Tišina!
Psssst!
Zatvori oči!
Spavaj!
Umukni!
Sad je stvarno dosta!
Tresnut ću te!
Ispravi se!
Jedi!
Pišaj u tutu, ne na pod!
Ne skidaj se!
Obuci se!
Budi mirna!
Pristojno se ponašaj!
Šuti kad ti kažem!
Reci mi, reci mi, jel me čuješ?!
Priznaj!
Zašto si to napravila?!
I nemoj da mi netko kaže da si bila nepristojna!
Ponašaj se!
Polako!
Mirno!
Ne sad!
Moraš napisat!
Moraš učit!
Moraš jest voće!
Tišina!
Nećeš ti meni...nisi ti mene rodila!
Nemoj odgovarat!
Budi pristojna!
Lijepo se ponašaj!
Da nisam čula ni riječi više!
Ne možeš to tako!
To moraš ovako!
Ignoriraj!
Ne odgovaraj!
Ne budi bezobrazna!
Imaj mjere!
I zlatna, meni najdraža:
Ne shvaćaj to tako osobno!
Dokad ćete mi govoriti što da radim, kako da se ponašam i što da osjećam?
Mislim da sam, postavši supruga i majka, zaslužila makar toliku "veličinu" da sama odlučim hoću li, kada i koga poslati u tri ***, hoću li šutjeti ili urlikati, te hoće li mi to nešto značiti ili će mi biti svejedno.
"Nije moć ubiti (židova), moć je biti toliko velik da doneseš odluku poštedjeti (mu) život"
Oscar Schindler
|