'Cause, it's my life.

-Da li si dobro?-upitala me je Anna P. odmjeravajući me ozbiljnim pogledom.
Prekorno bi je pogledala,a onda nastavila bržim korakom do knjižnice.Sjela sam za prazan sto,i počela raditi zadaću.Bilo mi je teško skoncentrirati se na teško gradivo.Trljala sam oči,hvatala se za glavu,i štipala ruku.Sve jedno,nisam se mogla skoncentrirati.Bilo je teško.Oko mene je vladala tišina,svi su se udubili u čitanje,neki su se udubili u rađenje zadaće,neki tiho šaputali,samo sam ja gledala u prazno.Prostrelio me je bol.Jak oštar bol.Osjećao mi se u cijelom tijelu.Vrat mi je bio u grču.Nisam se mogla pomaknuti.Srećom..Nestao je.Očigledno..Nije imalo ništa od sjedenja u prašnjavoj knjižnici.Ustala sam i bijesno spakovala knjige u torbu.Brzim korakom sam se zaputila ka dnevnom boravku.Bilo bi lijepo kada bi tamo stigla da nisam čula glas iza sebe.
-Vanessa!-čulo se.
Uzdahnula sam,a zatim sam se okrenula.Anna Potter je trčala ka meni.Stala sam i glijedala odsutno u njenom pravcu.
-Da?-upitala sam kada mi se dovoljno približila da bi mogla čuti moj promukli,umrli glas.
-Šta ti je sa glasom!?Ma dobro..Čekaj!Gle..Večeras obavezno dođi u onu napuštenu učionicu na 7.-mom??Hoćeš li?Svi dolaze iz ekipe!Nemamo puno da učimo..A i odavno nismo pričale..Pa hoćeš li?
Bila je napadna.Videlo se da joj je stalo da dođem.Iskreno ranije sam volela takva okupljanja.Bile bismo tu sve.Sve smo se smijale uz pivoslac i plamenoviski.Sada je bilo drugačije.Ali ipak.Ne smijem zaboraviti na svoje prijateljice.Pa zato:
-Biću tamo..U koliko sati?Sa obzirom da je već noć...-rekla sam sa lažnim osmijehom i glasom uzbušenja.
-Um..Dođi za pol sata!Čekaćemo te.-rekla je i okrenula se-izvini sada...Moram da ukradem plamenoviski!
Rekla je i isparila.
Gledala sam nekoliko sekundi u njenom pravcu,a onda se okrenula ka Gryffindorskoj kuli i zaputila se tamo.
Dnevni boravak je bio pun,bilo je zagušljivo.I neprijatno za boravak.Što se mene tiče,bilo je i previše zagušljivo.Angelina mi je prišla sa ljutitim izrazom lica:
-Ama gde si ti??Nema te na treninzima!
-Sorry.Nemam vremena.Moram da učim.Sledeći put me očekuj...Okej!???
-Um.Okej-rekla je posle pauze razmišljanja-valjda.
Nastavila sam ka ženskim spavaonicama.I ušla u našu.
Bio je nered.Tamo sam zatekla Hermionu koja je pevušila za sebe.
-Ćao Vanessa-pogubljeno je prozborila.
Ležala je na krevetu,i držala neku roznu ceduljicu u rukama i zamišljeno buljila u nju.
-Šta ti je to?-upitala sam je.
-Ideš li večeras u našu odaju?-odbijala je da odgovori.
-Hm...Bojim se da sam te prva pitala.
Spustila sam torbu pored kreveta.Svezala sam kosu u rep,a zatim se naslonila na jastuk i zagledala se u prozor,koji je bio otvoren,itako da je kiša,koja je lila,upadala u spavaonicu.
-Ma ništa.-naposletku je odgovorila-nego šta je sa tobom ovih dana?
-Ništa.Samo me malo boli stomak,i imam..hm...vrtoglavicu.-rekla sam hladno.
-Mislim da ti osjećaš nešto prema Harryju.I dalje.To se vidi.-pogledala me je i nasmejala se.
Protrljala sam oči.Ona nije znala.Niko nije znao...Ali će pre ili kasnije saznati.
-Osjećam..U pravu si.Osjećam veliku....-počela sam.
Hermione se pridigla iz ležećeg položaja.Uzbuđeno me je pogledala i uzviknula:
-Ama pričaj!
-Osjećam-razmišljala sam-veeliku MRŽNJU!
Pogledala me je razočarano.Nisam imala vremena za njene gluposti.Setila sam se da sam objećala da ču napisati Mrs Cellphone kako je u školi.Iako je to velika dosada morala sam to da uradim.Nije išlo.
-Šta radiš sada?-upitala me je ona.
-Pišem pismo.-odgovorila sam.
-Čaba ti to sada..-i dodala-divim ti se.
