[Dan I. We were ment to be together]

-Ali! Istina, kad je skužio da vas dugo nema pita je gdje su ZARA i Amelia...Ti si ipak na prvom mjestu.-, nacerio se Bill dok smo, zajedno s Gustavom, Georgom i Jostom, prolazili kroz hodnike hotela kako bismo došli natrag do svojih soba. Otišli smo se spremiti za kupanje, doduše, vrlo kratko za mene i Ameliu jer ću ja, kao kuma i njena najbolja prijateljica, morati s njom kupovati haljinu, birati neki brzi catering, kušati torte, uvježbavati onu malu što baca latice ruže te pronaći slobodnu crkvu s obzirom da je ona kršćanka i zahtjeva vjenčanje u crkvi, a Tom je odmah u startu rekao da ne želi imati nikakve veze s tim ženskastim stvarima. Toliko bešćutna da ju pustim da to sve radi sama ipak nisam.
-Bill, zaboravi to. Tom se ženi, to je gotova stvar. Pokušat ćemo ga vrlo malo sprdat za par mjeseci kad to propadne i to je to.-, Bill je Gustava prekinuo negdje na onom dijelu kad to propadne.
-ZA PAR MJESECI? Ti STVARNO misliš da će to trajat par mjeseci?- Bill ga je čudno pogledao. Gustav je samo odvratio sličnim pogledom.
-Ljudi, niste u redu, niti jedan od vas petorice.-, prekinula sam taj glupi razgovor.
-Ma nemoj mi reć? Vidjeli bi tebe da se Sammy ženi...kako bi Laki reagirao, a? I to sa curom koju je upoznao prije...hm...jel ima 24 sata?- pogledao je u Georga koji je, iz šale, kažiprstom desne ruke pokazao na svoje zapešće lijeve ruke na kojem nije bilo sata. Jost se nasmješio vidjevši prizor.
-Ako njega to veseli i, ako on misli da je to pravo, te ako je zaljubljen onda ga pusti! I nju i njega. Jer ona je stvarno oke cura.-, rekla sam i pogledala u Billa. Primio se za prsa i duboko udahnuo praveći se uvrijeđen ili začuđen ovime što sam upravo rekla.
-Ti...surađuješ s neprijateljem!- rekao je i odmaknuo se najdalje što je mogao od mene.
-Ma daaaj.-, nasmijala sam se, -Nije ona kriva. On je kriv.-, rekla sam i za svaki slučaj se okrenula kako bih bila sigurna da nijedno od njih dvoje nije iza.
-Negoo...-, Georg je skužio da gledam iza, -Di su njih dvoje?-
-U njegovoj sobi.-, odgovorili smo Bill i ja sarkastično u isto vrijeme. Zatim smo se nasmijali.
-Oke, čudaci!- Jost nas je čudno pogledao. Svi smo se nasmijali jer je bilo stvarno čudno kako je to prva stvar koju je rekao nakon što je zatražio račun. Uskoro smo se dogegali do naših soba. Presvukla sam se u kupaći i obukla kratke hlačice i majicu na bretele. Ma jebe mi se što on misli o mom oblačenju, ionako će za tri dana biti oženjen čovjek. Zavezala sam kosu u rep. Izašla sam iz sobe taman u isto vrijeme kao i Bill.
-Oho, vidim ja tebi baš i ne trebam kao neki fešn guru!- našalio se. Nasmijala sam se.
-Stoj, mlada damo!- čula sam iza sebe Georgov glas. Prišao mi je i nabio bijelu šiltericu na glavu.
-Da, to je to! To ti je falilo.-, uzbuđeno je potvrdio Bill.
-Zapravo, to je zbog sunca.-, Georg ga je pogledao sa čuđenjem.
-Aha...ups.-, ovaj se nacerio, a mi svi nasmijali. Zatim smo čuli kako se vrata nasuprot otvaraju. Gustav je izašao iz sobe u ronilačkom odijelu.
-Koji je to kurac? Ne, pusti da to preformuliram.-, rekao je Bill i zastao na tren, -Koji je TEBI kurac?- pokazao je rukom na njega na što smo se Georg i ja nasmijali.
