'Cause, it's my life.

-De se opusti-gurnula me je Anna Gryffindor u rebra dok smo hitale ka kočijama.
Violet,Anna Gryffindor i ja smo se jedine vraćale nazad.Za praznike.Svi su ostajali u zamku.
-Ja sam savršeno..-počela sam,Troy mi je mahao iz manje grupe dječaka.Nasmešila sam mu se.-..opuštena.

Violet je zakolutala očima.Anna se nasmejala,a zatim rekla:

-Vane,nešto se čudno dešava,a da mi ne znamo?

Nisam znala odakle joj ovo.Ništa se nije čudno dešavalo.Zar ne?

*Ne,ništa.Osim toga da se otac mog deteta,dobro i moja jedina ljubav,zabavlja sa nekom levom,za koju nisam ni sigurna ko je!*.No,nije me samo to mučilo.Nova kuća,nova porodica..Sve je to čudno za mene.Ma koliko njihove misli bile dobre,ma koliko njihove namere bile pozitivne.Osećala sam se nelagodno.

-Ne znam o čemu govoriš.-rekla sam.

Stigle smo na mesto gde su kočije kretale.

-Čudno je otići odavde.-rekla je Anna Gryffindor.

Popele smo se na kočiju.Violet,Anna i ja,u jednoj kočiji.

-Dakako.-rekla sam,bacajući poslednji pogled pred put na ovu plemenitu građevinu.

-Jedva čekam da stignem doma.-rekla je Violet.

-Zašto?-upitala ju je Anna.

Kočija je uz trzaj krenula.Zavrtelo mi se u glavi.Uhvatila sam se za glavu.Bol je nestao.

-Želim vidjeti porodicu.-rekla je gotovo nečujno.

Anna je izvadila strip "Mike" iz ranca.Otvorila ga je,i počela čitati.

-I ja.Nedostaju mi-prozborila je usput.

Moj pogled,za razliku od Anninog,nije skrenuo sa Violet.Gledala sam njeno lice,proučavajući ga.Jedna suza sklizila je niz njeno lice.Zatim druga,treća,peta.Podigla je rukui pobrisala ih.Anna je napokon shvatila da nešto nije u redu.

-Vio!?-upitala je.

Vio koja je sedela preko puta mene i Anne,je..plakala.

-Što je sa tobom?-upitala ju je Anna.Prešla je na sedište do Violetinog i zagrlila je.

-Moji..Moji roditelji.-govorila je kroz suze.

-Što je sa njima?-upitala sam ja,ovoga puta.

-Oni,oni..su bolesni.

Izmigoljila se iz Anninih ruku.Anna je pokušala ponovo da je zagrli,ali sam joj ja pokazala da to ne radi.Nije u redu.Anna se vratila na svoje mesto.

-Još malo pa smo stigle u Hogsmead.-rekla sam.

Doista,kočije su usporile i stale.To je bio znak da učenici treba da krenu ka Hogwarts Expressu koji će ih odvesti njihovim kućama.Anna je izašla prva,i čekala nas dole.

-Anna,idi i zauzmi nam jedan kupe.Može?-preporučila sam.

-Ako baš moram..-promrmljala je,ali sam je čula.

Napravila sam "puppy face" i ona je otišla.Ostala sam tamo sama sa Violet.

-Možeš li?-upitala sam.

Šutila je.Čula sam je u potaji kako jeca,ali nisam htela da to naglašavam.

-Kako..kako sam bila tako glupa?-upitala se.

Sela sam nazad na sedište.

-Nisi glupa!-zastenjala sam-Ali,ako ne izađemo,nećemo otići za London.Odnosno…Ma daj!Polazi!

-Vane,ne razumeš…

Nisam je slušala.Povukla sam je za jaknu,za rukav.Ustala je.Iskočile smo iz kočije i krenule ka Hogwrts Expressu.

-Požuri!-siktala sam.

Svi su već bili unutra,a vlak je pištao,što je značilo da polazi.Bez nas.

Potrčale smo,ali nismo bile dovoljno brze.Krenuo je.

