Bešpelj
subota, 22.03.2008.
Uskrs u Bešpelju
Uskrs, uz Božić, predstavljao je najvažniji dan u godini.
Cijeli tjedan prije Uskrsa trajale su pripreme za taj veliki dan.
Sve se temeljito čistilo. Zidovi su se farbali jer se cijelu zimu ložilo pa su bili žuti. 
Subotom, dan prije Uskrsa, mama bi ispekla uskršnji kruh, koji smo onda mi klinci nosili u crkvu posvetiti, jer su odrasli imali pune ruke posla.
Nije to bio običan kruh-ne znam točne sastojke- ali je bio žut od jaja i bio je sladak.
Na sam Uskrs smo jeli taj kruh. Mama bi nas probudila rano. Nismo smjeli ništa jesti prije toga kruha.
Svi bi se skupili, oprali ruke, pomolili se i narezali tog posvećenog kruha-malo...tek, toliko da svatko od nas pojede zalogaj, dva.
Poslije toga smo mogli pojesti doručak-obično kajganu.
Kruha smo zatim davali i svim životinjama koje smo imali -kravi, svinjama, kokošima.
Taj ritual jedenja posvećenog kruha ponavljao se i na uskršnji ponedjeljak i na Mladi Uskrs.
Jaja smo farbali korom od crvenog luka. Da bi bili šareni stavljali smo na njih gumice, pa kad su se skuhali gumice su ostavljale trag na jajima. Ponekad smo stavljali listiće djeteline ili nekih drugih biljaka na jaja te ih "obukli" u ženske čarape.
Znam da smo ponekad farbali jaja u žuto pomoću nekog drveta, ali ne znam koje je drvo bilo u pitanju.
Na Uskrs smo svi išli u crkvu. Za nas klince je misa bila ranije. Sa sobom smo nosili i jaja, pa smo se nakon mise s tim jajima tucali (kad smo bili klinci ovo je bila sasvim obična sintagma !!!)
Onaj čije jaje nije puklo, imao je pravo dobiti i ono jaje koje se razbilo. Tako se znalo desiti da odeš s jednim jajetom, a vratiš se s cijelim tucetom.
Nakon svečanog ručka, svi bi se iz sela okupili u jednoj kući i nastavljali sa slavljem do navečer.
SVIMA ŽELIM SRETAN USKRS !!!
