"...u očima ti vidim želju za zagrljajom, za razgovorom, no zašto si uvijek zatvorena..?"

Dosada izvire iz mene, jedna velika dosada.
Ne znam stvarno šta da radim više, užas, stvarno užas. Toliko mi je više i neta preko glave, msn-a. Stvarno ne znam što mi je. Sve mi je tako nekak.. Kao da se topi.
I tako ne znam. Napokon mi u školi bolje krenulo, pod to "bolje" mislim na jedinu peticu u u zadnja tri do četiri tjedna. To je bolje. A vidjet ćemo kako će dalje... Sve se bojim da znam kako će dalje...
Hm, danas ode on na dva dana. Čak ga dva dana neće biti, a kao da ga neće biti tri godine. A Bože moj, žasu. Stvarno žasu.
I sad bi kao sutra trebala ići na "kavu". Iskreno, ne da mi se ni to. Radije bi doma ležala i spavala, bila na netu, i odmarala. Jer sam toliko umorna, toliko me boli ovo sranje da mi se stvarno više ništa ne da. Samo bi legla i spavala. I tako bi spavala dok ne bi došla bolja vremena. U zadnje vrijeme mi svaki i najmanji osmijeh toliko znači, ali u zadnje vrijeme sve više osmijeha je lažno. Sve postaje još veće pretvaranje, nažalost. I stvarno onda kad ti čovjek tek kasnije onako dođe i kaže što je mislio, što misli, i što će misliti, misliš si: Eh, kako nisam to samo kužila.
Eh onda je kasno. Onda je sranje.
Ma ne znam ni što pišem više, nak. Veselim se malim stvarima, ne veselim se više onom čem sam se prije. Hm.. Ne znam. Već mi fali. A Bože, luda sam. I Dinamo nije uspio zabiti nijedan jedini gol. Ma bravo, bravo. Ostala bez teksta. Ne žalim znati što to smrdi kod mene trenutno. Uopće ne želim, jer je odvratno. I moram si sad pustiti neku pjesmu. Užas, ne znam kad mi je zadnji put bilo ovako dosadno!. Stvarno ne pamtim to.
Ali sutra košarica. Je. Bar nešto da se ispucam, i izbacim svu energiju iz sebe, bar me manje boli dok se krećem ko kreten, bar zaboravim na to.
Eh kad bi još samo jednom sad došao na net, samo da ga pozdravim.
Ona je otišla s neta, pitala me koji mi je vrag. Ne kužim.
I dobro da sam opet pustila istu pjesmu koju slušam od jutra od kad sam se digla.
U k, sutra se moram dići u pol devet.! Na koju foru.
Ma............¤¤¤¤¤
Što. Bez nekog cilja. Bez nekog cilja. Bez neke potrebe. Bez ikakvog smisla.
Sve je tako nekako... Ajde da više taj period prođe, Bože, molim te.