Momačka - paintball - 2.6.2007. - Na kavi s predsjednikom

nedjelja, 10.06.2007.

Momačka - paintball - 2.6.2007.

Povodom žendbe mog kuma Olivera, organizirali smo momačku onako kako bi to moj kum htio a to je sport.

Otišli smo u Šervudsku šumu na paintball a kasnije kod njega doma na roštilj i ostalo.

To je nama većini bio prvi paintball u životu i meni osobno je bilo mrak. Fakat dobar osjećaj je trčati po šumi sa puškom, skrivati se, paziti da ne budeš otkriven i pogođen, otkriti i pogoditi nekoga. Predobro, adrenalin te puca, šuljaš se po grmlju, i onda spaziš nekoga iza drveta i počinje ludnica. Rokaš po njemu a on po tebi, zaklon ti je drvo koje je jedva deblje od tebe ako imaš sreće, a možda si se baš našao iza neke grančice pa da vidiš panike! Oko tebe zuje kuglice, boriš se za goli život... Fenomenalan osjećaj.

Prvo smo igrali klasični shootout, dvije ekipe jedni protiv drugih do potpunog istrebljenja. To mi se jako svidjelo. Onda smo probali osvajanje brda. Prvo smo kum i ja branili brdo a 8 njih ga je pokušalo osvojiti. Katastrofa! Zauzmeš položaj, jednu stranu brda i pokriješ prilaze. Tišina... Ništa... I onda spaziš jednog i počneš po njemu rokati, ali čim si ti počeo po njemu pucati, tebe skuže još bar trojica i onda si pod rafalnom paljbom. A kad to krene, kad oni odozdol krenu u juriš, gotov si. Osvojili su brdo nakon par minuta.

Onda smo zaključili da bi nama u obrani brda trebao još jedan pa smo drugu rundu igrali 7 na 3. Ista stvar, satrali su nas ko bebe, nema šanse da se obraniš. U ovoj igri nisi mrtav zauvjek, ako si pogođen ideš "van" u jednu zonu u kojoj se obrišeš i vraćaš se u igru. Samo, dok se ja brišem, ostavljam svoje suborce oslabljene, pa još jedan od njih bude pogođen, pa se i on trči brisati, i onda ovi naprave juriš i to je to. Koma! Naporno do jaja! U jednoj takvoj akciji, ja sam se obrisao i htio se vratiti na svoj položaj. Pretrčao sam pored kuma preko cijelog platoa koji branimo (vrh brda) i stao iza drveta. Odjednom osjetim rafal u leđa, počeo sam vikati "Aaa! Aaa! Dobro, dostaaaa!" jer me jebeno zapeklo. Dignem ruke i okrenem se prema neprijatelju. I onda skužim da me je u leđa upucao vlastiti suborac...moj kum! Šmrc! On se kleo da me nije skužio, da je mislio da sam ja neprijatelj i kaže da je vidio da sam ja pušku okrenuo prema njemu, da me gađao frontalno. Ali 5 masnih i bolnih modrica na mojoj lijevoj ruci i leđima dokazuju suprotno.

Onda sam treću rundu ja otišao među napadače da vidim kako je to kad osvajaš brdo. I isto nije lako. Iako si brojčano nadmoćniji, moraš se popeti uz brdo, svladati oko 50 metara uspona a istovemeno paziti da te ne upucaju. U toj zadnjoj akciji ja sam sa Aleksom otišao na desno krilo. Imali smo taktiku, jedan pretrči u stranu i prema gore neki komad i baci se u zaklon, a drugi ga za to vrijeme pokriva, gleda odakle će se pucati sa brda. Ide Aleks...trči, jedva diše, kliže mu se, baci se u zaklon. Ja gledam gore i čekam da Aleks privuče na sebe paljbu pa da ja rokam po brdu. Ništa. Dobro, idem ja sad. Evo sad ću. Čekaj još malo. Ne mogu disat kolko mi je vruće. Ajde idem....Jedva sam pretrčao tih desetak metara, umro sam, bacio se pod drvo i hvatao zrak. Nitko nije pucao po meni. Sad je opet Aleks na redu...Evo sad će...Još malo skuplja snagu..."Kreni!" vičem ja...."Evo evo, sad ću" kroz zube stenje Aleks. I krene opet on...ja gledam u brdo...ništa...On se baci iza drveta i vidim da je mrtav umoran. A još uvijek smo dolje u podnožju. Ništa, pre mirno je, izgleda da ovu stranu brda nitko ne štiti. Gore se čuju urlici i pucnjava. Sad ili nikad! Skupim zadnje atome snage i krenem malo direktnije prema gore. Baš me briga, nek poginem. Aleks me štiti. Taman dođem skroz do zadnjeg drveta prije platoa. Nitko me nije vidio! Provirim prema gore, da vidim šta se događa... I onda čujem "Gotovoooo!" Dečki su opet osvojili brdo, bez nas, Aleks i ja nismo ni jednu kuglu ispucali! Al smo se otelili do gore. Taktički smo odradili to za 5. thumbup

Uglavnom, paintball je jebeno dobra stvar, odlična zabava, kao kad smo se kao klinci igrali rata ali ovo je sa pravim pljucama, možeš nekoga upucat i neko može tebe. Predobro. Ali naporno fizički, nisam mislio da je to toliko zahtjevno. Fakat treba imat kondicije.

Poslije paintballa smo se vratili do Olivera na roštilj i oijanku do ranih jutarnjih sati. Klasika. Sve u svemu takva vrsta momačke mi odgovara, prvo malo zajebancija pa onda klopa i cuga.

Evo par fotki: