pad prodaje na hrvatskom tržištu, nekaj takvoga mi je rekla curica na štandu laškog u metroju (da nitko neće čaše za pivu od laškog za đabe).
Valjda su svojim političarima dali mig ili nekaj takvoga, ne znam. Znam da im je evropa rekla "ne bi se htela mješati, ali ti, hrvatsko, samo nastavi, niš se ne mjenja, a ti, slovenija, NO NO, da više nisi koristila floskulu (ko srbi nekad: nas i rusa 500 miliona) "kad dirnete nas dirnuli ste EUROPU".
NE, NE braćo slovenci, nema više sranja.
Sad bi još mogli dobit koji zaušnjak, pa da nam hrvatsko srce bude na mjestu.
Thank you jesus on this satisfaction.
|
DA LI SMO SAMI NA BLOGU ILI POSTOJI INTELIGENTNI ŽIVOT?
Ljudi, pa mi smo čitani!!!!!
Zafaljujem svima (malo vas je al ste najjači!) koji su se odlučili nešto beknuti (znate za onu: nek se čuje, pa makar i loše).
Moram reći da ste me ohrabrili, i dirnuli - šmrc, boohoo,jec.
Nastavit ćemo ovako pa i još bolje!
S radošću objavljujem vijest da na blogu postoji život, samo ga mi još nismo znali otkriti!!!!!!!!
|
srijeda, 22.09.2004.
JEBEM TI HRVATSKU TELEVIZIJU!
22.09. startaše ljudi na drugom programu – vijesti na drugom.
I krene muzika.
I ni pet ni šest nego sedam: ovaj moj već je na putu za tavan.
Di ćeš? – grakćem.
Čula sam samo u daljini : Počelo je.
Nakon 2 minute eto njega sa vrećama i nekakvim zamotuljcima, sa tavana. I čujem ga kak mumlja: Ti ranu krvavu slovensku, Mene nebu nišče jebal na mojoj granici, Konačno im bumo dali po glave i tak.
Ja opet pitam : Di ćeš?
A on kaže: Jesi čula onu ratnu špicu? To ti je sigurno rat.
A ona kaže(tj, ja) : Bilo bi valjda «Spremaj majka krevetac», a ne vijesti na drugom.
A da. Kaže on tužno, već u punoj ratnoj spremi. Sad to sve moram nosit natrag na tavan…
BTW, radi se o incidentu sa slovenskim političarima koji se dogodio na današnji dan gospodnji, prijelaz Plovanija u Istri.
Ovime pozivamo svekoliko pučanstvo da kupuju hrvatsko, a jebu slovensko, pa makar i žensko.
Evo na primjer, prva pomoć koju svi moramo imati u autu. (što je savršeno u redu).Al mi nije jasno da je prije sedam (7) mjeseci ta ista prva pomoć koštala u Metroju 100,00 kn sa pedevejom. Ne bi to ni znal da nisam videl stasitu djevojku krkatih kolica istih nam prvih pomoći. Nosila je žena toga ko drva, pa me zaintrigiralo da vidim kaj je na rasprodaji. A kad tamo, ko bi reko: frstejdkit.
I samo 100,00 ćuna. Hm, nije puno. Danas čujem da su 170% skuplji, i to BAŠ Tosamine. Apropo, ha, čul sam i to da je Elektra nam naša draga kupila, bogami od Iskre 400.000 komada (brojkama i slovima) analogne iliti stare ure za struju. A mi bi trebali ući u Europu; a ona kaže: daj digitalno! A slovenci nam uvalili smeće koje nikom drugom ne mogu prodati, osim nama, dobrim susjedima. Siemens proizvodi, na Korčuli, čujem neki SUIS u Zagrebu i još nekoliko proizvođača, sasvim fine digitalne nam satove. Međutim 400.000 komada ne možemo potrošiti još, bogami, barem 10 godina.(Možda je to mig kad ćemo smjeti ući u Europu?) Ti analogni satovi inače (daje se na znanje svekolikom pučanstvu) kradu 20-30% struje (pratite rad DRUŠTVA POTROŠAČ).
KUPUJMO HRVATSKO – JEBO SLOVENSKO!!!!!!!
|
utorak, 21.09.2004.