-Napokon će mi se oni satovi ronjenja na dah isplatiti.-, Gustav je ponosno rekao.
-Napokon će mi se isplatiti kupnja vodootporne video kamere.-, nacerio se Georg, a Gustav ga je opalio po ruci dok smo Bill i ja krepavali od smijeha.
-Vi, umjesto da zajebavate njega, morate nać neki hobi. Svi vi.-, Jost se stvorio ni od kud. Barem nitko ne zna odakle je došao.
-Nego...jes ti neki ninja? Imaš nekog senseia koji ti pokazuje kako biti nevidljiv?- Bill je počeo.
-Ravnoteža...i nevidljivost...-, imitirao je Gustav učitelja Splintera iz Ninja Kornjača, a Georg na to odvalio: -I to reče Ninja s Beverly Hillsa.-, na što smo se svi nasmijali. Konačno smo krenuli na plažu. U predvorju smo sreli Toma i Ameliu. Njoj je postalo sasvim normalno zagrliti me u znak pozdrava. Billu se to nimalo nije sviđao. Kad smo stigli na plažu Gustav i Georg su odmah potrčali u vodu (uz Georgove povike: "Gustav, ne želimo plimu, čekaj oseku!" i tome slično).
-GEORG! KAMERA!- viknuo je Bill i u zraku ju par puta zaljuljao.
-U fak. Tenks.-, istrčao je ovaj iz vode i vratio se po kameru.
-Ajde, ninjo, da te vidimo!- rekao je potiho i uključio kameru. Nasmijala sam se.
-Ti ne ideš u vodu?- pitao me Bill.
-Ma, ne znam ni sama. Uskoro moram ići s Ameliom birati sve to za vjenčanje, ne isplati mi se.-, rekla sam i nasmješila se. Bill je za to vrijeme prostro ručnike ispod nekog drveta u hladu. Zatim smo jedno drugo namazali kremom i legli na ručnike.
-A ti? Voda zove!- nasmijala sam se.
-Ma! Više uživam u suncu.-, nasmješio se.
-Bill, u hladu smo.-, odvratila sam i čudljivo ga iz zafrkancije pogledala.
-Kao što rekoh, uživom u hladu.-, nasmijao se.
-Zapravo, ne idem u vodu ako ne ideš ti. Moramo razgovarati.-, rekao je.
-Ok, o čemu?- pitala sam, a on me pogledao blago otvorenih usta.
-O tvom druženju s onom zmijom.-, rekao je i glavom kimnuo u Ameliinom smjeru. Ona i Tom su se brćkali i navlačili u plićaku. Vidjela sam kako se Bill zamislio. Nisam htjela prekidati njegove misli, ali Ameliu očito nije bilo briga. Vrisnula je i na taj način pretrla Billa iz njegovih misli.
-Jesam ti pričao priču o djevojčici i zmiji?- pogledao me kroz sunčane naočale.
-Oho, sad si i pripovjedač.-, nasmijala sam se.
-Nisam ti pričao?- ponovio je.
-Ne. Barem se ja ne sjećam.-, odvratila sam.
-A super. Jer ovo je krasna prilika za tu priču!- nacerio se.
-Ajde, pričaj.-, rekla sam i legla na trbuh. On se okrenuo na bok prema meni.
-Dakle. Mala je imala zmiju kao kućnog ljubimca. I voljela ju je. Zmija se uskoro počela umiljavati curici. Mala je mislila da se ona samo mazi pa ju je stavila u krevet pored sebe. Tako su ti mala i zmija spavale zajedno od tog dana. Zmija je rasla brže od curice i uskoro je bila skoro veća i dulja od nje. Skoro, jel. Uskoro ti je došlo vrijeme za pregled kod veterinara pa su i starci i mala odfurali zmiju tamo. I sad. Pita njih veterinar jesu primjetili nešto neobično, možda nekakvu agresivnost kod zmije ili slično. Mala mu odgovori da nisu, da zmija čak i spava s njom. Veterinar, kad je to čuo, popizdi i kaže im da gone zmiju iz kreveta i da su to trebali prijaviti mnogo prije. Zatim im je dao formular koji su trebali potpisati. Znaš za što je bio formular?- pogledao me, a ja sam samo odmahnula glavom.