Nisam odustajala,ma koliko sam bila spora,trčala sam.Uspela sam.Uhvatila sam se za držaljku i popela sam se na stepenik.Violet za mnom.

-To je bilo gusto-rekla je.

Vlak je počeo da ubrzava.Otvorile smo vrata i utrčale u vlak.

Mnogi učenici se nisu smestili.U hodniku je bila velika gužva.Pogledom smo tražile Annu,zavirivale u kupee,ali nje nije bilo.Naposletku,našle smo je u kuponu sa još jednom curom.Otvorile smo vrata i zavalile se u dva slobodna sedišta preko puta Anne i dotične cure,koja je izgledala nezainteresovano našim ulaskom.

-Cure,pa di ste?-upitala nas je Anna.

-Jurile smo vlak,zbog dotične-rekla sam.

Bila sam sva znojna.Umorila sam se,teško sam disala.Anna je klimnula glavom.

-Ovo je Shamicca,iz Revenclawa.-pokazala je na curu.

Klimnule smo glavom.Pogledala sam u Annu,koja je usnama oblikovala:*nije-bilo-slobodnih-kupea*.Nasmešila sam joj se,a zatim pogledala u Violet.Nije bila u boljem stanju.Izgledala je kao da je dobila poljubac dementora.Kao da nikada više neće biti srećna.

-Oraspoloži sada nju!-dobacila sam Anni.

Violet me je prostrelila pogledom.Izbeljila sam joj se.O,Bože,baš sam bila srećna.Zašto?Razlog je zaista nepotreban.Možda i nije postojao.Ali sam bila srećna.Shamicca je progovorila:

-Ti si Vanessa?Gryffindor?-upitala me je.

Nezainteresovano sam klimnula glavom.

-Aha.Harry mi je pričao o tebi…I bebi-dodala je gledajući u moj "vitak" stomak.

Uspravila sam se u mestu.Pogledala sam je zainteresovano,i upitala je san e poverenjem:

-Ti si nova?Ha?

Ona je klimnula,smešeći se ponosno.

-Aha..Da,ali ja sam mu bila prva u krevetu.-rekla sam pakosno.

-Pa šta?-upitala je.Izgledala je iznervirano.

-Kladim se da nikada niste ni spavali.-rekla sam.

-Nismo,nije tvoj problem.

-Jeste.On nikada ne bi spavao sa takvom.

-Ha,ha.Misliš da je sa tobom bio zadovoljan?

-Naravno.-rekla sam.

Prekrstila je ruke,i fiksirala me pogledom.Ja sam joj se izbeljila.

Odjednom,postala sam još srećnija.Harry me još nije izneverio,mislila sam.

Shamicca je užasna..Baš ima ukusa.Možda je hteo samo da se opusti?Da me načini ljubomornom?E pa,nije mu uspelo.Osećam se divno.

Ups,zaboravila sam na Annu i Violet.One su sve to čule.Zaboga,ne.

-Errrm..Vanessa?-upitala me je Anna.

-Ja..paa…-počela sam da razvlačim.

-Zašto mi ne znamo da za ovo?-uitala je Vio.

-Za koje?Pa znate da sam spavala sa njim.

Violet je zakolutala očima.Anna me je samo zabrinuto gledala.

-Dobro.Izvinite.-naposletku sam dodala.
***
Izašla sam iz vlaka,zajedno sa Annom mi Violet.

-Žao mi je zbog svega,cure.-rekla sam.

Samo su se nasmejale.Zagrlile smo se sve tri.

-Vio,nadam se da će se sredti sve.Pišite mi.-dodala sam.

-Vane…Budi hrabra.Želimo ti sve najbolje,zaista.

Anna je zaplakala.Zatim smo i Vio i ja.

-Tako sam srećna što vas imam.-rekla je Vio,

-Govorite kao da se zadnji put viđamo-rekla je Anna.

Zagrlile smo se još jednom.

-Idem ja sada.-rekla sam.

Mahnula sam im,i okrenula se,i krenula ka izlazu iz perona.Ali to nije bilo potrebno.

-Oj,Vane!-viknuo je Troy.

