|
Post je kratak.Ali Jade je ubačena.Možda vam nešto nije jasno.Ili glupo.Uglavnom..Sve će se razbistriti.I obećavam da će sledeći post biti veseo.
Nešto sitno,hladno i vlažno,kanulo mi je na naizgled,topao obraz.Probudilo me je iz sna.Nisam želela da otvorim oči.
A zatim se to ponovilo.Ponovo mi je nešto kanulo i opet.
-Ne...-prošaptala sam i otvorila oči.
Od beline sam ih odmah zatvorila.Hladnoća ih je naježila,uplašila.No,tada sam tek osetila da sam cela mokra.Ustala sam u sedeći položaj.
~Mora da sam zaspala~,pomislila sam sneno.Sedela sam na klupi ispod drveta u drovištu kuće Cellphonovih.Ako se ovo čudo i može nazvati kućom.
Bila je ogromna.Ustala sam sa klupe.Pogledala sam oko sebe.Sneg je napadao do članaka.Nasmešila sam se,volela sam sneg.Ali sam bila mokra i umorna,pa sam krenula ka kući.Bila sam toplo obučena u mamin stari kaput,traperice i jako topao džemper, ali me je nešto izjedalo,kao da sam u hladnjači.I bila sam mokra.
Razlog nisam znala.Stresla sam se.
-Vaaneessaa!-dozivao me je poznati glas.
-Troy!
Troy je dolazio za mnom,krećući se brže,kako bi me stigao.Bled osmeh ocrtavao mu se na licu,a izgledao je prilično lepo.
Zastala sam kako bi ga sačekala.Zagrlio me je preko ramena i nastavio sa mnom do kuće.
-Kako si provela dan?-upitao me je-Ja sam švrljao po dućanima, išao po kafanama...Zabavio sam se.
Pocrvenela sam.Šutila sam, dok sam čekala da on nešto progovori. Nisam želela da zna da sam prespavala celo poslepodne,i da sad, se ne vraćam iz šume, ili prijateljice. Već sa one klupe na kojoj me je i ostavio.
-Nije bilo loše.-rekla sam naposletku, ne gledajući ga.
-Mhm-promrmljao je.
Otvorili smo teška vrata i ušli u topli dom. Izgledalo je pusto, ali gostoprimljivo. I toplo.
-Idem ja u kupaonicu-promrmljala sam i pojurila ka glavnom stepeništu.
Popela sam se uza stepenice trčući, nisam želela suvišna pitanja, pa čak ni od Troya. Ušla sam u svoju sobu i skinula težak kaput sa sebe.Legla sam na krevet i zatvorila oči,ponovno.Samo,ovaj put sam razmišljala.Šta ja to pravim od života?Jedna hladna suza mi je procurila niz obraz.Šmrknula sam.Nedostajao mi je stari dom.Ova kuća je bila prevelika,pretopla..Ali nije bila moja.Moja kuća nikada neće biti...nadoknađena.Nisam se čula ni sa jednom prijateljicom od kako sam ovde.Nedostaju mi..puno.
Nedostaje mi Hogwarts.Već sam sedam dana bez njega..ali kao da nisam godinu.Cellphonove ne viđam.Stalno su u Ministarstvu.Kažu, imaju i previše posla. Dođu uveče, kasno, i kada sam u krevetu do prozora, vidim ih kako obasjani mesečinom doleću na svojim metlama u kuću.Dane provodim jednostavno.U kući i van nje.
Sada kada pada sneg...
-Nemoj plakati.
Pogledala sam u pravcu dolaska glasa.Bio je lep,blag, ženski glas, poput mog. Uhvatila sam štapić čvršće,sada je bio uperen u pravcu mog ormara,odakle je glas i dolazio.Iz ormara je izašla..ja.Vrištala sam.I ona je vrištala.A zatim je prekinula,i pokazala mi da ćutim.Ustala sam sa kreveta,i prekinula da vrištim.Štapić sam držala uperen u nju i dalje.Bila sam spremna da je ureknem.Pogledala sam je bolje.Bila je niža od mene,tanja,ali..imala je Lanine oči.Iste kao Lanine.
-Ko..ko si ti?-nesigurno sam upitala odaljavajući se od nje.
-Predlažem da spustiš štapić-rekla je smireno-ne žeeliim da se borim sa sestrom.
Ostala sam zabezeknuta.Ah,Troy.Ponovo ti i tvoja metarmofoza.Ili kako se već kaže.Spustila sam štapić.
-Dakle?-zahtevala sam odgovor.
-Jade.Tako me zovu. Inače Jade MaxMontas.-rekla je smireno prilazeći mi.
Na ovo "MaxMontas" sam se trgnula.Kakva je ovo...budalaština?!
Sela je na moj krevet i pogladila Clariss koja je stajala na krevetu.Ona je samo huknula.
-Sedi.Ispričaću ti sve.
Prišla sam krevetu,i sela.Pogledala sam njene oči.Opet.Bile su prelepe.
-Da?-upitala sam,praveći se smirena.Iako sam trnula od straha.
-Predlažem da pročitaš-rekla je uvlačeći ruku u džep-ovo pismo.
Pisalo je moje ime na poleđini.Pogledala sam prvo u Jade,a zatim ga uzela iz njene ruke.Žurno sam ga otvorila i stala čitati.
Vanessa,
Znam da ne očekuješ da ti ovo pišem.I ja sam bila zapanjena,no Jade je tvoja blizanka.Ni sami ne znamo odkuda je, ni kako to sad, sve u svemu..To je istina.
Volim te,i budi hrabra.
Lana
P.S.Možda ću već biti mrtva kada ovo čitaš,šaljem ti..zaštitnicu.
Zaklopila sam pismo teško dišući.Pogledala sam u Jade.Ličile smo skroz.Osim očiju.Imala je Lanine,lepe,mirne oči.
Pogledala me je.Zatim me je zagrlila.
-Toliko godina...-promrmljala je.
Zagrlila sam je.A zatim...Pojavilo se 45254653 pitanja u mojoj glavi.
-Kako znaš gde sam?Kako si došla dovde?-upitala sam.
Bila sam zbunjana.Nasmejala se,a zatim progovorila:
-Dumb.On mi je sve ispričao.Ni ja nisam znala..Živela sam sa roditeljima..Koji to nisu bili.
Klimnula sam glavom.
-Ideš li na Hog?-bilo je sledeće pitanje.
-Ne.Ja sam iz bezijačke porodice.Ali sam veštica.Znaš,ono pismo nije nikada stiglo do mene.
Klimnula sam glavom.
-Kako ti je Lana dostavila pismo?I...šta je ovo na kraju?-upitala sam pogledavajući ponovo na pismo.
Uzdahnula je.
-Vanessa...Žao mi je.To je istina.Ona je mrtva.A ja sam ti zaštitnica.
|