-Za uspavljivanje zmije. A znaš zašto su išli uspavati zmiju?- opet mi je postavio pitanje.
-Uhm...da se nije legla u krevetu?- slegnula sam ramenima.
-Ne. Zmija je čekala da preraste djevojčicu kako bi ju mogla progutat. Čekala je da postane veća od svog plijena. Progutala bi ju živu da ju nisu maknuli iz kreveta.-, rekao je.
-U jebote, baš si mi moro to ispričat. Ko hororac, u pičku materinu.-, rekla sam i otresla pijesak s nogu.
-A jebiga, istinita je priča. To se tebi događa. Ona...-, ponovno je kimnuo prema Amelii, -...samo čeka da te preraste da te može živu pojest.-, rekao je kimajući glavom.
-Ajme, kako mrzim kad TI govoriš u metaforama.-, čudno me pogledao, -Jer nemaju nikakvog smisla.-, nadodala sam.
-Ah...nemaju smisla, ma imaju! Istinu ti ja pričam!- nasmijao se pa sam i ja.
-A dobro, kako ti kažeš.-, podigla sam ruke u zrak.
-Nego...kako planiraš ubit Ameliu?- pogledao me. Nasmijala sam se, ali on nije.
-Ček...ti to OZBILJNO?- dreknula sam na njega. Kimnuo je bez imalo zafrkancije.
-Gle, ako ju tutneš negdje nitko neće ni znat da je mrtva. Ko da neko mari za nju, aj, bogati!- rekao je, pogledao naprijed i odmahnuo rukom.
-Bill, ne zajebavaj me.-, spustila sam sunčane naočale do preko nosa. I on je spustio svoje.
-Samo jedan metak...-, nasmješio se.
-Isuse, nisi normalan.-, nasmijala sam se i legla na ručnik.
-Ma znaš da se zajebavam...al opet.-, rekao je i legao pored mene na leđa.
-E, ajmo ipak u vodu.-, nasmješila sam se.
-Šta je, Antonio, vruće mi je, a?- nasmijao se.
-Aha, stvarno je, ajmo.-, ustala sam se i povukla i njega sa sobom. Jost nam se nije pridružio, već je ostao ležati na svom ručniku nedaleko od naših. Ja sam stala na mol, a Bill je krenuo ulaziti na ljudski način, preko plaže.
-Ej, Zara, imaš muda?- začula sam odjednom iz vode. Georg.
-Jel izgleda ko da imam?- viknula sam natrag i pokazala rukom na donji dio svog kupaćeg. Namijao se i doplivao bliže.
-Ma mislim za skočit.-, pogledao je prema meni i zaškiljio zbog sunca.
-Da, naravno.-, rekla sam i skočila na glavu u vodu. Prije nego što sam izronila on me ponovno ugnjurio. Počela sam rukama mlatarati po površini vode. Kad mi je napokon pustio da izronim i uhvatim zrak počupala sam ga za kosu.
-O mamicu ti tvoju!- viknula sam, a on je počeo plivati. Zaplivala sam za njim. Oboje smo se smijali i to nam je znatno otežavalo kretanje u vodi. Doplivali smo do Billa i zločesto se nasmješili kad smo ga vidjeli onako suhog.
-Ne biste se usudili.-, rekao je i blago se povukao prema natrag. Georg i ja smo se samo pogledali i počeli ga špricati. Počeo je vrištati i izjurio iz vode, a mi za njim. Ganjali smo ga po plaži sve dok ga nismo stjerali na mol gdje nije imao drugu opciju nego skočiti u vodu, pa je to i učinio.
-Jebem vam sve po spisku!- vrisnuo je kroz smijeh kad je izronio. Georg i ja smo skočili pored njega znatno podignuvši razinu vode u njegovoj blizini.
-Tako ste mrtvi! EJ! Mrtvi ste! Oboje!- protrljao je oči, a onda ga je nešto povuklo u vodi pa je nestao ispod površine vode. Georg se nasmijao, a ja sam zbunjeno gledala. Zatim je Bill izronio, a nešto je povuklo mene za nogu. Kad je mene pustilo zgrabilo je Georga koji je već spremno uhvatio zraka za razliku od nas dvoje.
