|
Što se dogodilo od 6. mjeseca prošle godine?
Pa krenimo tamo negdje od polovice sedmog mjeseca kada sam išao u duhan u selo Korija blizu Virovitice. Bio sam tamo mjesec i pol i mogu reći da sam se pošteno naradio. Tamo sam bio kod stare i napokon sam vrijeme provodio sa bratom Filipom. Zrak je bio zbilja osvježavajući i znoj mojega rada je bio zaslužen. Rutina mi je bila da se dižem u 4 ujutro jer stara živi 7 minuta od gazde tako da sam bio začas. Prvi puta sam se teško probudio i na putu do gazde sam gledao nebo i razmišljao kako će to biti moj prvi dan u tom poslu sa duhanom. Kao i obično prvi dan je bio grozan, ljudi su se žalili kak smo ja i jedan dobar rom Goran bili spori ali i njemu je to bio prvi dan. Žene su brale dolje po polju duhana i dodavale čovjeku od preko 40 godina (Božo kak su ga zvali) koji je to stavljao na stol. Kada je napunio, taj stol je okrenuo prema nama i mi smo morali sa „ramama“ to zatvoriti jer te „rame“ imaju igle i onda prepiče te listove duhana i to se spoji sa letvom koja je već ispod i osigura se sa čavlom da nas feder ne lupi po licu dok to dižemo da na prikolicu. Najnaporniji posao svakako. Ljudi su s vremenom bili super a mi vrlo brzi u svome poslu. Barem sam si zaradio iako još ostatak novaca čekam i dalje nažalost al nadam se da će biti bolje u mojem traženju stalnijeg posla. Što reći dalje o tom poslu u duhanu osim da sam uživao sa Filipom provodeći vrijeme, igrajući PSP, druženje s ljudima iz duhana i sve mi je to na kraju ostalo u lijepom sjećanju. Niti jedna suma novca neće zamijeniti ono što sam doživio u Koriji. Preporod koji me promjenio na veliko jer sam imao mjesec i pol sa samim sobom i zacrtao sam si što želim dalje u životu i kolko se u čemu želim promjeniti. Rezultat je uspjeh i zbog toga sam sretan.
Slijedeći događaj je moj 22. rođendan ove godine (11.2.) i proslavio sam ga sa Gonzojem, Halom,Kežmanom&Jelenom, Rehojem, Ivom. A kod Rehoja na sam dan smo bili ja i Matija i odlično smo si popričali i popili i bilo mi je zbilja super.
Ali slijedi 24.2. gdje sam bio počašćen da otiđem na rođendan od jedne poznanice jer ju ne poznam toliko dobro još. Dakle 18.-ti rođendan Petre Vidović je bio nezaboravan. Ja i Hala smo se iz Koprivnice dofurali sa vlakom do Ludbrega. Malo smo čkeali na stanici Petru koja se pojavila za 15 minuta negdje. Njezina stara nas je otpelala do Hrastovskog gdje žive. Al sva sreća kaj je na početku toga sela. Došli smo negdje oko pola 8 i bili smo prvi tamo te smo ja i Hala pomogli da se fotelja namjesti još samo i da se vino natoči u vrčeve. Hrane je bilo posvuda te nitko nije mogao biti gladan. Bilo je podosta ljudi koje znam i koji su se čudili kaj ja tu radim. Ja sam se samo smijao i najviše sam se spominjal sa Habijanom jer je i bil najviše pričljiv kao i Hala. Muzika se puštala i sve se slušalo i nitko nije kenjal za niti jednu pjesmu koja je svirala i to mi se sviđa. Ljudi su išli van pušiti, dečki z Ludbrega su bili za šankom i muzikom, cure sa svojim dečkima, a ja sam bio posvuda pomalo. Kod WC-a sam se prvo utaboril i čuval povremeno tko god da je išel na WC kad nije bilo ključa demmit. Najviše sam se zadržao u sobi od Petre gdje sam se i najviše spominjal z ljudima jer je skoro svatko tam dolazil ko si je htel mira. Malo sam provjeraval kak komp radi ali očito ga trebam srediti jer je jako spori i tko zna kolko ima virusa. Gemišti su brzo odlazili inače s obzirom da nas je bilo 30a pozvala ih je 50 inače. Ja sam prvi puta probal višnjevca al sam jedva jednu čašu popil jer je bilo jako. Vigor Exotic je zbilja fin pa sam popil čašu i pol pa dalje po gemištima drmal. Pil sam postepeno i nisam se razletaval i baš mi je zbog toga i bilo dobro. Bio sam normalno pijan. Negdje 20 do 7 smo se ja, Hala, Habijan, Kety, Marichuy (tak sam jednu zval) vraćali pješke do stanice i začudil sam se kak smo došli tam u 7 i još smo vlaka čekali. Dok sam doma došel sam odmah zaspal po običaju jer dok je tak negdje veselo i dugotrajno onda se dobro i naspavam. A sad da se raspišem kaj je sve točno bilo bi romani bili.
