Rodin kraj

Evo, dragi moji, osjećam potrebu da posvetim malo prostora i jednom našemu živućem Slavoncu koji to zaslužuje, samozatajan, marljiv i srca punog Slavonije, koji je toliko toga dao a ništa nije tražio, osim slobodnog pogleda na nepreglednu ravnicu i susreta sa svojim «svitom».

Naime radi se o čovjeku koji je tijelom u tuđini a duhom u Slavoniji. U razgovoru s njim sve više uviđam da nije dovoljno samo pričati i busati se tko smo i što smo, već to pokazati i djelom. Imam čast poznavati Ivana Šarić-Baću i u običnom slavonskom divanu doznati ono što nije moguće na bilo koji drugi način već u neposrednom razgovoru, pa time i osjetiti snagu i veličinu njegove ljubavi prema Slavoniji .

Znam da većina nema mogućnosti pročitati sve njegove pjesme kojima je opjevao Slavoniju pa ću ja biti slobodan objaviti one koje su meni ostale u srcu. Da bi ga bolje upoznali potrebno je objaviti njegovu «Ispovid» iz 1972 godine a koja je objavljena u njegovoj knjizi "Romanca Mojoj Slavoniji" . Ali morate malo pričekati.

Kako je to kod nas Šokaca stari običaj, svaki pos'o se mora počet s molitvom, počeću i ja s Baćinom pjesmom

ŠOKAČKI OČENAŠ

Oče moj, ta znam ja gesi.
Tod si sa mnom, al' i na nebesi.
Dok orem zemlju tvoju crnu
Il' odam bos po trnju.

Sveto je ime tvoje!

Kad neznam kako platiti dug,
Jer ni'ko neće kupit moj trud,
Kad crkne mi vridan konj
I kad džabe proljevam znoj.

Budi volja tvoja!



Kad mi zbog suše ne rodi rod,
A repa dobije slabi bod,
Kad đeca traže i ruva i kruva,
A ambarom se praznim širi duva.

Daj mi, Bože, svagdanjeg kruva!

Kad svinje moram zbog kuge poklat',
Kad sam rđav i moram vikat',
Kad srce 'oće, a rakija loša,
i kad ženu privarim za par groša.

Ti oprosti duge moje!



Kad zima dođe, a ogriv skup,
I kad se tuđoj snaši zavučem pod skut,
I dok se kerim vesel i pijan,
Iako mastan i neobrijan.

Ti oprosti duge moje!

A kad mi svadba od kuće pođe,
Kad sin mi iz crkve sa snajom dođe,
Kad mi unuci po avliji pužu,
Kad kidaju sve, i najljepšu ružu.

Dođi kraljevstvo Tvoje!



Kad s kolima kroz šumu prolazim sam
I vidim 'rast dobar, koji baš trebam,
Kad komšiji odorem dvi, tri brazde,
Ma ne treba njima, oni su gazde.

Ne uvedi me u napast!

Kad se napijem, a žena svađu traži,
Il' kad ju uvatim u laži,
Kad vidim šta političari s nama rade,
Svi jako bogati a niko ne krade.

Ne uvedi me u napast i izbavi me od zla!

Kad pridajem žito, a kažu vlažno,
Kad krše ugovor, a kažu ni važno,
Kad me s porezom ćeraju da kleknem,
Kad goropadan lajem i svašta reknem.

Ne uvedi me u napast i izbavi me od zla!

Ta znaš ti, Bože, kog si stvorio.
Znaš da sam samo čojk, a šta bi bio?
Al njekad se dičim, volim inatit',
A moram i zgrišit, al' i zapamtit'.



Al' prikrstim se uvik kad idem leć,
Idem i u crkvu kad mogu već.
I prid crkvom uvik kapu skidam,
Svake se godine jedanput ispovidam.

Sjetim se ja tebe, Bože, često.
Ne baš kad sve ide, al' kad je teško.
Kad puno radim, orem i valjam
I kad kojekake sanjke sanjam.

Ta znaš ti, Bože, kog si stvorio.
Znaš da sam slab, al jak bi bit' 'tio.
Ma, ja sam od krvi i mesa, a ne kamen.
A ti si dobar, oprosti mi. Amen!




Ta znam ja, svitu moj lipi, gospocki, da vi niste razumili svaku rič,
jer vako divanimo samo mi, Šokci.
Zato ću vam te, vama neobične,
riječi prevesti da razumijete:
- gesi = gdje si
- tod = tu
- bod= digestija šećerne repe, utvrđivanje količine šećera u svježoj šećernoj repi
- ruva = ruha
- kruva = kruha
- ambar = od drveta sagrađena zgrada za spremanje žitarica
- duva = vonj, neugodan miris
- ogriv = ogrijev
- skut = podsuknja
- kerim = veselim pred tamburašima
- mastan = prljav
- avlija = dvorište
- ‘rast = hrast
- goropadan lajem = bijesan psujem