smisleni paradoks

Gledaš me, gledam te

Kad s nekim odem na kavu najviše me živcira stalno komentiranje ljudi koji prolaze. Ajme vidi onu izblajhanu, pogle kako se ona ženska obukla, vidi onog tipa, pravi metro seksualac... I ja znam biti takva, ali neki ljudi stvarno pretjeruju. Najluđe mi je kad kažu da ne mogu proći kraj nekog kafića jer, kad vide kakvi se ljudi tamo skupljaju, slabo im dođe. I tako šminkeri pričaju protiv metalaca, pankera i sl. a oni opet protiv šminkera... Pa na kraju sve dođe na isto.
Prođem đir po gradu, a kafići non-stop puni, ljudi side i samo gledaju tko prolazi. Nema veze je li subota, nedilja ili radni dan. Pa što oni ne bi tribali biti na poslu, u školi ili već negdi? I meni je gušt poći na piće, ali nisu mi jasni ljudi koji stalno vise po kavama. Kako im nakon nekog vrimena ne dosadi?! Zašto život svesti samo na kave i ogovaranja?! Nekad mi se stvarno zgade i najrađe bi se potpuno isključila iz društva, ali eto, to nije prihvatljivo ponašanje pa ću ostati dobra curica, smješiti se na glupe komentare i prešutiti stvari koje mi smetaju...

M