Big in Japan

Dok malo pauziram od posla i razmisljanja o istom, lagano pisem danasnji post. Primjetio sam da ovo zna stvarno smirujuce djelovati na covjeka, bar na mene. Ono, stanes radit, pocnes pisat prvo sta ti padne na pamet, bez nekog posebnog razmisljanja i trosenja sivih stanica. Hehe, trosenja, sad mi je palo na pamet u koje se druge svrhe koristi tak izraz. U jebote, u celibatu sam vec mjesec ipo. Ajde jos malo, cura mi dolazi pocetkom desetog, pa ce bit.... necu rec sta, preprosto je. A ja jos ovako cili sramezljiv.

Odlazeci na posao jutros, palo mi je na pamet o cemu bi mogao napisati par redaka i pocastiti vas jednom slikom. Naime, ispred zgrade nalazi se parking za bicikle. Nesto sto je u nas potpuna nepoznanica, jer kao prvo, malo ljudi ima bicikle, a kao drugo kad bi ih ti koji ih imaju parkirali ispred zgrade, jos manje ljudi bi imalo bicikle.



Vrlo mala stopa kriminala. Ako ga i ima uopce. Na slici se cakvidi i moj prekrasni bajk, tj. ne moj nego onaj koji sam dobio na koristenje. Onaj pri kraju s bijelim gumama. Za krepat, bijele gume. Sad se na njega navatalo paucine jer ko zna jel ga itko i vozio. Mozda ja pocnem. Mozda. A mozda i ne. U stvari sigurno ne. Ma necu ga vozit i gotovo. Bar ne dok ima goriva u autu.

I tako doso rodjendan, da, da, 26 komada. Jebote ostario sam. No dobro, nije to tako strasno, jos uvijek sam sexi i prezgodan. I imam prekrasno oblikovanu skembu na koju sam ponosan. Jedino se nisam ima s kim zapit posteno. Big problem. To cu morat nadoknadit nekako, ne znam jos kako. Eto vam na pa citajte i gledajte, ja idem radit nesto.