|
Večeras svet je ostao bez jedne cure.Baz njene duše.Bez njenog srca.Njen život je mrtav.Jer,nikada ona neće videti svoje roditelje.Nosila je teret.Teret koji je boleo.Bio je težak...jednostavno nije mogla dalje.
Vanessa je znala da mora da ide u neku drugu porodicu,znala je da Lanu neće da viđa tak često.
Ali...Dumbledore je napravio out izbor.Bilo je previse.
Vanessa je te noći pala u depresiju.
Ali....Ponadala se.Moraće da provede celo leto kod njih.
Preživeće.Ili se bar ona to nada.
U kancelariju su ušli visoka žena,i nešto niži muškarac lažno nasmejanog lica.Izgledali su zastrašujuće samom pojavom.Ostala sam bez reči.
Ti ljudi su jednostavno izgledali kao neki zloslutnici.Nisam mogla da zamislim da živim kod njih.Previše.Gledali su u mene kao u neku malu plačljivicu.To me je nerviralo.Kako!?
Onda je muškarac progovrio,lažnim bebećim glasom:
-Ha...Evo nam naše maje sjatke Vanejsice!
Pogledala sam ga sa gađenjem.Sela sam na stolicu.I pogledala u Dumbledorea.Našta je on rekao:
-U redu je Michael.Ovo je Vanessa.A Vanessa-pogledao me je-ovo su Michael i Sarah,tvoji novi roditelji.
-Šta!?-viknula sam kroz suze-ne želim da idem kod njih!!!!!
Dumbledore me je gledao sa neodobravanjem,Sarah se stresla a Michaelu je nesta osmeh sa lica.
Okrenula sam se ka njima.
-Ko ste vi!?Koji k***c ocete od mene!?
Sarah je pogledala Dumbledora.A onda mene.Teško je disala,ali mi je odgovorila.
-Mi samo želimo da pomognemo.Voleli smo MaxMontasove.
Film mi se premotao.Videla sam ih već-na mom rođendanu.Pre 6 godina.Izgledali su mlađe,tada.Ali i dalje su im se videli izraziti nosevi...Čekaj....
-Pa znam ja vas.Bili ste na mom rođendanu.-rekla sam.
-Da..Jednom.Mi imamo sina ovde.-rekao je Michael.
Ustala sam.Suze su mi tekle samo od sebe.Nisam ih mogla kontrolisati.Dumbledore me je pogledao sa sažaljevanjem.Mrzim te poglede.
-Ah...Evo malog Cellphona-rekao je gledajući u vrata koja su se otvorila.
Pogledala sam.To je bio Troy.Šta on radi ovde?!
-Um...Zdravo Vanessa!-promucao je.
Stao je iza roditelja.
-Šta ti radiš ovde?!-upitala sam besno.
Osetila sam nešto čudno.
-Ah...Pa...Znaš...Ovo su moji roditelji.
Pogledala sam u njih.On je ličio na Sarah.Nisam mogla da verujem.Nikada se nisam nadala ovako nečemu.
-Ovaj profesore!-rekoh Dumbledoreu-Mogu li zadržati svoje prezime?
-Naravno.Vaši roditelji to žele.A sada Vas ostavljam sa vašom novom porodicom.
Izašao je bez reči.Ja sam stajala i gledala u moju novu porodicu.Sarah mi je prišla i rekla:
-Baš ličiš na Michaela.Lepo ćemo se uklopiti.-nasmejala se i zagrlila me.Pridružio nam se i Mr. Cellphone,a i Troy.Zagrlili smo se svi.Osetila sam osećaj topline,besa,tuge..sve u isto vreme.A osetila sam još nešto.
Osetila sam njegov dodir.Imao je nežnu ruku,koja je bila topla.On mi se osmehivao.I ja sam njemu.To je ljubav.Osetila sam nešto u stomaku.Gledali smo se.A zatim smo izašli iz tog grupnog zagrljaja.Seli smo svi za sto i onda mi je Mr.New Dad opisivao mesto gde oni žive.Osetila sam njegov pogled na sebi,Ali se nisam obazirala.Onda mi je Mrs.New Mother pričala sa entuzijazmom o jezeru koji se nalazi do kuće....I još puno toga.
Ovaj razgovor je trajao više od 2h.Bila sam umorna.Ali ipak utešena.Osetila sam toplinu porodice za kojom sam žudela.I da....Živeću sa Troyem!!Nije li to super!???
-Izvinite.-rekla sam-moram da idem u sobu.Izašla sam sa sata,a užasno mi se spava.A i polako pada veče.Pa bi pre toga prošetala po dvorištu da nadjem ekipu...
-Naravno,dušo.-rekla mi je Sarah.-Pisaćemo i tebi i Troyu pisma.A da...Jesi li upoznala malu Marizzu!?Ona je naša bliska rodica...
-Jesam.Hvala.Idem sada.-rekla sam.
*******
Napolju je bilo toplo.*Čudno...uvek je hladno*
Nije bilo nikoga napolju.Pretpostavljam da su svi bili zauzeti samim sobom.Sela sam ispod vrbe.A onda gledala u jezero,i zavukla ruke u džepove...I našla ove slike:
Moja porodica.Koja nikada neće više biti na okupu.Nikada.Više.Počela sam da plačem.Oči su mi natekle od plakanja.Bilo mi je zaista previše.Neko mi je pokrio oči.
Gurnula sam slike nazad u džep.A onda se okrenula.Bio je to Harry.Oh,ne...
-Hej Vanessice!
-Šta hoceš!?-upitala sam.
-Tebe.-slegnuo je ramenima.
Seo je do mene.Zagrlio me je.Pokušala sam da se oduprem.Nije vredelo.
-Gnjido!-viknula sam.
Nasmejao se na to.I poljubio me u obraz.
-Ma daj!-uzviknula sam-smučio si mi se!Znaš da su mi umrli roditelji!I ti mi to radiš!!
Ponovo me je poljubio.Uzviknula sam:
-Dečko,smetaš.Okani me se!!-i ustala sam.
Nisam mogla da ga smislim.Međutim...Bio je jači.Gurnuo me je na pod.Pala sam.A on je legao preko mene.Bio je težak.Odupirala sam se...Bio je jači.Ovo je prevazišlo običan poljubac....
Ja nisam htela.On jeste!Znala sam da odupiranje ne pali...Pa sam pustila stvari da se odvijaju....
****************
Nije mi se išlo na satove.Bila sam mrzovoljna.Hermione je cupkala prstom,Anni Potter nije bilo po volji.A Violet je ceo dan pričala o tome kako ne može da stigne da uradi sve.
Zatvorila sam se u WC na četvrtom spratu.Zapravo...To je bilo više nužno nego iz mrzovolje.Boleo me je stomak.Povratila sam par puta.
Prošlo je dve nedelje od onog dana.Troy i ja smo postali dobri drugovi.To se Hermioni nije sviđalo.Bila je mrzovoljna svaki put kada bi se ja i Troy nasmejali jedno drugom u prolazu.Ali nije bilo to ono šta me je mučilo.One noći ja i Harry,smo spavali zajedno.A tek mi je 15 godina.
Od te noći ga nisam videla.I ne želim to.Večeras imamo trening metloboja,a mene još uvek boli stomak i vrti mi se u glavi.
I niko ne zna da meni nije dobro.
P.S. Ponovo je kratak post!
Žao mi je!Pisala sam ga na Tehničkom,pa nije nekaj.
I za kraj:
Ovo je porodica Cellphone:
Mr Cellphone
Mrs Cellphone
Troy Cellphone
|
