..tako je malo vremena ostalo do zavrsetka moje srednje skole.
I ta matura mi samo otezava stvari, ne mogu vise ni reci da cekam da zavrsi, jer moram i upisati fakultet.. sto znam da nece biti tako lako..
Moji roditelji priznaju samo one fakultete koji ce mi osigurati posao, ali ja nisam za te stvari, nisam poput njih..
Znam da ce mama biti uz mene, sto god da odlucim, iako znam da im je drago sto sam izbacila likovnu akademiju iz glave, a to je jedino sto znam raditi.. Ali nisam bas sigurna, da bih se uklopila, ne znam zasto, ali uvijek mislim da oni bolje rade od mene.. I tako, ostalo mi je jos malo vremena, gledam samo kako cu udovoljiti svima oko sebe, a da to i ukljucuje mene.. Odustala sam i od filozofije i sociologije, isto zbog manjka posla, jos mi ostaje pedagoski. Samo da ista upisem, pa da fino zavrsim. Mislim da cu ostati ovdje, u ovom gradu, nekako sam previse vezana za ovo sve. Tacnije, bojim se promjena, ne volim upoznavanje ljudi, iako znam da ce toga i ovdje biti, prezivjet cu, nadam se.. Tako sam zbunjena, pokusavam dokuciti neke stvari, pomoci sama sebi, a bojim se da se mojima nece svidjeti.
Znam da ne bi nista rekli, ali ima nesto u meni, pa osjetim kad im smeta, heh.

Trebalo bi biti dobro.