SI SU PONORELI
Evo na primer : glavna je vest ke su dali na zagrebačke panorame. Gda su ljudi napravili seedem (7) dečjih igrališta raznih na primer u Oroslavju, mestu sa iljadu duša. Rečimo to je pravi način da se mlada zagorska deca odučiju od naprimer alkohola. Kad se dobro zvrtiju na ringišpilu, ljuljačkama i tem stvarima onda njima nije opće na pameti alkohol. Oni se lepo toroglaju i švinglaju kak veliki, kak bi rekli, ko pravi. A nisu niš pili, osim mleka, vodee, i tu i tam koje cikorije s kruom. Zato mislimo, na primer, da je to odličan način da se zadovolji precednik Sanader vlade i njegvi pajdaši ke bi ljudi u Zagorju bili ispod nulauobičajenihosam promila, kaj se inače po samomu zraku dobi, po rođenju.
Ste vidli da su si ponoreli?
|
NASHI I NASHI
Čulo se BUUUUUUUM!!!!!!!
Svi izlete na dvorišta i balkone.
Mica : Štef, kaj je to?
Štef: A niš, Mica, bačva sa šljivama je eksplodirala.
Razgledava dvorište zasipano truljavim šljivama i nečim sluzavim kaj sliči na bluvotinu.
Mica: A zakaj se to dogodilo?
Ankica : Pa bačva je bila zaprta.
Mica : A zakaj se to dogodilo?
Ankica: Štef je ostavil bačvu s šljivama zaprtu pa su kipele i onda je eksplodiralo.
Mica: A zzakaj se to dogodilo?
Ankica: Pa kaj se vama mora nacrtati?!?
Mica – uvređeno- otrči u podrum i nakon 2-3 minute se vraća. Štef, Štef, jel bu i moja bačva eksplodirala, dela sam na nju naljon!?!
Ponekad je zgodno živjeti sa starcima na periferiji…
E, a tu se postavlja pitanje pečenja rakije NAKON ulaska RH u EU. Baš me zanima ko bu to nama zabranil? I ko to može platit?
Ili delanje delanca.
Mi imamo vinograd od 5 trsov i svake godine imamo 250 l vina, a ak koje godine susedov trs doplazi na naše, navučemo na 280-300 l. Više od 300 se nemre izvuć, ne zbog količine grožđa, nego nam je tolko velika bačva. A «grehota je da nam bačva bude prazna».
Zanima me ko bu kontroliral šume ili još bolje ko bu kontroliral penziće za vrijeme dobrog prirasta gljiva, vrganja, dedekof, kestenof, žirof, zelenih pupavki, i ostalog nam jestivlja.
Kaj budu im djelili brojeve, pa svaki dan na Trg na prozivku? Posle toga lagano vježbanje u potkošuljicama (jer to je zdravo) al ne predugo da ne ogladne prejako.
Kad se razmile po šumi, nastaje opći krkljanac, točno se zna koji komadić šume je za koga, i ne dao ti Bog da nenajavljeno baneš u šumicu lagano šećući i naivno misleći – tu ću si ubrati koju gljivicu ili pol kile kestena- a ne,ne. Svoj teritorij brane ako treba i gablecom – gađaju te suhim komadićima kruha.
Šalu na stranu, strašno je što se događa sa svima nama, a naročito sa dragim nam starcima. Cijeli se život muče i rade ne bi li im bilo bolje i onda dođe bagra i sve im pokrade. I sad još lažu ko psi da će im pokradeno vratiti – naravno ko poživi do povrata, a sa svakim danom dug je sve manji jer ih je –penzića-sve manje.
E moj Šukeru, bekrijo na krilima Sanadera!
|
nedjelja, 19.09.2004.
Sretan nam uspjeshan pochetak!
Eto, uspjeli smo. I sasvim smo zadovoljni izgledom bloga. Naravno da ćemo ga s vremenom poboljšavati, ali za početak je sasvim u redu.
Da se ne bi vi ljudi pitali o čemu je riječ, nas smo dvoje - i Bitanga, i Princeza, pa ćemo se javljati kako ko stigne.
Načuli smo da je u Zagorju nastala prava revolucija a zbog novog nam zakona 0,0 promila, te da su dragi nam organi već počeli harač po zagorskim vinskim cestama.
I naravno, na koga će nego na penziće. Ste normalni, pa oni nemaju ni za vodu, a kamoli za tekuća pitanja. Osim naravno onih 0,5 promila koji svaki zagorec ima u sebi od rođenja - zbog zraka.
|
|