-Heej!-rekla sam.Pohitala sam ka njemu.Stajao je pored nekih ljudi.Osmotirla sam bolje.Bili su to oni.Cellphonovi.

-Mr. i Mrs. Cellphone!-viknula sam.

Mrs. C. je potrčala ka meni i čvrsto me zagrlila.Uzvratila sam zagrljaj.

-Vanessa,tako,tako smo brinuli!-rekla je naposletku.

Rukovala sam se sa Mr.Cellphone.Nasmešio se,i rekao:

-Jedva smo čekali da te vidimo!

-I ja vas.

Troy me je zagrlio ispod struka.Osetila sam kako mi žmarci prolaze kros telo.

Bilo je mirno veče na Hogwartsu.Hodnici su bili poluprazni,svi učenici su bili u svojim sobama,pakovali su se.Sutra je bilo vreme kada treba da pođu nazad svojim domovima za Božićne praznike.
-Gde mi je uska haljina?Ona koju sam kupila prošlog leta!!Mama će me ubiti!-vrištala je Anna G. Dovoljno glasno da ju je mogla i cela Irska čuti.
-Anna,da li si pogledala u svom koferu možda?-upitala ju je Violet,sa ogromnom dozom ironije.
Niko nije bio raspoložen za pričanje,normalno pričanje.
Spakovala sam sve sitnice u svoj kofer.Dvoumila sam se oko odlaska kod Cellphonovih.Možda bi bolje bilo da sam ostala na Hogwartsu,koji je sada bio jedini moj dom.Ali,na kraju,uz Victoriino nagovaranje,ipak sam krenula k gospođi i gospodinu Cellphone.
...Biće nam drago da te primimo!...,napisali su,kada sam im javila da ću ostati kod njih za praznike.Dobro,možda je i to pobolji izbor,mislila sam.
-Cure,da li bi vam smetalo da izađem malo,da se prošetam?-upitala sam,navlačeći jaknu preko bluze-Ja sam se spakovala.
Sve četiri su pogledale u mene.
-Zar već?-histerično me je upitala Anna-Ja nisam ni do pola stigla!!
Nasmejala sam se,i krenula prema vratima.Sišla sam u prepun dnevni boravak.Ovoga puta mi nije prijala gužva,pa sam izašla u prazne hodnike,kako bi se,po poslednji put u ovoj godini,prošetala ovuda.
-Hogworts,mili moj Hogwarts!!!-pevušila sam.
Hodala sam odsutno,gledala portrete,osećala sam se kao da mi je ovo poslednji dan!!Bila sam srećna i razdragana..
-Vanessa.Stani.Nemoj da ideš.-rekao je dečak sa crnom,kratkom kosom i naočarama.
Osmotrila sam ga bolje.A zatim mu prišla.
-Haj,Harry.-rekla sam.-Koju si fufu danas silovao?
Spustio je pogled.I ja sam osećala njegovu nelagodnost.Raširila sam usne u vedar osmeh.
-Anna mi je rekla da si trudna-rekao je.
Odjednom,osmeh je nestao.Bila sam na ivici plača.Zagrizla sam usnu.
-I..Šta ja tu sad mogu?-pokušavala sam da zvučim što prirodnije moguće.
Podigao je pogled.Pogledao me je pravo u oči.
-Žao mi je...stvarno.
Nasmešila sam se od muke.
-Žao je i meni..Ali nikada ništa neće biti kao pre.-rekla sam.
Okrenula sam se i pokušala da odem.
-Ne dozvoli Vanessa,ne dozvoli.Da dete ima istu sudbinu kao i njegov otac.
Ne dozvoli da nema lepu budućnost.Ne dozvoli da ga progone mračni čarobnjaci.Ne dozvoli.To je sve.Ti znaš da ću tebe i bebu uvek voleti.Sada idem.-rekao je i krenuo u suprotnom smeru.
Stajala sam u mestu.Jedna hladna suza izmakla se mojoj kontroli.Kako sam mogla da verujem da je stoka?Ima nešto u njemu..Ne mogu da mu dozvolim da ode.