Zastala sam u žvrljanju i traćenju pergamenta i zbunjeno je pogledala.Zašto bi se ko meni divio?Ja sam obična..cura.Koju svi maltretiraju.Svi.
-Zašto me tako gledaš??
Udarila sam se rukom po glavi.
-O moj Bože!-uzviknula je gledajući na sat-već je 22.13h!Moram se naći sa Troyem!!
-Samo ti idi...-dodala sam za njom kada je izlazila iz spavaonice.
Ustala sam.Bacila sam pergament i pero u stranu,mastilo se oborilo i palo,ali nisam obraćala pažnju.Pogledala sam se u veliko ogledalo koje je stojalo pored otvorenog prozora.Nisam mogla da verujem u ono što vidim.Crnina mi je ružno stojala.Lice mi je bilo otečeno,a najviše što me je nerviralo jeste što sam se ugojila bar 3 kg.Jela sam kao stoka.Nisam stajala...Protrljala sam čelo...
****************
Izašla sam iz spavaonice u točno 22:45h,i žurila ka sedmom spratu gde su me prijateljice čekale.Dolje su sedeli i pričali Ron,Potter i još tri tipa koja nisam ni poznavala.Kada sam ja sišla,nastala je neprijatna tišina.Zatim se jedan od njih dvojice okrenuo i doviknuo mi:
-MaxMontasova..Upravo slušamo šta si dopustila da ti Potter radi...
Ron je pocrveneo i pognuo glavu dolje.Na ove reči sam zastala.Okrenula se ka njima.Potter se zlobno smejao.Ovaj drugi se smejao na glas.A ovaj koji mi je rekao mi je polako prilazio.Skupila sam oči i gledala ka njemu.Stao je neposredno ispred mene.Tip je bio sladak,ali i drzak.Odvratan.
-Ja sam Chad.Drago mi je,idem na 7. godinu.
Pogledala sam ga u oči.
-Ja sam Vanessa-zastala sam-i nije mi drago.Još jedna budala u mom životu.
Okrenula sam se ka izlazu.Ali tip mi nije dao da idem.Privukao me je k sebi i prošaputao:
-Potter mi je dozvolio da te pozajmim-odmerio me je-kaže da si dobra..
Srtpljenje je nestalo.Zamahnula sam rukim i udarilaga pesnicom.Nasmejala sam se.
Pao je na pod.Držao se za nos.Preskočila sam ga i krenula ka stolu gde su se ona dvojica kesila.
-Nije lepo smijati se tuđoj nesreći!-rekla sam Potteru,a zatim mu lupila šamar.Ostala mu je crvena moja šaka na licu.
Okrebula sam se ka ovom drugom i šutnula ga u..hm...Previjao se od bolova.Prišl sam Ronu.Poljubila ga u obraz:
-Pozdravila te je Anna-rekla sam.
Nasmijala sam se.
I izašla iz groznog ogavnog boravka ostavljajući tri skota da se previjaju od bolova..
*******************
-Hej!-rekla sam ulazeći u učionicu.
-Evo je druga zakasnila Potterka.-doviknula mi je Violet.
Prekorno sam je pogledala,a zatim odmerila one druge koje su se smijale.Anna Potter ih je ignorisala i doviknula:
-Sestro uzmi i popij neš.Bezveze sam ja zavodila Fliky-Flikyja,ružnog domara da se vi ne poslužite!
Smeh je postajao još jači.Ja se nisam smejala.Na to je Violet dodala:
-Nešto si ljuta,a Potterka?
-Prvo ne moj me zvati Potterka Vallenttina!-viknula sam joj.
Nastao je tajac.Neprijatna tišina se osjećala u vazduhu.Hermione je drmala Violet,ali ova nije obraćala pažnju na to.Ustala je sa stolice,koja je pala.Slijedila sam njen primer.Stajale smo jedna naspram druge bijesno se gledajući.
-NIKO MENE NE SMIJE ZVATI VALLENTTINA!-uzviknula je.
-E VIDIŠ!NI MENE POTTERKA!-vratila sam joj.
Ostale cure su vrisnule.Victoria i Anna G. su prekrile oči.Hermione je pokušavala da nas odvoji,ali nije bilo sile.
Violet je bacila neku čin na Hermionu,koja je smotano pala na leđa.
Uradila sam isto teška srca na Victorii.
Violet je pogledala u njenom pravcu ,a zatim bacila neku čin na mene.Anna Potter koja je pokušavala da nas razdvoji,pogodila ju je Violetina čin.Bijesno sam gledala u nju.I ona u mene.
-AVADA KEDAVRA!-viknula sam.
Violet je pala.Ne pomično je ležala dolje.Cure koje nisu bile onesviješćene našim kletvama su vrisnule.Pokleknula sam.
..........