-Koji je to kurac bio?- Bill me pogledao uplašeno.
-Neam pojma!- odvratila sam, a zatim su Georg i Gustav izronili.
-Ti si taj, jel?- Bill je pljusnuo vodu u Gustavovom smjeru pa su se počeli naganjati u vodi.
-Zara, sorry što ometam, ali uskoro ćemo morati ići pa...-, Amelia je stala na mol pored kojeg se sve ovo odvijalo.
-Aha, oke, eto me za minutu.-, nasmješila sam se i počela plivati prema plićaku.
-Kud ćeš ti?- Bill je skužio da idem. Okrenula sam glavu i nastavila plivati prema naprijed.
-Moram ići pomoći Amelii u bir...uh!- zabila sam se u nekoga. Okrenula sam glavu i već se krenula ispričati kad sam skužila da su svi oko mene utihnuli. Zabila sam se u Toma.
-Joj, sorry, nisam gledala.-, nasmijala sam se i prošla pored njega.
-Sve oke.-, rekao je zamnom. Izašla sam van, a Amelie već nije bilo.
-DEČKI!- viknula sam ovima u vodi. Svi su se okrenuli.
-GDJE JE AMELIA?- stavila sam ruku na čelo zbog sunca.
-OTIŠLA SE PRESVUĆI!- doviknuo mi je Tom iz plićaka.
-AHA, OK!- rekla sam i prvo zgrabila sunčane naočale, a zatim počela sušiti kosu ručnikom. Nisam gledala ispred sebe pa nisam ni skužila da mi se netko približava.
-Hej.-, rekao je Tom. Srušila sam se jer me stvarno uplašio. Nasmijala sam se samoj sebi, a i on je.
-Sorry, nisam te htio cimnut.-, čučnuo je pored mene.
-Nea veze.-, jedva sam progovorila, -E, da. Hoćeš birat torte s nama?- pogledala sam ga.
-Ti si se stvarno ufurala u ovo...-, rekao je sjetno.
-Ja samo želim da to bude savršeno za tebe i da bude tvoj poseban dan.-, zastala sam, a on ma pogledao zakrenuvši glavu, -I Ameliin, naravno.-, nadodala sam.
-Naravno.-, odvratio je, -Nekako...nisam siguran više jel to stvarno ono što ja hoću. Mislim...živjeti samo s njom. Do kraja života. Ljubiti samo nju...hm...nisam više siguran jel ja to mogu s njom.-, pogledao je prema tlu i počeo se igrati pijeskom. Kleknula sam ispred njega i stavila ruke oko njegovog vrata. Pogledao me kao da je znao što želim. Primakla sam mu se i poljubila ga. Kratko, ali opet zamjetljivo. Dovoljno da svi dečki primjete. Zapravo, bilo bi čudno da nisu vidjeli jer nas promatraju od kad smo počeli razgovarati.
-Ako možeš živjeti bez toga onda je pravo.-, rekla sam, ustala se i krenula prema hotelu. Onda sam se na pola puta okrenula i zatrčala prema plaži.
-Ej, Gustav!- viknula sam s mola.
-Roni.-, Georg se nasmijao.
-Aha, onda...Ej, Georg!- nasmijala sam se.
-Jel ti to mene zoveš?- okrenuo se oko sebe u šali i nasmijao.
-Aha. Aj molim te, ako sam zaboravila što...-
-Jer ti se to stalno događa.-, prekinuo me i nasmijao se.
-Da.-, i ja sam se nasmijala, -Ponesi mi to da ne ostane na plaži. Čula sam da tu ima lopova.-, stavila sam ruku pored usana i pravila se da šapćem nekomu.
-Aaaa...kužim.-, rekao je i uperio jedan prst u mene, -Nema frke, naravno!- on je rekao, a ja sam mahnula i potrčala prema hotelu. Protrčala sam pored Toma koji je i dalje sjedio na istom mjestu.

