Big Baloon
PARKING
Ljudi moji, iem ja danas na posao...parkinga ni za lijek ivozim i kružim i tražim, hebote ja stalno nekaj tražim....ok..i nađem u Đorđičevoj, fini, baš za moj mali auto..trebam se sparkat bočno, otiđem naprijed, upalim žmigavac…da se zna da idem, ali NE! STOPP! HALT! dolazi čelavi u BMW-u, i uđe nonšalantno unutra..mislim u parking…e, ljudi, kad sam ja digla ručnu, upalila sva četiri, izašla van…kuc kuc na šajbu….
- izvolte
- stali ste mi na mjesto
- ma da?
- Da, upalila sam žmigavac da se zna
- A joooj nisam vidio..Boga mi (nemoj mi Boga...)
- Suputnik: da, gospodična nismo vidjeli
- Nije me briga, izađite van
Nisu mogli izači van…jer se iz njih već napravila kolona, trubili ljudi
Pas mater, ošla ja dalje…skroooooz do Đamije kod Zvonimirove, pa opet zelenim valom…ooooooo I eto parking, Slobodan ko’ ptica, ko djete čisto I neokaljano, čeka samo na nas, ali opet, NE, stoji taman na pol parkinga Ooooooogromna črna đipina, a unutra još ogromniji čovjek-div. Ništ, kaj ću, potrubim mu par puta, spustim šajbu….
- gospon, bute se malo pomakli?!
- A p****m******, koji k**** me sada i ti j****…..pomaknuo se
- Fino, fino, kaj ste Vi prvi put u Zagrebu? Polako, najte se živcirati…udahnite......nasmijem mu se
Osto’ čovjek zabezeknut, a i ja.
Mislim, mjesečno plaćam parkin kratu 120 kuna za crvenu zonu jer živim u jednoj…pa imam pravo ko’ stanar na “jeftiniji parking”, međutua, treba mi TRIIIIII HEBENAaaaaaaaaaaa KRUGA da bi došla ko’ čovjek doma..
Još povise gamad parking, kao odite ljudi u garaže…Koje mrtve garaže, oj ti tam dole u taj mrak. Ja živim u crvenoj zoni (fensišmens) i plaćam parking, mjesečno 120 kn, 2 mj 240 kn , halo za 1 godinu parking plaćam 1.440,00 kuna I još se ne mogu sparkirati na svoje mjesto, već možda nađem nakon četvrtog kruga parking u trećoj zoni. JA NEĆU U JEBENU TREĆU ZONU . OĆU U PRVU.
I TAKO Vam ja zakasnim na posao 45 min. Još me na poslu…da zakaj, pa di sam , jel znam koliko je sati….
I tak…zahvaljujem Zagreb Parkingu
A kome ću???????
STAN II
Sveti Gral
Kao što već rekoh prošli puta, kupovala sam stan, već smo htjeli u Auto cadu napraviti nacrt stana, mali je pa…da vidimo gdje bi šta išlo itd…I tako između razgovora za posao, odnosno psiho testiranja i traženja stanova, uvjeravanja sebe da je sve ok, dođem doma, jedem, njegova baka je napravila juhu od gljiva, sve ok, sve će biti u redu, on je jeo sa mnom..Ode ja gore na kat, on ide za mnom, uđemo u sobu, vidim mu na licu grč, ne zna da li da se smije ili plače…
- koji ti je??
- Pa….zvao me tip iz agencije…
- i?
- ljudi su odustali od prodaje stana.
Muk, veeeeliki muk
- ma zajebavaš me?!jelda?!
- neee..ne zajebavam te..stvarno.. Opet onaj grč.
Nisam znala da li da se smijem ili plačem. Već je sve bilo gotovo, papire smo provijerili, stan je bio ok, još malo za adaptaciju. Lovu smo im u kešu trebali dati, malo imamo tražimo rupe po Zagrebu za adaptaciju i ovaJ nam se činilo ok. Ali, NEEE, ne možeš samo tako. Sad ja ne znam ko' je koga ovdje ludim pravio. Fakat smo išli tamo negdje je četiri puta gledati, ja sam dala odvjetnici papire, agencija ih je pregledala, sve ok, samo smo trebali potpisati predugovor , dati im kaparu..1000 € i bok, dovđenja, idi ća, by..nenenene i ne. Ubilo me to, ali moramo biti uporni.
Jer kaj je..situacija je takva da smo sada kod njegovih ne? Dalje ne moram objašnjavati?? Eto. To je šta se tiće stana. …eh…
Na poslu sam do 01.03, onda mi ističe ugovor, uzet ću si godišnji…tražiti stan i posao i dalje. Ko da tražim Sveti Gral.
Dobro kada sve to saberem, sve ok. Naći ću ja taj stanček, urediti ko bonbonček i sve bu ok. Do ondak..zvižduk z Bukovca.
