niš
Napisah post jedan, dva, tri, pet.
No ne bum objavil.
Ne bum sad ništa objavil. Bolje ići spavati i maštati. Razmišljati samo o. <3
nemoj me pogrešno shvatiti
Marko Čaić.
Ti si osoba koja mi je potrebna. Ti si osoba koji mi treba u svakom trenutku. Ti si onaj za kojeg trenutno dišem. Ti si ono zbog čega sada živim. Kada znam da smo nas dvoje nas dvoje, onda se iskreno smijem. Kada znam da je sve u redu, onda tek normalno dišem. Kada mi daš do znanja da me imalo voliš, nema sretnije od mene. Znam da nisam cura najbolja, cura za pohvalu ne znam ni ja kakvu, no znam da sam jedna cura koje te voli. Koja bi dala sve, sve, samo da bi s tobom bila do kraja.
Marko Čaić.
Shvaćaš li ti težinu svih mojih izgovorenih riječi? Shvaćaš li ti da to nisu nimalo lake riječi koje su samo prešle s usana? Shvaćaš li da su to moje najiskrenije misli i moji osjećaji? Moje skrivene želje su vezane za tebe. Moja sva maštanja i planovi su vezani za tebe. Znaš li da se ne vidim nikako, osim s tobom? Shvaćaš li ti koliko koliko i koliko mi stalo? Shvaćaš.
Marko Čaić.
Ja sam jedno malo biće, osjetljivo i osjećajno. I glupo uz to. Ali biće koje se ne može kontrolirati kada si u pitanju. I toliko me zabrine ponekad neka tvoja riječ koja je jedna obična zezancija i šala. I toga sam svjesna, ali nije mi svejedno u tome trenutku. I kasnije žalim i lupam glavom o zid kako sam samo glupa i jadna. A neka, između moja četiri zida bavim svoje. I sve u redu.
Marko Čaić.
Nemoj pogrešno molim te, shvatiti ove moje riječi. Nemoj okrenuti glavom i odmahnuti rukom i pomisliti što ga ta sere sad i izmišlja. Samo mi šapni, samo mi reci bilo kako da me voliš... Znaš li ti koliko meni te dvije obične riječi znače, znaš li ti koliko one mene podignu? Tvoje usne kada ih izgovore za mene nema ljepšeg osjećaja na ovom svijetu. Hvala ti na tome. Hvala puno ljube.
Marko Čaić.
(volim to ime)
Volim tvoju glavu, tvoje ruke i noge. Tvoje smeđe male oči koje tjeraju da protrnem sva. Tvoju plavu kosu koju volim milovati.
(jesam li ja luda?)
za tobom da.
Ljube, nemoj me krivo shvatiti. Došla je moja minuta i morala sam ti to reći. Samo bi te htjela kraj sebe u svakom jeben** trenutku u ovom životu. Ne tražim valjda previše?
Volim.
Tebe.
Na kvadrat.
Everytime I try to fly, I fall without my wings.
Šajze jedno veliko.
Pij ovo, pij ono. Moram, ne mogu trpiti ovo. Zašto sad doktor odjednom tako radi? Zašto se moram naručivati, i čekati sto godina da dođem na red?... Sanjala sam noćas sranje. I ne ide mi iz glave, no dobro san je bio.. Prošao. Dao bog da se ne ostvario. ne želim baš umrijeti. ne hvala. Koje sranje. Njemu hvala, izgleda da su ovi antibiotici najbolji. Svi ih spominju na forumu, možda pomognu stvarno. Daj Bože. Samo mi se čini da čaj od brusnice je preko potreban. POd hitno. Morat ću morat, bome. I neka, jer stvarno želim se riješiti svega toga, ne mogu više trpjeti ovo što trenutno trpim. Jer ne spavam nikako, samo se nekako stišćem i namještam samo da prođe, samo da stane bar na trenutak. Ali ne razumijem od čega mi je sve to? Valjda od ove glupe vode.
Uz sve moje bakterije i sranja, možda mi je to od toga. A ko će ga znat.
Ma.
Napokon. Sretna sam. Samo što se veselim u sebi, jer nemam snage da se keserim dok stišćem zube dok hodam. Jer drukčije ne znam. Sranje jedno mutavo. I baš mi se ne ide sutra. I Nata mi dolazi u subotu. Uf. Jedva sam čekala da dođe i sada mi je sve nekako svejedno. Sad mi samo svi planovi odoše bajbaj. A kvragu. Trebala bi biti sretna, dolazi mi već deseta pohvalnica, ali uopće nemam snage i volje se sada veseliti. Tako mi svejedno. Samo sam zadovoljna time što sam unatoč lošim ocjenama uspjela tolike ocjene dići slučajno, i uspjeti...