***

-Ova krem, ha?- pitala me Amelia dok se gledala u ogledalo. Bile smo u butiku s vjenčanicama. Ona je isprobavala razne vjenčanice, a ja sam se, uz vrećicu kokica, udobno smjestila na kauču ispred kabina za isprobavanje odjeće i pokazala palac gore za haljinu koja mi se sviđa ili palac dolje za onu koja mi se ne sviđa. Jednu nogu sam stavila na naslon, a drugu skvrčila. S moje lijeve strane nalazilo se zrcalo na koje bi se ona obavezno pogledala kada bi izašla iz kabine.
-Moj osobni favorit. Moram priznat.-, nasmješila sam se. Vidjela sam kako frkće nosom.
-Ali gle, to je haljina za tebe. Ako ti nije baš nešto, jebiga, naći ćemo nešto što je!- rekla sam i ustala se. Počela sam kopati između vješalica i pronašla savršenu haljinu! Otvorila sam usta.
-Ajme, Amelia, vidi ju!- rekla sam i izvukla haljinu van. Bila je to čisto bijela haljina bez naramenica. Bila je uska do negdje do bokova, a onda se malo širila. Na dnu haljine su se nalazile bijele šare naknadno našivene na haljinu.
-AAAAAA! PREDOBRA JE!- uzbuđeno je ciknula i otišla ju probati. Ipak smo se odlučile za tu haljinu. U istom butiku smo odabrale i veo i cipele. Bile smo super uzbuđene. Sve ostale sitnice smo napravile danas, a catering smo odlučile ostaviti za sutra. Vratile smo se u hotel. Bill me odmah napao željan informacija o svemu što se danas događalo. Nagovorila sam ga da odemo do Amelijine sobe. Kod nje je ponovno probala haljinu kako bi ju Bill vidio.
-Ajme, cure, prekrasna je. Zara ju je birala, jel?- pogledao je u mene.
-Zašto? Što joj fali?- rekla sam uvrijeđeno.
-Ma ništa...samo vidim da je jako jednostavna. TO mora da si ti birala.-, pogledao me. Dogovorili smo se da sutra i on ide s nama.

[Dan II. Who knows you the most?]

-Zara...Zara, jel spavaš.-, netko mi se prikrao u sobu. Blago sam otvorila oči, ali još nisam bila u stanju vidjeti tko je to. Zgrabila sam mobitel koji mi je uvijek bio ispod jastuka i pogledala koliko je sati. 5:48 ujutro.
-Jesam, sad jesam.-, više sam otvorila oči i pogledala u osobu u mojoj sobi. Bio je to Tom.
-Hej.-, rekao je i sjeo na krevet pored mene. Gledala sam ga poluotvorenih očiju. Pomaknuo mi je pramen kose s lica na stranu.
-Jel bi ti smetalo ako bih ja legao pored tebe?- pitao je odjednom. Činio se vrlo uplašenim.
-Legao? Sad? Kako si uopće ušao?- pitala sam ne pretjerano glasno.
-Ostavila si otključana vrata. Ovo je bila loša ideja, idem ja.-, rekao je i digao se.
-Ma ne, Tom. Nije...mislim, je, ali kad si već tu...ne bi mi smetalo. Činiš se rastresen, dođi.-, pozvala sam ga rukom. Legao je na suprotnu stranu kreveta pored mene i pokrio se pokrivačem. Neko vrijeme smo oboje samo piljili u strop.
-Što ti misliš o ovom?- pitao me odjednom i dalje piljeći u strop i stavio ruku pod glavu.
-Nije bitno što ja mislim, već ono što ti misliš.-, rekla sam i okrenula se na bok prema njemu.
-A što ako ja mislim da je to moja najveća greška?- okrenuo se i on na bok prema meni.
-I ako je...ja sam na tvojoj strani.-, rekla sam i pomilovala ga po ruci. Nasmješio se.
-Znam da hoćeš. Zato i mislim da je sve to s vjenčanjem greška.-, rekao je i približio se. Prišla sam i ja njemu. Obgrlio me jednom rukom, a ja sam mu se toliko približila da sam mogla osjetiti kako mu srce kuca kroz majicu. Zatvorio je oči i prislonio glavu uz moju.
-Strah me. Što ako ne budem dovoljno dobar.-, rekao je i prošao rukom po mojim leđima.