…“ne pitaj me zašto živim u kavana jaaaaaa, nema para nema sreće…“…
ŽELIM
- imati super posao,super obitelj, četvero djece, dobrog muža, psa i papigu, želim putovati, svuda...Australija jedna od destinacija gdje želim biti. Želim ovo ljeto u Grčku, želim imati 3 tjedna godišnjeg odmora. Želim položiti sve ispite u roku, želim platiti fax do kraja, želim urediti stan koji ću kupiti, mali moj slatki stan ko' bonbonček u ceeeentru ne? se šika..Želim si popraviti auto do kraja, želim završiti sve započeto, aha želim kod zubara bez odgađanja, želim imati sve zube bijele, želim si napraviti novu frizuru i možda upisat se na neki extremni sport, želim da prođe zima i da mogu trčati po nasipu. Želim kreirati svoj život onako kako ja želim. Želim hrabrost i snagu. Želim da mi mama ozdravi i da se tata smiri. Želim da se sestra snađe..Želim da brzo dođe proljeće i da uživam u parku u ulici. Želim da ostanemo zajedno, želim da nam uvijek bude ovako kako je sada.Želim svima želju umjesto njih, želim besplatno , samo mi pošaljite želju i zaželjeti ću!
Želim da uvijek nešto želim....
Nastavak želja; želim ostati na ovom poslu dok ne nađem drugi, želim što prije riješiti papirologiju kod kupnje stana, i opet urediti ga ko' bonbonček.
STANček
Ako netko ima neke ideje ili sličice, fotke sve sve za uređenje 27 m2 "stana"samo neka pošalje oliti. Strop je visok 3,20 m visoko, pa sam mislila podići neku ajmoreći galeriju itd...I boja, želim život u stan, možda narančasta??neam pojma...Sve me strah koliko će me doć preuređenje, ima dosta toga, jaaako puno, a namještaj, a dobro kolio stane u tu škatulju, ok, ništa javim se još.
JOB
Boti' pas mater. Opet stara flundrača jebe po mom mozgu. Kad te zveknem da vidiš…
Ljudi moji u svakoj firmi, ali baš u svakoj ima neka jadnica koja jebe nas jadnice. I dao Bog da pročitale te flundre ovo što sada pišem.
Drage babe, Vama treba jedan veeeliki i debeli k**** da vas izj***, a u svrhu bolje komunikacije i boljeg team work u Vašoj tvrtci. Hvala i dovđenja'.
Radije bi goli kruh jela svaki dan i vode iz pipe pila nego da me netko i na poslu zajebava. Zapravo borim se ja protiv toga, koliko si dopustiš toliko ćeš i dobiti…ISTINA. Ali s obzirom da mi to i nije neki važan posao i da imam neki back up sa strane, zaključila sam se malo pozabaviti sa tom temom…mobbinga. Ako ideš s grčem na posao zbog osobe neke onda to fakat nije u redu. Uglavnom, žena je mjesec dana starija od mene…radi tu dvije godine i jebe sve oko sebe, a jadni šefovi je drže jer ona kak' ti zna posao…jadnih li šefova. Zamislite Vi to. Kakav šef…mali bogec, a ne šef. Neće se oni nje tako lako riješiti, ali ću ja, i već sam počela od prošlog tjedna kada se sve i promijenilo nakon toga..hehehehe. Samo malo pokazala zube i da vidiš ko' pesek pokunjeni u svoju rupicu se pokvukla. Sada me čeka nastavak u ponedjeljak, baš me zanima…
….DOBILA SAM DOBILA SAM LUTKICU NA DAR….
Opet se hvatam za slamčicu i hvatam zrak, glumim da je sve dobro, a sve ide u propast, jebenu propast. Imam opet onaj isti osjećaj u želucu..nelagoda, nelagoda, žalosna sam i suze mi ne prestaju teći. Osjećam se jako jako sama na svijetu…kao „nitko nije otok“, vata fak..moš' mislit. Svako misli na svoju jebenu guzicu i to je jedina istina. Ja sam čudna, ja sam luda, ja sam onakva, ovakva…ja sam iskrena, i to druge boli. Ne da mi se biti u društvu s ljudima s kojim a MORAM biti, ne želim glumiti prijaznost, uljudnost i sreću kada to nije tome tako. A kada ne odglumiš, onda te svi počinju ispitivati sa onim tugaljivim pogledom u očima „a jadna“..ne da mi se to i točka.
Želim otići na more, prošetati plažom ,udahnuti duboko..život, nije mi lako. Fali mi baka koja je, eto sada će godina da je nema i teško mi je jebeno. Trese mi se cijelo tijelo iznutra. Tako se već dugo nisam osjećala, od onda kada sam živjela sa prijašnjim dečkom. Da mi bar netko sa čarobnim štapičem dođe i takne i kaže da će sve biti ok. Želim se maknuti od svega, početi život ispočetka, imati svoj posao, svoju obitelj, sretnu. O Bože , zašto sam se tako slaba rodila, treba mi snage.
U principu kada sve netko drugi gleda to sa strane…sve ok, nema beda, ali nije sve kako se čini. Teeeeško je …dešava mi se život!