-Stani Harry!Shvatila sam!Nemoj da ideš!
Viknula sam za njim.Nije se video u tami,nije ga bilo..
Odjednom:
-Vanessa.
Okrenuo se.Bio je to on.
-Imala si me uvek,i ti to znaš.Zaljubila si se u onog fosila Troya.Znam šta će biti kad odeš k njemu.
-Ne Harry ne!-vikala sam,ali nije slušao.
-Žao mi je za sve,ja idem.
Bio je jedno 50 metara udaljen od mene.Imao je veće šanse da ode no ikada.Potrčala sam za njim.Prekasno je,znala sam.
Trčala sam sve brže i brže...Ali sam se saplela i pala.
-Jaoj-tupo sam izustila i slika je predamnom isparila.
Jutarnje sunce se probijalo u prostoriju u kojoj sam mirno spavala.
Otvorila sam oči,i prepoznala prostoriju u kojoj sam neretko boravila,moja spavaonica.Cure okolo su spavale...Osim jedne.Hermione je sedela na rubu mog kreveta i čitala neku knjigu.
-Hermione..šta..-pitala sam.
-Vane!Probudila si se!-rekla je glasnim šapatom-bila si u nesvesti.
-Gde je Harry?-upitala sam.Nisam želela da znam ništa.
- Ko?Harry Potter..on..-mucala je.
-Gde,govori!-užurbano sam ustajala iz kreveta,i svlačila spavaćicu.
-On..on je u spavaonici.Što pitaš?-upitala je spuštajući knjigu na moj krevet.
-Onako.Još malo pa krećemo,zar ne?-već sam navlačila duks.
-Da,kud juriš?Snape je rekao da ti dreba dosta mirovanja...
-Ko?-upitala sam začuđeno dok sam svezivala pertle na mojim starkama.
-Snape.On te je doveo.
Zastala sam malo u čudu.Zatim sam odjurila do vrata spavaonice i izjurila uz:
-Probudi ove!Još malo pa krećemo!
I nestala.Izkliznula sam na stepenice sudarvši se sa jednom ufuranom sedmakinjom.
-Debela,pazi kud ideš!
-Jebi se,kurvo,da te ne odalamim po njušci!-dobacila sam joj nastavljajući.
Uspela sam se brzo uza stepenice.Ušla sam u dečačku spavaonicu.Svi su spavali.Ron je glasno hrkao,dok se iz pravca Dinovog kreveta čulo tiho hroptanje.Harryjev krevet je bio odmah naspram prozora.Tiho sam došla do njega i odškrinula zavesu.Sela sam na krevet i gledala ga.Posmatrala sam.Posmatrala sam njegov ožiljak.Posmatrala sam ga kao da mi je poslednji dan.Znala sam.Volela sam ga,više od svega.Dugo sam te emocije skrivala od same sebe.Poljubila sam ga u obraz i pogladila po kosi.
-Šta..-upitao je.
-Ššššš..Probudićeš ostale.
Pogledao me je,a zatim se protegao da uzme naočari.Uzdigao se u krevetu.
-Vanessa..šta ti..
-Pogrešila sam.Nisi ti.Ja sam.Načinila sam te ljubomornim,a ti si bio spreman na sve.
-Vanessa,ja..Nemam opravdanja.Mislim da grešiš.Uništi ću ti život Vanessa..On..
-On?Pusti sad njega..
Rekla sam i poljubila ga.Nećkao se,ali je na kraju prihvatio poljubac.
Ljubili smo se,i ljubili.Na kraju,ja sam prestala.
-Harry,izvini..Ja..sad miram da idem.-rekla sam i ustala sam sa kreveta.
-Vanessa.Ti ne znaš.Ja..žao mi je.
Okrenula sam se i pogledala ga upitno.
-Da?Šta ne znam?
Pogledao je u pravcu svojih stopala...
-Ja..Ja sam našao drugu.Imam drugu devojku,Vanessa.
I ponovo.Jurila sam,trčala u mraku za njim.Dozivala sam ga..Ali me nije čuo.On je otišao,zauvek nestao.
Zauvek nestao u tami.