-Bit ćeš. Dobar si ti.-, rekla sam nasmješivši se i prislonila glavu bliže njegovom vratu. Počeo me milovati po kosi i prolaziti prstima kroz nju.
-Nisam. Pustio sam tebe da odeš.-, pogledao me u oči. Njegove su bile tako lijepe jutros. Nisam ga željela povrijediti, ali nisam mogla dopustiti da se nešto slučajno dogodi pa da još ja budem kriva. Morala sam zaustaviti ovo sve.
-Znaš...kad sam bila mala i kad sam se bojala uvijek bih otrčala roditeljima u krevet i onda bi me mama zagrlila...hoćeš da ti pokažem kako?- bilo mi je teško objasniti riječima. Kimnuo je i ja sam se sjela bliže jastuku, a njemu rekla da pođe bliže drugom kraju kreveta. Stavila sam njegovu glavu vrlo blizu svojeg srca i obgrlila ga oko vrata. Onda sam se naslonila na zid.
-Mhmmmm...ovo je baš ugodno...-, promrmljao je.
-Jelda?- nasmješila sam se i počela ga milovati po kosi.
-Nisam siguran što da radim. Ne želim ju ostaviti, ali nisam siguran želim li ju oženiti.-, rekao je i pogledao prema meni.
-Ne znam. Tu odluku moraš sam donijeti, ne mogu birati umjesto tebe. Ali mogu te savjetovati. Radi ono što ti srce kaže.-, podigao se i sjeo pored mene.
-Ja nemam srca.-, rekao je tužno. Nasmijala sam se.
-Ma ne nasmijavaj me. Imaš ti srce veliko ko kuća! Ja znam.-, rekla sam i položila ruku na njegovo srce. Zatim je on primio tu ruku svojom i pritisnuo još jače.
-Bilo je tu. Sad je samo rupa.-, okrenuo je glavu i pustio moju ruku.
-Nije. Tu je Amelia.-, rekla sam ne mičući ruku. Htio je nešto reći par puta, ali na kraju ipak nije. Legao je na krevet pa sam i ja. Otkrenuo se, a ja sam ga par puta počeškala po leđima jer sam znala da to voli.
-Znaš, ona me nikad ne češka.-, okrenuo je glavu prema meni, a ja sam se nasmješila.
-Jesi joj rekao da to voliš?- pitala sam ga sa smješkom i nastavila češkati.
-Jesam rekao tebi?- odgovorio je na pitanje pitanjem što sam kod njega mrzila. Stala sam sa češkanjem na tren.
-Ne, nisi nikad. Jel ti to uopće voliš?- nasmješila sam se.
-Volim. Ali ti si to znala i bez da sam ti rekao.-, rekao je i ponovno se okrenuo na suprotnu stranu. Nastavila sam ga češkati još neko vrijeme, a zatim sam se okrenula na svoju stranu i zaspala.

***

-ZAAAAAARAAAAAAAA! Amelia i ja te čekamo, otvaraj, nesretnice!- Bill je lupao po vratima. Trgla sam se.
-ETO ME ZA TRENUTAK!- rekla sam i krenula se ustati.
-Ha? Tko lupa?- Tom se primio za glavu i sjeo na krevetu.
-U KURAC!- viknula sam glasno.
-ŠTO JE?- oba Kaulitza su odvratila u isto vrijeme. Naravno da su čuli jedan drugoga. Stavila sam prst na usta pokazujući Tomu da bude tiho. Bill je prestao lupati.
-Tom.-, šapnula sam, -Odi u kupaonicu dok ja ne odem, poslat ću ti poruku kad ćemo biti izvan hotela pa se onda vrati u svoju sobu.-, nastavila sam šaputati. Nasmješio se.
-Mogli bi nešto krivo shvatiti. Pogotovo Amelia.-, nasmješila sam se i ja.
-Ok, bit ću tih.-, rekao je tiho i otišao u kupaonicu. Otišla sam do vrata i otvorila ih.
-Bill, Amelia...joj, sad sam se ustala, oprostite. Možete me sačekati u predvorju, brzo ću ja.-, nasmješila sam se.
-Ja bih rađe unutra.-, rekao je podlo Bill.
