ŠOKAČKA DUŠA II

Mata je dobričina. Jadanput mu je rakla strina Kata, komšenica:“Mata, neba ti, ti dasi žensko imo bi desetero kopiladi*. Ti nikom nebi reko da nedaš!“ Eto taki je Mata čojk. On voli slogu u kući, lipi razgovor, mir i red. Al ni Mata lud. Kad vidi da ga njeko stalno naduplja, da oće iskoristit njegovu dobrotu, e onda mu prikipi, onda poludi. A Mata je puno toga naučijo od svog dade Jakše. I Jakša je dobričina. To je valda taka sorta*. Svi su na tom temelju bili vridni, dobri gazde, mada nisu nikada u selu bili najbogatiji. Oni su u kući imali i pokoju knjigu, čitali su pogotovu u zimu kad nema njakog velikog posla. Njima je to šta su imali bilo dosta i stim su zbiljam lipo živili. Nikad se nisu falili ni sa dukatima, ni sa konjma, premda su im obadva para uvik bila uredna i složna. A svi su znali lipo pjevat, bili veseljaci. Dok je Jakša bijo mlađi znali su on i Mata na svinjokolji il kakom veselju zajdno zapjevati. A neznaš koji zna bolje. Mata je vodijo, a Jakša pratijo, rogo. Kad su oni pjevali svi su šutili ko u crkvi. Al otkako je Jakša stariji, pa malo i obolijo, ritko su iz njiove kuće čuje lipa složna pjesma dade i sina.

Mata posebno uživa u konj'ma. On je eto 've, s kojima sad ore, otranijo od ždrebadi. Ni do da se prodaju. Zato i' Mata nebi do nizašta. Njeki mu put žena Marija zna prigovoriti, da i' voli više no nju. Ta zna i Marija da to ni istina, al žena ko žena. Mora uvik podbadat. Al kad Mata opsuje sunce, onda je mir u kući. Mata je nju još ko momak zamjerijo, čak mislim da mu je ona bila prva i jedina prava đevojka. A lipa je Marija i sad, a ge onda. Malo ju je po selu bio loš glas rad babe za koju se divanilo da se voljela s popom, al to Matu ni ništa smetalo jer ju je jako volijo. Nije on to njoj baš otvorito i često govorijo, al je to Marija osjetila. Njeki put je to Marija znala i iskoristiti računajuć na njegovu ljubav i doborotu, al je ipak znala ge joj je granica.

© Mata Patričević Blažićev
Sjedim i gledam Matu a sve čekam da malko stane, da odem do njega i šnjim malo podivanim. Može se od njega puno naučiti. Ni on od velikog divana, al kad nješta kaže svaka ima mjesta. Al Mata ne staje. Valda mu je vako lakše razmišljati. A razmišljat ima o čem. U selu se naveliko šuška da mu kći ide s Androm Adžanovim. Nije i' on još vidijo, a ni Marija mu još ni ništa kazala, premda on zna da će mu to prije snaja nataknit na nos no šta ću mu žena kazat. Kad ona kaže onda će već sve bit gotovo. Adžanovi su lošije stojeći od Mate, al su pošteni. Za sina Andru se ni čulo da je loš. Ne pije, vridan je, a i ljepuškast je. Al svedno Mata nebi volijo da mu se kći uda u tu kuću. Imaju oni još dvi stare tetke u kući koje moraju služiti, jer su im 've pripisale grunt*. Ta dva stara vraga nikad nisu radila pa mogu dugo poživit. A Andrina mama Reza je bolešljiva pa bi sav ženski poso u kući spo na leđa njegove kćeri Mande. A još je mlada. Samo da ne bude „malo tera veliko“, da ne ostane kuljava* pa da se nadvoj, natroj moraju praviti svatovi. Ni Mati rad troška. Toliko u njegovoj kući uvik mora bit, al mu je rad sela. Nije Matinom kućom selo nikada ispiralo usta, pa nebi volijo ni sad.

Nastavak slijedi

Tumač nepoznatih riječi

Kopile = vanbračno dijete
Sorta = ovdje obitelj, kuća
Grunt = imanje
Kuljava = noseća, trudna

- 00:05 -

Ukupno Komentara (32)

Po sokacki divani ------------U Miraz spremi

Linkovi

Ovo je moje društvo drago

PJESMA SLAVONIJI