27.2. je svakako najjači u ovome mjesecu. Ana me pozvala kod sebe doma u Novigrad tak da sam odmah sa sobom povel Halu i Rehoja. Planirali smo sa biciklima ići ali planove nam je pomrsilo prolazno nevrijeme. Kiša je začas napadala pa smo išli sa vlakom do Novigrada. Doček je bio super kad nisam dugo vidio Anu i nije bila sama na dočeku kad je Tomaz došel do nje prije nas. Kad smo došli do Ane nismo mogli vjerovati kako joj je soba super. Malo muzike, malo gledanje raznih šala i fora te gledanje isječki iz filma koje je sama napravila sa titlovima. Stara joj je ispekla za nas lepinje i to tak velke nikad u životu nisam videl i bile su ukusne sa dobrim parizerom, a neki su si i sira stavili još. Sestra se sramila dojti u sobu da nas upozna ali pri kraju je ipak došla i skoro se smrzla, haha. Dok je pak njezina soba osobni pakao ali eto navikla je ali nema ništa boljega od vikinpke otpornosti na hladno. 2 flaše Lagune Crno je otišlo brzo a treću smo do pola te ostatak prelili u flašu sa colom jer 8 sati se brzo bližilo a to je značilo da moramo do kolodvora i polazak za Đurđevac. I tako mi malo nacvrcani se pozdravljamo sa Aninim starcima i krećemo u nepoznato. Dok si popiješ onda navek brzo doletiš do kolodvora. Dok smo došli u Đurđevac išli smo u Lidl po još 3 flaše Venusa i oćemo do blagajne ali nikoga nema. Ja sam se pukel smijati da smo sad zatvoreni u Lidlu ali se ipak blagajnica pojavila. No Tomaz je najjači kaj je maznul vrećicu lijepo uredno pa smo se vani smijali ali svakako je dobro došla još jedna vrećica. Hodali smo tako nekih 15 minuta do Anine sestrične Antonije (Entoni, Tonka itd.). Ja sam ju odmah skužil kad ima pun kufer slika na fejsu. Bilo mi je smiješno kaj je tak niska i zvrckasta ali to je OK jer je bilo zanimljivo. Išli smo tak još po čaše i onda do gimnazije piti. Tam smo pili i zajebancija je bila presuper. U međuvremenu su od Entoni došle frendice i neka 2 lika. Al glavno da je meni Hala sa strane pustil In shadows and dust kaj me nabrijalo za dalje. Dalje smo otišli do nekog Kaktusa. Sve je bilo puno unutra pa sam rađe bil vani i s Halom spikal i družil se sa ostalim ljudima koje sam upoznal a i neke koje znam. Hala je kasnije spikal sa frendicom Anom i Elom a ja sam svakam letel. Neki likovi od 30 let su mi nudili da si još popijem pa reko ajde onda, pa onda komentar kak ličim na Vucoja kaj sam se strgal od smijeha i lik je još rekel da se rukoval sa gitaristom iz Black Sabbatha. Nakon njih sam otišel do Hale i spominjali se s te 2 cure neko vrijeme. Dok su se Ana i Entoni naplesale onda smo išli do nekog mjesta za koje nisam ni čital kak se zove ali zgledalo je ko neki veliki birc na osami. Tam smo još pretakali bambusa i pili sve dok se netko nije sjetil da idemo do stanice. A do stanice smo došli sat vremena prije ali nema veze. Večer je bila super i bilo je dobro iskustvo taj izlazak u mjesto gdje nikada nisam izašao van. Svakako nešto dobro i novo što nije loše s vremena na vrijeme :)
Nije mi se dalo sve pisati pa kratim ko lud ali će biti podsjetnik svakako. Ostali planovi su Ludbreg ove subote ali to ću još vidjeti. Ali svakako sam nabrijan za 7.4. kada će biti japanska slušaona u Zagrebu i tam bum garant upoznal super ljude. Uf, presuper je ovaj mjesec a kakav li će tek biti slijedeći, hehe. Plakat mi je presuper inače.
|
