bdsm_blog

Mali

Ok, nisam vam dugo pričala o malome.... Pretežno zato što se nismo vidili već mjesec dana pa nisam zapravo ni imala o čemu pričat....A trenutno stanje ide ovako... U zadnja 2 tjedna mali mi se nije javlja... možda svaki 4-ti, 5-ti dan sa šturom porukom u stilu „Di si? Što radiš kujo?“ i kad bi mu ja odgovorila i dala neko protupitanje, nije mi odgovara.... i ja san polako pizdila... Mislin... ako je pravi Dom/Gospodar, štogod... onda bi se treba brinut o svojoj subici tako da je se češće sjeti... pokaže da dogovor još uvike vridi... Ovako, on se javlja šturim porukama, ne odgovara na moje, ne sjeti se nekih bitnih događaja u mom životu.... i ja u sebi promislila – a u k... ako se njemu više ne da maltretirat sa tom vezom Xmjesto-Zagreb...., fakat se ne da ni meni... i nisam od osoba koje imaju volje sidit uz telefon i čekat.... I pošalje on meni juče takvu poruku dok san se vozila u busu prema doma, živčana od posla, i ja mu odgovorim – dajući mu do znanja da je zaboravi na neke stvari na suptilan način... i pošaljen poruku očekujući konkretan odgovor u stilu... sorry zaboravi san.... blabla... i tako nešto... a ne dobijan nijednu poruku nazad, pola sata, sat vremena....
I pukne meni živac i pošaljem mu kilometarsku poruku koja je izgledala otprilike ovako:“ hodi u kurac, mali.... zar se ovo svelo na to da se ti sitiš poslat po 1-u poruku svakih 4,5 dana, .. zar je problem napisat odgovor na poruku koju ti pošaljen...po minute posla.... nisan ja tamo neka besplatna kurva koja ti stalno stoji na raspolaganju... ako ti se više ne da – pošalji mi poruku da odjeben jer se meni fakat ne da maltretirat blablabla....
I on meni na to pošalje poruku:
„Znan. Ja samo želin da me se poželiš do bola jer i sama si rekla koja je najveća kazna za suba i roba“...
Na to san odgovorila – „ nešto blabla... koliko ja znan ja ničin nisan zaslužila kaznu... zašto me onda kažnjavaš“
I onda mu na to pošaljen još jednu poruku: „jebi se mali, boliš me i želin te do bola, ali san pukla po svim šavavovima i više mi se ne da zajebavat.. Ja te više neću ni zvat ni slat ti poruke na mob. Sad si ti na potezu...“
U roku pola minute dobijen poziv... da koji je meni kurac, da zar ja ne shvaćan da je to igra živcima, da san trebala izdržat do ovog vikenda i željno ga dočekat, a ja puknen, jednostavno se raspadnen i počnen plakat (mrzin btw... kad se ženske u filmovima i real lifu rasplaču u takvim momentima) i on me pita zašto plačen – a ja njemu da zato što mi je dan bi u kurcu, zato što se ne može tako igrat sa mnom i još očekivat da neću puknut.... Praktički, ono što mu nisan rekla je to, da san ja već prije tjedan dana nakon što mi je poče slat te rijetke poruke u glavi rekla da je gotovo i da on više nije moj Dom.... A onda me je on na svoj ludi, slatki, dječački način razuvjeri i reka da se samo igra sa mnom.... i do kraja razgovora me nasmija...
I kako ga onda odbit kad znan da je jebeno dobar ljubavnik, a očito i jebeno dobar psiholog kad zna kako se igrat sa mojom glavom.
Znan da vam je ovo sve malo zbrkano, znam da nisan u tome opisala jedan dio razgovora, ali damn... ovo je moj on-line dnevnik i morala san se nekako istrest....
I sad mi vi recite cure – bi li se vama svidilo da se vaš Dom s vama igra na takav način?
leptirica