-NE! Uhm...hahaha, ne, nema potrebe za time.-, raširila sam se od vrata do dovratnika zablokirajući ulaz. Amelia je rekla da ide po nešto u svoju sobu i da će nas sačekati u predvorju. Čim je otišla Bill je grunuo u sobu.
-TOOOM!- viknuo je, -DI SI, BURAZ?- nastavio je vikati.
-BILL!- rekla sam kroz šapat, -Što radiš to? Još te može čuti!- prekorila sam ga oštro.
-Ništa, samo sam došao vidjeti čega se ti i moj brat igrate.-, nasmješio se, a ja sam zatvorila vrata.
-Zara stvarno loše utječe na tebe.-, nasmijala sam se.
-Di je Tom?- pitao je.
-Ma šta ja znam di je on, pitaj Ameliu.-, otvorila sam vrata ormara i stala iza njih te se presvukla u vanjsku odjeću.
-Aha, nisam ga čuo iz njene nego iz tvoje sobe i možemo se kladit u 100 eura da je u kupaoni.-, rekao je Bill i počeo odbrojavati prstima. Kad smo stigli do nule iz kupaonice se čuo prodoran zvuk razbijanja. Ja sam se baš bila obukla.
-JEBO TI PAS MATER!- čuli smo nakon toga isto iz kupaonice, a Bill je samo rukom pokazao prema tamo. Otišla sam do kupaone.
-Zrak je relativno čist. Amelie nema, ali zato je Bill tu.-, rekla sam i otvorila širom vrata.
-Nja nja nja nja nja nja!- skočio je Bill i počeo mu se rugati, -Što ste radili?- podigao je obrve.
-Ništa. Samo spavali.-, rekao je Tom potpuno ležerno.
-Spavali? Zašto ti ne vjerujem?- Bill je stavio ruku na bradu i pogledao prema gore, -AHA! Sjetio sam se! Zato što si ti Tom...ti ne spavaš u prirodnom smislu, ti spavaš u biologijskom smislu.-, nasmješio se, a Tom je bacio nešto iz kupaonice na njega.
-Kažem ti, samo smo spavali.-, rekao je i bacio još nešto.
-Istina je, samo smo spavali. Tom, bacaš moje stvari...-, pokušala sam ga nagovoriti da stane tako da sam otišla u kupaonicu i otela mu sve stvari iz ruku. Bill se samo nasmijao prizoru.
-Moramo ići, daj Zara, požuri.-, Bill je rekao i napustio sobu. Krenula sam se odmaknuti od Toma, ali on me primio za ruku i primaknuo sebi.
-Znam da ovo ne smijem napraviti nikada. Taman mi bilo zadnje, hoću.-, rekao je i poljubio me. Uzvratila sam poljubac i obgrlila ga rukama oko vrata. Ubrzo smo se odvojili i on je otišao iz moje sobe. Morala sam se umiti i pokušati razbistriti um. Sredila sam se i izašla van. Kad sam došla u predvorje tamo su me čekali Bill i Amelia. Uslijedio je jedan vrlo naporan dan u kojemu smo nas troje birali sve živo i neživo za sutra. Bill i ja smo se par puta "posvađali", ali brzo smo to sve riješili.
-Vi ste stvarno jedno ludo društvo.-, rekla je Amelia.
-Ludo kooo....noć i spavanje.-, Bill je pogledao u mene, a Amelia zbunjeno u njega. Nakašljala sam se. Uskoro je sve bilo spremno za sutra. Kad smo se vratili u hotel bilo je već prekasno za grupno kupanje, ali ja sam ipak odlučila bućnuti se jednom. Bila je već noć i bila sam sigurna kako sam sama na plaži pa sam se potpuno opustila u vodi. Zatim sam čula kako netko ulazi u vodu. Kako sam bila iza mola nisam ništa vidjela. Odjednom se ta osoba zabila u mene. Oboje smo vrisnuli. Prepoznala sam glas.
-ZARA?-
-TOM?- viknuli smo u isto vrijeme ni ne okrenuvši se. Zatim smo se oboje okrenuli.
-Šta radiš ti?- pogledao me.
-Šta ti radiš?- nasmijala sam se.
-Kao što vidiš, kupam se.-, odgovorio je samouvjereno.
-I ja isto, kao što vidiš.-, odgovorila sam i primila se rukom za mol. Nasmješio se i otplivao, a ja sam izašla iz vode. Legla sam na još vrući pjesak i promatrala zvijezde. Nije prošlo dugo dok mi se on nije pridružio. Legao je pored mene s ručnikom u ruci. Raširio ga je. Mislila sam kako će se pokriti ili nešto, a on ga je stavio na mene.
-Da ti ne bude zima.-, nasmješio se i legao pored mene.
-Ne možemo više ovako.-, rekla sam.
-Znam. Ne možemo mi više nikako. Ispucali smo sve svoje šasne.-, nadodao je, a ja sam samo kimnula glavom par puta.
-Ti moraš...Ja moram...Mi moramo odlučiti. Mučimo se.-, rekla sam isprekidano.
-Znam. Ovo je stvarno užasno.-, nasmijao se.
-I neugodno.-, rekla sam, a on se ustao.
-Idem. Vidimo se sutra.-, rekao je i počeo odlaziti.
-A ručnik?- nasmješila sam se i podigla ručnik sa sebe.
-Zadrži.-, nasmješio se. Slegla sam ramenima i nastavila gledati u zvijezde.

[Dan III. Tan, tan, taran! Wedding Day]

Svi smo bili na velikom zelenom travnjaku i čekali da se mladenka pojavi. Svi osim Toma, naravno, koji je već bio u crkvi vjerojatno na oltaru. Bill, Gustav, Georg, Jost i ja stajali smo naslonjeni na neki auto s limenkama piva u ruci.
-Daj zamisli. Buraz ti se ženi, a mi cugamo pivo.-, rekao je Jost, a svi smo se nasmijali. Pokušavali smo razbiti tu napetost. Uskoro je bilo vrijeme da uđemo u crkvu. Ušli smo i dečki su posjedali u prve redove, a ja otišla na oltar. Tom je bio u odijelu. ODIJELU! I Bill i ostali su bili u odijelima. ODIJELIMA! Ja sam nosila krem lepršavu haljinu do koljena i krem cipelice. Frizura mi je bila savršena baš kao i šminka. Sama sebe se nisam mogla nagledati, a nije mogao ni Jost. To mi je nekako pasalo. Svi smo već bili zbunjeni. Amelia je kasnila već dobrih 15 minuta. Vidjela sam da se Tom već polako brine.
-Hoćeš da pogledam gdje je?- pitala sam ga na oltaru lagano se nagnuvši te mu šapnuvši.
-Hoćeš? Molim te.-, rekao je.
-Naravno, brzo smo natrag.-, rekla sam i otišla mirno s oltara te počela lutati po prostoriji u crkvi gdje je Amelia trebala biti. Umjesto Amelie našla sam poruku.

Dragi Tom, Zara, tko god ovo čita,

Žao mi je što nisam dovoljno jaka i ne mogu izdržati ovaj pritisak. Također mi je žao što si napravio budalu od sebe u crkvi. Znaj samo da te volim, ali ne mogu ovo podnijeti. Žao mi je, no ja moram otići. Nadam se da ćemo se vidjeti na nekom boljem mjestu u neko bolje vrijeme i da ću onda biti spremna reći ti ono sudbonosno Da. Ali zasada još nisam na to spremna. Ne očekujem od tebe da me čekaš, ali nadam se da ipak hoćeš.

Voli te,
Amelia :)
Nisam mogla vjerovati. Uzela sam komad papira u ruku i otišla natrag do ulaza u crkvu. Ušla sam na glavni ulaz i došetala do oltara. Čim je vidio poruku u mojoj ruci znao je što se događa. Počeo mi je prilaziti. Pružila sam mu poruku i sjeli smo u jedan od ionako praznih redova u crkvi s obzirom da smo mi bili jedini gosti vjenčanja. Pročitao je i ustao se te napustio crkvu.
-Velečasni, bojim se da mladenka nema namjeru doći.-, rekla sam, a svi su se okrenuli i pogledali me. Nisam znala što da im kažem...