I to što si mi Bože uslišao molitve, to hvala. To sam ti zahvalila. Hvala opet.
I guess I need you.
Bome. Sve više i više. Ne želim da ikada posumnja u moje osjećaje koji su jedino što u meni postoji, jedino što me razveseljavaaa.. I taj dan, i ta večer me veseli. Čekam ju cijeli dan. I boli me za školu sada, eto što me veseli. Mora to znati, mora. Joj..
Samo jedan zagrljaj meni znači sve. Samo jedan poljubac je za mene radost najveća.
Aaaaa. =]
Šajze.
molim te
Šajze.
Ubi me čekanje. I danas samo loše vijesti sa svih strana. Samo loše stvari. Bezveze. Ova ide u bolnicu, onda ova u bipcu, i sve je ostale da ne kažem bipa. Onda se ovaj prebacuje, ode, ne može u ovoj školi više. Pa ova prekida s dečkom, sve to pri kraju. I sad onda stojim i gledam, i ništa mi nije jasno.
A taman mi je dan od jutros dobro krenuo. Tj. bolje rečeno, samo mi je matka dobra danas bila, sve ostalo. Ovo nešto dolje će me ubiti, ne mogu stvarno trpjeti više. U k sam. Noćas sam spavala nešto sitno, Bogzna samo koliko. Još sam se digla ranije da to naučim, da to riješim, da to maknem s grbače. I sad napokon jesam. I jesam.
Samo još jedno sranje i gotova sam. Napokon sam gotova, i mogu mirne duše spavati. I sretna ću biti. Nadam se da se mogu još nečem veseliti. moram poruku poslati, ne mogu bit u neizvjesnosti.
Uf.
Sad kad bi to riješila, možda bi to bio poticaj mojima i novom biciklu. Napokon. Možda je došlo moje vrijeme da ga i ja napokon dobijem i da se više ne živciram kako šta gdje, već da sjednem na bic i odvezem se gdje hoću. Nema ljepšega... Uf, možda. Kad bi bar, ali sve se bojim kako će išta od toga biti.
I šta sad?
Sutra i zubaru, i ne znam kak ću to izvesti, majke mi ne znam. Trebat će mi jako, jako, jako puno hrabrosti, no skupit ću je. Bome hoću, jer nisam valjda toliko jadna da se ne mogu odvažiti da odem glupom zubaru. Lako moguće, ali zanemarujem to. Sad je gotovo, sad idem, i to je to. Ali sad bi trebala i ginekologu?! Jaaao, kud baš sad sve to? Plus doktor, da više vidim jesam se izliječila, ili se čovjek treba još kljukat, i još... i još... Ide mi na živce to već stvarno.
No da.
Oče Naš, koji jesi na nebesima, molim te u ovom trenutku da uslišaš moju molitvu, žrtvujem sebe i moju želju, samo usliši molitvu moju. ne tražim te puno, ne tražim te nemoguće, samo ispuni srce moje srećom. i to ne samo moje, već i njegovo. hvala ti. Amen
Uf. Hvala ti.
Molim te.
bolesna. bolesna. !?
Ko pregažena sam. Užas.
Toliko mi loše došlo danas, nisam mogla ni normalno kući doći. Sve se sad skupilo.
Grlo. Glava. Nos. Trbuh. Sraćka. Ženski problemi. Nikad ovako bolni, koje sranje. Ne znam da li mi je ikada tako loše bilo. Sruših se skoro od svega toga. Uf, kuda me nađe sada bolesnu?
Neam snage.
Nos curi.
Fuj.
Sve curi.
Šta god je moguće.
Ajd, bar su pobijedili.
Zanemarujem lijepu ocjenu iz matke. Jes, baš mi je sad trebalo jedan. Popravak? Moguće, veli ona. Strašno. Nećem valjda. Ala, moram ići u krevet. Nemam snage više.
Sretno ljube sutra, držim fige.
Sranje.
Ne mogu. Moram spavati, samo da uspijem zaspati.
Noć.
o sugar honey dečko moj
A još malo.
Malčice.
Ruke mi drhte.
Noge mi klecaju.
Srce kuca od ushićenja.
Duša mi plače.
A cijela ja volim.
Obožavam.
Sretno dijete.
Koliko još?
Do kada?
Vrijedim li išta?
Zaslužujem li ljubav vašu?
Retorička pitanja opet.
Kul mi je ovaj post.
