umor prsta

četvrtak, 29.03.2007.

Lisac

Lisac ima plave oči i čudnovatu, račvastu pločicu na repu, poput dredloksa...umilno govori, elegantno se kreće...upoznali smo se pred kazalištem.

Za vrijeme trajanja te komedije del arte, sjedio je ispred mene, zaklanjajući mi pogled svojim dugim repom i kad sam ga upozorila samo je iskesio zube, nakašljao se, te upitao smetaju mi li možda njegove uši... i zaboravio.
«Zločesta životinjice!», pomislih, a ljudi su ispuštali piskutavo: «Tiše!»
Čitavo me vrijeme užasno živcirao, krzno mu je mirisalo na trulo lišće, vlažnu zemlju, šumu, vabilo me da zarijem nos i udišem punim plućima...smijao se zvonko, a ja sam pomislila kako bi bilo da ga poslije odvedem na pileća krilca u obližnju krčmu.
Pred kazalištem, čekao me otpuhujući guste kolutove dima iz ručno rezbarene lule, sa mirisom meda. Pozove me na partiju stolnog nogometa.

Odlično igra... kad je u ekstazi ozljeđuje me šipkama...uvijek kada propadnem u plesnoj izvedbi, on me lagano pridigne i kaže : «Okej!», bariton/basom.

Kad mi je htio ukrasti ustrjeljenu prepelicu, uperila sam sačmaricu ravno među plave oči i naslonila kažiprst na oroz...Naslonio je njušku na kamen i zabuljio se, a meni su grašci znoja vlažili čelo. Usudila bi se pucati. Jato fazana proleti...Ja očarana, pretvaram se u miša, zeku, kokoš ili jaje...poliže me i pobjegne.
Trčala sam za njim, padala i glibila u blato samo da ga sustignem. Na poslijetku ga uhvatim i svom se snagom bacim na nj, pritiskajući ga sačmom da ne umakne.
Derala sam mu kožu dok je on glodao moju bedrenu kost. Jezik mu je bio krvav kao moj nož. Oderan, bio je spreman za spavanje. Rekoh: «ćaaaaoooo!», obrisah nožić i zagrnuh se liščevim krznom.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv