Sjećanja jedna gejše (maškare)
Maškare su mi uvik bile drage. najviše kad bi išla po kućama i "zaradila" nešto voća, koje jaje, a uz malo sriće i lovu za pizzu. sad mi je super kad maske imaju neku poruku, npr. kaljski auto maskiran u trajekt firme "štrajkolinija".
doživljavam ih ka' novine naroda-kad svi imaju pravo reći ono što stvarno misle. govore neki i kad nisu maškare, ali uz originalnu masku ljudi će lakše čuti poruku. čak mi se čini da na maškare ne stavljamo maske nego ih skidamo-sve one pristojne, nasmješene, pomalo licemjerne maske koje koristimo u komunikaciji svaki dan. na maškare ne moraš popričati s nekim tko ti inače ide na živce, možeš uletiti kome oćeš i ne moraš se bojati da će te sutra drukčije gledati ako ulet propadne, možeš se razbacati na pismu koja ti se sviđa...
ma možemo sve to i bez maski, ali je lakše kad te ljudi ne prepoznaju jer te ne osuđuju, a i očekuje se da na maškare svi budu malo luđi. možda nam ne bi škodilo malo više iskrenosti i inače u životu, jer da smo iskreni, maškare ne bi bile potrebne i ne bi postale tradicija. ali istina je ta koja najviše boli i iskrenost nekad napravi više štete nego koristi. ali zato bar jednom godišnje možemo bez straha reći ono što stvarno mislimo
M
|