Ne moram razmišljati.
Ljube moa.
<3 tu mač.
Vidiš li me?
Vidiš li srce moje?
Kuca.
Da.
Voli.
Da.
Ruke mi drhte.
Strah me zubara.
ovaj post nema veze s vezom. gubljenje je vremena samo da što kasnije odem u sobu i uhvatim se učenja. naravno. izlike, izlike izlike. riječi veze s vezom nemaju. smisao nigdje ne vidim. neuspjeli pokušaj pjesme. ah da. super
No da. Sad idem fkt učiti, da sredim više sve to ovaj tjedan i mozak na pašu.
=) tu mač.
...radit što se ne smije.. čekat zoru ljubavi...
U klincu sam.
Psihički i fizički.
Treba mi samo jedan mali odmor. Ništa drugo. Samo par trenutaka da legnem bez ikakvih misli u glavi. Samo da mi ništa ne prolazi kroz glavu. Da ne moram više gledati knjige na stolu i to što ih moram još držati što čvršće da bi obavila ono što želim. Neće biti sretnije od mene. Stvarno neće. Ali bojim se da neću uspjeti. Uspjela sam sve ono teže, a sad slijedi nešto kao lakše što će me sjeeee.
U klincu sam.
Kad bi mogla otići sad tamo u te MoDrave. No ništa od toga ni sada, ni kasnije. Neizvedivo. Niti volje, niti želje, niti prilike... A sranje. Ono što želim je katkad tako daleko, a tako blizu. Žalosno je to što nam je sve nadomak ruke, a ne možemo dohvatiti. Samo neka se riješim te škole, sve će biti jednostavnije i ljepše. I lakšeee.
I sranje.
Došao je čas. No nema veze. Preživjet ću, samo polako. Nema straha. Moram to sama sa sobom riješiti. Polako, samo da me nitko ne požuruje i ne stišće, samo će gore mi biti. Polako, riješavam ja to. Napredujem..!
Stvarno da.
Jes.
U klincu sam i dalje.
Al' me strah.
Uf. Polako. Polako. Sam rec'te: Nije to strašno. Nije nije. =/
POmalo.
Sve je to sasvim u redu.
Sve je u savršenom redu.
Prazan mi stan, a nas je dvoje. Tijelo tvoje, moje, možda bismo mogli mi.
trenutno faza pjesme prazan stan. zajedno sa još para pjesama. ništa drugo ne svira.
Uf.
<3
....u životu sidro ne možemo baciti....
Ala više sad da završi to. Toliko glupog posla i učenja da ću sad izgleda morati učiti koliko cijele godine knjige nisam ni vidjela. Ali sama sam si kriva što sada u zadnji čas moram sve. Zahvaljujem profesoru, a ovom se ispričavam. A jebga, ništa to ne znači. Glupost. Kao i svaki put. A šta bi ja kada tako reagiram, pa kasnije kontam stvari. No sve u redu. Ima samo da učim biologiju. Pa geografiju. Pa povijest. I fiziku ako uspijem piše se test. Sve to za sutra. Super zvuči. Baš.
Ali ja iam nešto drugo u planu. :( Daa.
I dobro.
Super.
Qele, qele!
Evo sad ću. Uzela sam samo mali odmor od cijeloga dana u školi uz stalno kokodakanje. Ala, žao mi je ali neću se moći još dugo kontrolirati, no neme veze, još samo malo. I ondaaaa. Daa. Hvala dragom Bogu.
Ne da mi se sad. Ne znam što da prije krenem.?? Zašto bar geografiju nisam učila za ponedjeljak. A nadam se da ću samo tu matku ispraviti, da sam danas dobro napisala. Samooo da to još riješim. Molim te molim.
No večeras uzimam predah od svega.
I ništa me ne zanima u vezi škole.
Ne da mi se više stvarno.
Moram sad njemu ručak praviti, ako se on udostoji pojaviti kod kuće. Sve je to veliiiko ako. No nema veze.
Uf. Šta da mu sad radim za jest?
Sranje.
Idem pod tuš, idem u sobu i idem učiti.
=( Kvragu ne mogu, mota mi se po glavi.
Non stop. Stop non. Daaa. :D
Bože daj mi još samo malo snage. uspijet ću bar ono što sam si obećala da ću napraviti. ne treba biti pet, već samo da ja održim svoju riječ. da ja obećano učim.
I love him. Sometimes I think, maybe too much? No, never is too much. That's simple, every day my heart is bigger and bigger. Is that bad? No. Dapače. <3
A da.
Engliš strašan. Ajeeee učit.!
ok
<3
